OVAKO JE IZGLEDAO PRVI AERODROM U BEOGRADU

Za razliku od imena beogradskog aerodroma koji od davne 1910. godine pa sve do danas samo jednom promenio svoj naziv – iz Aerodrom „Beograd“ u JP Aerodrom „Nikola Tesla Beograd“, mesto aerodroma se ipak menjalo više puta.

Banjica, Kalemegdan, Novi Beograd, lokacije su sa kojih su putnici odlazili ali i dolazili u Srbiju, sve do 1962. kada je sa trenutnog aerodroma u Surčinu poleteo prvi avion.

Prvi aerodrom u Srbiji, u Beogradu bio je na mestu današnje Vojno-medicinske akademije na Banjici. A prvo letilište nastalo je krajem 1910. godine na vojnom poligonu.

Već 1911. godine Kalemegdan je bio mesto odakle su avioni poletali i gde su sletali.

Od današnjeg planetarijuma, prema ušću Save u Dunav nekada se nalazio aerodrom sa kojeg je prvi avion poleteo u januaru 1911. godine. Međutim Kalemegdan kao aerodrom nije zaživeo, pa se iz određenih razloga u međuvremenu razmatralo pogodno tle za izgradnju modernog, savremenog aerodroma.

https://www.facebook.com/radiozvezdara.beograd/photos/a.2290683144359755/2290756531019083/?type=3&ref=embed_post

Uslovi za tako nešto stvoreni su tek nakon Prvog svetskog rata – potpisivanjem prve Konvencije o međunarodnom vazdušnom saobraćaju iz 1919. godine, ali i zbog obaveze da se francusko-rumunskoj kompaniji „Franko-Rumen“ obezbedi letilište u blizini Beograda. Tada je otpočeta priprema terena za izgradnju međunarodnog vazduhoplovnog pristaništa na platou ispod Bežanijske kose. Ovaj aerodrom počeo je sa radom 1923. godine, kada je realizovana međunarodna liniju Pariz – Carigrad.

Međunarodno vazdušno pristanište „Beograd“

Međunarodni aerodrom „Beograd“ izgrađen je na livadi koja se zvala Dojno polje, između Bežanijske kose i leve obale Save, južno od Zemuna. Kada je počela izgradnja aerodroma, Novi Beograd je bio pusto područje prekriveno močvarama.

https://x.com/todDM53izjASpRe/status/1601656003329953792?s=20

Vazduhoplovno pristanište u narodu je zvano kao Bežanijski aerodrom, a kako je prostor administrativno pripadao i Zemunu, često se moglo čuti da ga ljudi zovu i „Zemunski aerodrom“. Od samog otvaranja, aerodrom je bio opremljen radio-stanicama za obaveštavanje posada aviona o vremenskim uslovima na rutama leta.

Upravo zbog ovog aerodroma, malo ko zna da su međunarodni letovi pre Drugog svetskog rata zapravo išli iznad današnje ulice Milutina Milankovića i Omladinskih brigada. A kako piše Tviter profil „Blokovi.rs.“, pista je išla od današnjeg Airport city-a pa sve do Fontane.

https://x.com/blokovi/status/1766746206934331456?s=20

Aerodrom „Beograd“ bio je jedno od najvećih vazdušnih pristaništa u Evropi, sve do početka Drugog svetskog rata, kada je razvoj aerodroma i domaćeg vazduhoplovstva naglo prekinut izbijanjem rata. Tokom Drugog svetskog rata, njega su koristili Nemci.

Nažalost, tokom proleća i leta 1944. godine izvršeno je nekoliko napada na aerodromske instalacije čime je uništena ili oštećena većina hangara i drugih objekata. Bio je samo jedan sačuvan zbog kog se ovaj aerodrom na Novom Beogradu koristio silom prilika sve do 1962. godine.

https://x.com/todDM53izjASpRe/status/1446863569421754378?s=20

Hangar Starog aerodroma jedini je sačuvani objekat nekadašnjeg aerodroma Vazdušnog pristaništa Beograd. Napravljen je pod nadzorom Milutina Milankovića, a danas predstavlja spomenik kulture Srbije.

Aerodrom „Nikola Tesla“

Današnji aerodrom „Nikola Tesla“, izgrađen je zbog potrebe za novim, najmodernijim aerodromom. Za njegovu lokaciju, kao međunarodnog aerodroma izabran je prostor u blizini Surčina. Aerodrom je izgrađen 1962. i iste godine sa njega je poleteo prvi avion.

Iz godine u godinu efikasnost i modernizacija aerodroma je svakodnevno napredovala, a od novembra 2008. aerodrom „Nikola Tesla“ funkcioniše u punom kapacitetu. Danas ima preko 2.000 zaposlenih i ima kapacitet za pet miliona putnika godišnje.

Izvor : Espreso/ Blic/ Prenela: T.M.

Foto: Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *