ŠTA ŽIVI U VODI ADE CIGANLIJE?

Čačanski ronioci bili su iznenađeni kada su nedavno tokom redovnog noćnog trenažnog ronjenja na Adi Ciganliji zatekli impozantan primerak ribe tolstolobik. Sve su snimili kamerom i kažu da je bio duži od metra i da ima oko 50 kilograma.

Šta sve živi u vodi Savskog jezera?

Prošle godine na tu temu govorio je Janez Kranj, profesionalnim podvodnim fotografom i roniocem, koji je najrelevantniji da priča na tu temu, a evo šta je on tada ispričao.

Podvodni svet Ade nije opasan po kupače

Kranjc je već na početku razgovora naglasio da sve što živi u Savskom jezeru, nije opasno po kupače, te da ne postoji razlog za strah.

– Ada Ciganlija je puna somova raznih veličina. Čak ni ti veliki somovi, ni priče koje su bile pre par godina da su somovi nešto uradili… ništa ne može da se desi, jer se sve sklanja od nas. Svi ti stanovnici Ade se drže u dubini, mada se može nekada primetiti som koji pliva ispod površine ili tolstolobik – priča Janez.

Stanovnici u vodi na Adi su, kako kaže, uglavnom oprezni i neće tek tako prilaziti ljudima. Uglavnom se drže na distanci, na granici vidljivosti, da ih možemo primetiti kao oblik.

– Zanimljivo je da je moj kolega fotograf Nikola Doder ove godine pratio jednog soma koji se nalazi ovde i napravio je seriju zarona koji su rezultirali fotografijama koje su bile svuda po medijima. To se dešava svake godine, nije ništa neuobičajeno. Jedino što je Nikola znao gde je som, kako da ga fotografiše, a da ga ne uznemiri – kaže Janez.

tolstolobik, Ada Ciganlija
FOTO: RINA/PRINTSKRIN

Šaran, smuđ, slatkovodni rak, kalifornijska kornjača, slatkovodna meduza…

Na Adi su se, kako kaže, pojavila i velika jata šarana. Pojasnio je da je to veoma oprezna riba i da neće da priđe blizu, međutim da ovog leta prilaze.

– Ima smuđeva, štuka, grgeča, tj. bandara.. obilje raznih školjki i puževa, što je pokazatelj kvaliteta vode. Slatkovodni rakovi, pa čak i neke invazivne vrste kao što su manići, koji ne žive kod nas, već su se slučajno našli.. Ima i kalifornijskih kornjača… – priča nam Kranjc.

U Savskom jezeru se mogu videti i slatkovodne meduze. Ipak, razlog za strah ne postoji, jer nisu opasne i ne žare.

Kranjc je pojasnio da se pojavljuju kada temperatura skoči preko 27 stepeni, te da ih trenutno ima mnogo.

– Imaju oblik kao prava meduza, ali su male i potpuno bezopasne. Vrlo je zanimljivo da kada temperatura ponovo padne, one nestanu – navodi on.

Trava iza bova, som na dubini od 3 metra, meduze svuda

Odgovarajući na pitanje na kojoj se dubini kupač može susresti sa somom, Kranjc kaže da u zavisnosti od toplote vode, somovi se nalaze na različitim dubinama. Kada je voda topla, onda se sakriju u veće dubine, a kada je temperature vode optimalna onda se mogu videti i na dubini od 3-4 metra. Meduze možete pronaći na bilo kojoj dubini. Ipak, živi svet Ade Ciganlije je najviše koncentrisan uz travu.

– Trava je kao podvodni grad, tu su ribe, puževi, školjke… Nije samo zbog skrovišta, već tu ima i hrane, tu se sve dešava – objašnjava Kranjc.

Dodao je i da se trava nalazi iza bova, te da su one namerno tako postavljene, „jer u toj zoni do bova nema trave“.

tolstolobik, Ada Ciganlija
FOTO: RINA/PRINTSKRIN

Som veličine do 2 metra, sklanja se od kupača

Govoreći o somovima, Kranjc naglašava da odavno nisu videli soma većeg od 1,7 metra. Davno, ranijih godina kaže da su viđali i veće, ali da misli da su oni uginuli i da ih trenutno nema preko 2 metra.

– Somovi mogu da budu i zaštitni znak Ade Ciganlije, jer se mnogo priča o njima. Mi godinama pratimo, fotografišemo, znamo gde možemo da ih nađemo.. One su teritorijalne ribe i kada naprave gnezdo, one su tu i ne idu nigde odatle. Godinama unazad beležimo slike i video zapise, gledamo šta se tu dešava – priča Janez.

Pojasnio je da ako se toj ribi priđe previše agresivno, ona će se skloniti. Ako je trenutno na gnezdu, onda će ostati tu. Može da krene na ronioca, pa da se odmakne, ali neće napasti, jer kako kaže Janez, nema tu opciju.

– Zubi soma su kao ona žičana četka za sudoperu, nisu uopšte oštri. On guta, kada ulovi ribu, raka, pijavicu, on to samo proguta – objašnjava.

Najbolji period za ronjenje na Adi od polovine maja do polovine juna

U razgovoru sa Janezom, otkrili smo da oni rone tokom cele godine i istražuju podvodni svet jezera. Razlog tome je, prema njegovim rečima, zato što Ada ima šta da ponudi tokom cele godine.

Najbolji period za ronjenje na Adi je, kako kaže, od polovine maja do polovine juna.

– Tada je voda izuzetno bistra, vidljivost u jezeru je preko 10 metara. Tu je i period mresta mnogih riba i može im se prići jako blizu da bi se fotografisale i da bi se uopšte videle njihove navike. To je period naše najjače aktivnosti – priča nam.

Ada Ciganlija
FOTO: DRAGANA UDOVIČIĆ

Temperatura jezera 30 stepeni, vidljivost smanjena

Zbog temperature jezera, koja trenutno prema njegovim rečima iznosi 30 stepeni, vidljivost je smanjena.

– Kada skoči temperatura, jezero procveta i smanji se vidljivost. Što ne znači da Ada nije čista – ona je izuzetno čista i dokaz tome su slatkovodne meduze i slatkovodni rakovi kojih ima u vodi – kaže Janez.

Pojasnio je i da je pri vodostaju kakav je trenutno, maksimalna dubina iznosi 13 metara i da je to kod Akva skija. Gde oni rone je do 10 metara, a do bova nema ni 2 metra. Zona trave kreće gde su postavljene bove.

Da nema trave, Ada Ciganlija bi postala bara za dva dana

Posetioci Ade Ciganlije se često žale na travu u jezeru, ali Janez naglašava da je ona mnogo važna i za kvalitet vode, te da bi bez nje to mesto postalo bara za dva dana.

– Trava ima veliku ulogu u aerizaciji jezera, oslobađanje kiseonika putem fotosinteze. Ona filtrira vodu, u njoj žive razni stanovnici koji su važni za ekosistem.

Smatra da je na Adi prilično stabilan ekosistem, a da rukovodstvo Ade redovno kosi i održava travu kako treba.

Noću neki budu večera, a neki idu na večeru

Janez sa svojim ronilačkim klubom istražuje vodu Savskog jezera i u noćnim časovima. Tada na pozornicu izlaze totalno drugi akteri- predatori, oni koji love. To ne treba shvatiti kao upozorenje, već da sve životinje koje su tu i tokom dana, uveče se uglavnom hrane.

– Noću je mnogo bolja vidljivost jer nemamo disperzije sunčeve svetlosti. Sunce se rasipa ispod vode i pravi nam refleksije, ne može da se vidi. Noću nema toga, kada upališ lampu ono što osvetli vidi se kristalno jasno kaže ovaj ronilac.

Pojasnio je da sve što obitava u vodi preko dana, tu je i uveče.

– Pre par godina sam napravio fotke soma kako uveče lovi i kako hvata razna stvorenja. Neke životinje su aktivnije noću, a neke nisu. Neki budu večera, a neke idu na večeru, kaže Janez kroz smeh.

Ronjenje sa somovima nije nigde kao na Adi

Svaka voda ima svoje specifičnosti i u svakoj može da se nađe nešto autentično. Janez je ronio po raznim jezerima i rekama u Srbiji, ali kaže da nigde nije naišao na takvu mogućnost za ronjenje sa somovima kao na Adi.

– U Drini možete da ronite sa jatim skobalja koji prolaze pored vas… Ali Ada je baš za somove i štuke. Ove vode su prilično zanimljive. Ada je odlična, prvo zato što je bezbedna, nema nekog toka, struja, dubine, panjeva, mreža – smatra Janez.

Iako može da se roni tokom cele godine, u ovom periodu „smanjena vidljivost kvari doživljaj“.

riba, Ada Ciganlija, mrtva riba, tolstolobik
FOTO: STORY INSTAGRAM PRINTSCREEN/MOJ_BEO_GRAD

Veća opasnost od temperaturnih razlika, nego od podvodnog sveta

Iskusni ronilac smatra da veći rizik postoji ukoliko kupač uđe „zagrejan“ u vodu, a nakon što stigne do određene dubine, uroni u znatno hladniju vodu koja se nalazi ispod 5 metara dubine. Tada temperatura značajno pada, na nekih 20 stepeni.

– Problem je što je voda mnogo topla na površini i kada se siđe dole, onda je velika razlika, ali se telo brzo navikne. Međutim, ukoliko skaču sa pedalina, rone na dah, kupači mogu da dožive temperaturni šok. Po meni je to najopasnije što može da se desi na Adi, smatra Janez.

Ukoliko se uspaničimo ako osetimo travu pod nogama ili neku ribu, Janez smatra da su to instinktivne ljudske reakcije, ali da „te ribice što gricnu kupača, to se dešava i u moru u plićaku, to je ništa“.

– Nema razloga za paniku. Ako je neko slabiji plivač može da se uplaši od trave i da mu ograniči pokret, ali tu je spasilačka služba koja vodi računa. Mislim da je rizik sveden na najmanju moguću meru – poručuje Kranjc.

Izvor : Kurir.rs/Blic

FOTO: RINA/PRINTSKRIN

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *