Svake godine, 25. novembra, svet obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama – dan koji nas podseća da nasilje nije privatna stvar, da ćutanje nije rešenje i da svaka žena zaslužuje život bez straha, poniženja i bola. Ovo nije samo datum u kalendaru. Ovo je poziv da prepoznamo problem koji se događa oko nas, u našim ulicama, komšiluku, porodici, radnom okruženju – često nevidljiv, često prikriven, ali zato još opasniji.
Nasilje se može pojaviti u različitim oblicima i ne mora uvek biti vidljivo. Nekada se krije u rečima, ponižavanju, potcenjivanju i kontroli, a ponekad u finansijskom uskraćivanju, uceni ili potpunoj izolaciji od porodice i prijatelja. Često počinje polako, tiho i neprimetno, sve dok žena ne izgubi deo svoje slobode, sigurnosti i samopouzdanja. Ipak, najvažnije je razumeti da žena nikada nije kriva za nasilje koje trpi — nasilnik je taj koji bira nasilje, a društvo je to koje mora da ga zaustavi.
Prepoznati ženu koja prolazi kroz nasilje ponekad je teško, jer žrtve često ćute iz straha, srama ili osećaja da neće biti shvaćene. One se polako povlače iz društvenog života, izbegavaju druženja i razgovore, menjaju ponašanje i postaju oprezne u prisustvu partnera. Mogu skrivati povrede, objašnjavati ih neubedljivim razlozima, izbegavati direktan pogled ili brzo menjati temu. Često su finansijski zavisne i nemaju mogućnost da donose samostalne odluke, jer se svaki njihov korak nadzire, kontroliše ili kritikuje. Sve ove promene mogu biti tihi vapaj za pomoć.
Kada se žena poveri da trpi nasilje, najvažnije je da oseti razumevanje i podršku. Reči „verujem ti“ mogu biti prvi korak ka njenom izlasku iz nasilne situacije. Ona ne sme da se oseti osuđeno ili prisiljeno da odmah preduzme neki korak. Potrebno je da zna da ima nekoga uz sebe, nekoga ko će je saslušati, smiriti i podsetiti da ima pravo na život bez straha. Podrška može biti u tome da joj se pomogne da shvati svoje opcije, da se informiše kome može da se obrati, da napravi svoj plan sigurnosti ili da jednostavno zna da u bilo kom trenutku ima kome da se javi.
Institucije koje pružaju pomoć moraju biti dostupne, transparentne i spremne da reaguju. Policija, SOS linije, centri za socijalni rad, sigurne kuće i besplatne pravne službe postoje da bi zaštitile žene, ali je važno da žene znaju da te institucije zaista rade u njihovu korist. Svaki poziv za pomoć mora biti shvaćen ozbiljno, a svaka prijava praćena brzom i jasnom reakcijom.
Društvo može zaštititi žene samo ako se o nasilju otvoreno govori, ako se mladi uče šta je zdrava komunikacija, šta je granica i kako nasilje počinje. Neophodno je da se institucije unaprede, da se zaštitne mere sprovode bez odlaganja i da žene znaju da će biti zaštićene ako odluče da progovore. Ekonomska nezavisnost takođe igra važnu ulogu, jer žena koja ima mogućnost da se samostalno izdržava ima veću snagu da napusti nasilni odnos.
Ovaj dan je podsetnik da nasilje ne počinje udarcem, već nepoštovanjem, kontrolom, ponižavanjem i oduzimanjem slobode. Podsetnik da se svaka žena može naći u situaciji u kojoj joj je potrebna podrška okoline. Podsetnik da nijedna žena ne sme ostati sama.
Izvor: lokalnenovine.rs
Foto: Promo
