AKO STE NEZAPOSLENI, MOŽETE PODIĆI KREDIT NA OVAJ NAČIN

Ko kaže da nezaposlen čovek ne može da uzme kreditNezaposleni nije isto što i siromašan, jer on može da ima svakojaku imovinu pa i ušteđevinu. Upravo ta ušteđevina mu je dovoljna da kod banke uzme kredit. E sad će neko reći: pa treba imati te pare sa strane ili za crne dane i nema ih svako. Ali imaju mnogi, što se vidi po tome što je u bankama na štednju položeno gotovo 15 milijardi evra. Samim tim neko može da uzme kredit sa pologom ili depozitom.

Krediti na bazi 100 odsto depozita su najsigurniji plasman za banku. Jer ukoliko klijent prestane da otplaćuje kredit, banka potraživanje naplaćuje iz položenog depozita. Izveštaj Kreditnog biroa se može uraditi, ali podaci u njemu nisu od presudnog značaja. Ne morate biti u radnom odnosu.

Drugim rečima, da bi dobio kredit, u banku neko može da ode samo sa ličnom kartom ili nekim drugim identifikacionim dokumentom i podrazumeva se novcem koji stavlja u banku kao depozit. Ovakvi zajmovi imaju nekoliko specifičnosti.

Za njih ne važi starosna granica za otplatu zajma, što znači da vam bankar neće reći da ste dužni da ga otplatite do 70. godine života. Sem toga, iznos kredita je određen iznosom deviznog depozita, što znači da nema ni ograničenja u maksimalnom iznosu.

Prednost ove vrste kredita jeste to što je kamata niža nego kod klasičnih gotovinskih kredita. Neke banke su naglasile da u slučaju ovakvog kredita klijentu ne plaćaju kamatu na taj namenski depozit, a neke da na kraju perioda otplate vraćaju depozit uvećan za kamatu. U oba slučaja klijent dobija značajno manju kamatu na gotovinski kredit od one koja važi bez depozita, odnosno po tržišnim uslovima.

Depozit može biti i dinarski i devizni, tj. u evrima. Pregledom sajtova banaka vidi se da za dinarski kredit fiksna kamata može biti i 3,5 odsto godišnje. Slična je i za kredit u evrima. U zavisnosti od visine depozita u nekim bankama daju i različitu kamatu na kredit.

Na primer, za kredit od 10.000 evra kamata je pet odsto, a preko 50.000 evra 4,5 odsto. To je nominalna kamata. S druge strane, banke naglašavaju da efektivna kamatna stopa nije iskazana u ponudi, jer ima nelogičnu vrednost, iz razloga što je u obračun uračunat depozit.

Manje-više sve banke nude ovu vrstu zajmova. I za građanstvo, i za privredu. Uglavnom traže depozit u vrednosti 100 odsto kredita, dok neke banke traže da polog bude veći i da iznosi 105 odsto.

Modeli otplate ovakvog zajma mogu biti različiti. Na primer, da se anuitet mesečno plaća ili da se glavnica plati o dospeću kredita sa mesečnim plaćanjem kamate. Moguća je i varijanta da nakon isteka svakih šest meseci otplate kredita banka isplati depozit u srazmeri otplaćene glavnice. Drugim rečima, ‘oslobodi’ deo depozita uz zadržavanje proporcije kredita i depozita 100 prema 100 ili 100 prema 105.

Mali privrednici, prema ponudama banaka, ovakvu vrstu zajmova mogu da iskoriste za investiranje u obrtna sredstava, finansiranje osnovnih sredstava i plaćanje ka inostranstvu.

Kada se pogleda koliko neko novca banci da na kamatu, vide se prednosti ovakvog zajma. Na primer, na dobijenih 10.000 evra, s rokom otplate od 36 meseci ukupno treba da se vrati 10.921,35 evra.

Kada bi se taj iznos vraćao po komercijalnim uslovima po kamati od 11 odsto, na primer, banci bi moralo da se vrati gotovo hiljadu evra više, odnosno 1.786 evra kamate više.

Izvor : Espreso/Politika/Jovana Rabrenović/Preneo D.M.

Foto: Beta

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *