DANAS SLAVIMO MRATINDAN

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 24. novembra obeležavaju praznik Svetog kralja Stefana Dečanskog, odnosno Mratindan

Sin kralja Milutina i otac cara Dušana je po naređenju oca bio oslepljen. Pri oslepljenju, legenda kaže, javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju i pokazao mu njegove oči rekavši: „Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću tih ih vratiti“.

Pet godina je proveo u Carigradu kao zatočenik u manastiru Svedržitelja, a svojom mudrošću, podvigom, krotkošću, blagočešćem, tpeljivošću i blagodušnoću Stefan je pridobio ne samo sve monahe nego i ceo Carigrad. Nakon pet godina ponovo mu se javio Sveti Nikola rekavši mu: Došao sam da ispunim svoje obećanje.

Nakon toga, legenda kaže, Stefan je progledao i u čast ovog svetitelja podigao hram Dečanski, jedno od divnih dela vizantijske umetnosti i jedan od najznamenitijih spomenika negdašnjeg srpskog blagočešća.

Sveti kralj Stefan sa svetim Savom i svetim knezom Lazarom čini trijadu „svetosti, blagorodstva i samopožrtvovanja“ koje je narod srpski dao. Kao mučenik proživeo je svoj zemni vek i kao mučenik skončao 1336. godine primivši venac besmrtne slave od Svedržitelja, kome je verno služio. Dan Svetog mučenika Stefana Dečanskog crno je slovo u kalendaru srpske pravoslavne crkve. Zavetni je dan za sve one koji boluju od očnih bolesti.

U narodu postoji izreka: „Sveti Mrata, sneg za vrata“, kojom je označen početak zimskog, hladnog i snežnog perioda godine. U narodu, naročito istočnoj Srbiji, postoje interesantni običaji povezani s ovim praznikom, koji, kako tvrde etnolozi, potiču iz paganskih vremena.

Po jednom, na Mratindan su Stari Sloveni slavili kult vuka koji je istovremeno moćan protivnik i zaštitnik od demona. Tako je nastalo verovanje da 24. novembra Sveti Mrata saziva sve vukove i određuje im koliko ovaca od kojeg domaćina smeju da pojedu te zime tako da nikome ne nanesu preveliku štetu.

Zato se veruje da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu ove godine u torovima može da očekuje gladnog vuka. Vremenom je ovo verovanje postalo manje ustaljeno, jer ljudi sve više žive u gradovima, gde vukova svakako nema, ali se veruje da ne bi trebalo naljutiti ovog sveca, jer svakako može da se “osveti”.

Danas se završava period Vučijih dana, koji su počeli na Đurđic. U ovim danima ništa se ne daje iz kuće, ne prede se vuna i ništa se ne pere. Krojači i obućari odmaraju, a žene ne rade ručne radove. Kod starijih ljudi postoji verovanje da, ukoliko Mratindan padne u maglovito vreme, zima će biti promenljiva. U slučaju vedrog dana, zima će biti mrazovita i ljuta.

Izvor : Kurir, rs

Foto: Printscreen/YouTube

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *