Vest da Španija neće naplaćivati porez na dodatu vrednost (PDV) na osnovne namirnice sve dok one ne budu „prikladnije“, otvorila je pitanje da li je takvu meru moguće preduzeti i u drugim zemljama, uključujući i Srbiju.
Prethodnih meseci su upravo cene hrane bile te koje su „gurale“ inflaciju kod nas. Tako su na primer cene prerađene hrane u Srbiji u oktobru 2022. bile više za 23,1 odsto, dok su cene neprerađene hrane zabeležile stopu rasta od 22,7 procenta u odnosu na godinu ranije.
Odgovor na pitanje da li je u uslovima inflacije moguće da Srbija smanji ili ukine PDV na hranu, iz ministarstva finansija nismo dobili, ali su udruženja potrošača i poreski stručnjaci verovanja da se tako nešto u našoj zemlji neće dogoditi.
– U teoriji, sve je moguće osim drvenog šporeta. Naša država ne odustaje tako lako od nameta koji pune budžet, pa bi smanjenje PDV-a najpre uticalo na to. Svakako je da bi uticalo na smanjenje krajnjih cena ka potrošačima, ali interes potrošača nije prioritet, tako da ne verujem da će se to desiti – rekao je za predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, Dejan Gavrilović.
INFLACIJA MIRUJE
Poslednji podaci govore da se inflacija u Evropi i našoj zemlji postepeno smiruje.
Međugodišnja inflacija u Srbiji u julu je iznosila 12,5%, dok su cene u odnosu na jun u proseku smanjene 0,1%, objavio je Republički zavod za statistiku. U julu su pojeftinili hrana i bezalkoholna pića (1,4%) i odeća i obuća (0,2%).
Godišnja stopa inflacije u evrozoni iznosila je 5,3% u julu, u odnosu na 5,5% u junu, objavio je Eurostat. Godinu dana ranije stopa inflacije u eurozoni bila je 8,9%.
Poreski savetnik Đerđ Pap, objašnjava da PDV sistem ne trpi veliki broj razičitih stopa, te da je umanjenje stope na hranu malo verovato.
– Stopa PDV-a na hranu i sada je upola manja (10%) od opšte stope ovog poreza (20%). Generalno, PDV sistem u svom funkcionisanju ne trpi veliki broj različitih stopa. Tako da uvođenje neke stope osim onih postojećih (20, 10 i 0) mislim da se neće desiti – kaže Pap.
Kako se ideja o smanjenju ili ukidanju PDV-a na hranu u Srbiji čini poput one o „drvenom šporetu“, nedavna izjava guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanke Tabaković o visokim trgovinskim maržama, u fokus je stavila privredu.
Ona je izjavila da ima prostora da se marže u maloprodajnim lancima smanje, bez ugrožavanja funkcionalnosti trgovine, a prema analizi finansijskih izveštaja pet najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, trgovinske marže su u 2022. godini bile za 36,6% više nego u 2019. godini.
Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, potom je ukazala da je prosečna stopa neto dobiti sektora maloprodaje u našoj zemlji od oko 2,8%, višestruko niža u odnosu na ostale učesnike u lancu snabdevanja do maloprodaje (izvor APR), kao i u odnosu na značajan rast operativnih troškova poslovanja, u koje spadaju zarade, struja, gorivo, zakup, održavanje i drugi.
– U uslovima ozbiljnih eksternih poremećaja, uzrokovanih pandemijom i ratom u Ukrajini, srpski trgovci uspeli su da obezbede redovnost u snabdevanju, redovne zarade za više desetina hiljada zaposlenih i podršku lokalnim proizvođačima i dobavljačima koji na ovaj način obezbeđuju siguran izvor prihoda – naglašava se u saopštenju Grupacije trgovaca, povodom pojedinih objava i tvrdnji da su trgovačke marže izuzetno visoke i da su rezultat oportunog ponašanja trgovaca usred inflatornih pritisaka.
Izvor : kurir.rs/ekapija
Foto : Shutterstock, Ilustracija
