FALI NAJMANJE 500 OVIH MAJSTORA

Da li vam se nekad desilo da ste ušli u neki frizerski salon u kome niste do tada bili da nabacite svečanu frizuru za neku specijalnu priliku, a otuda izašli kao očerupana kokoška? Ako ste takve „sreće“ sigruno ste naleteli na nekog od priučenih frizera koji baš nisu vešti sa makazama i ostalim frizerskim alatima.

A glavni razlog zašto i takvi nesposobnjakovići dobijaju priliku da vam „rade o glavi“ je taj što samo u Beogradu nedostaje između 500 i 1.500 školovanih frizera.

Šišanje
FOTO: ANTON PETRYCHENKO / ALAMY / ALAMY / PROFIMEDIA

Prema rečima Branislava Babića, predsednika Saveza frizera Srbije trenutuno postoji velika rupa na tržitšu radne snage što pokazuje podatak da u Beogradu oko 500 salona potražuje između jednog i tri frizera.

Branislav Babić
FOTO: PRIVATNA ARHIVA

– Problem postoji pre svega jer je iz škole mala izlaznost dece koja hoće da budu frizeri. Mnogo dece upijsuje tu školu samo da bi nešto završili, ali bez namere da se stvarno tim poslom i bave. I nije više jagma za tom školom, a i ona deca koja je završe nisu zainteresovana za posao. Zato nema dovoljno obučene radne snage, a i kada se rade prekvalifikacije to se radi dosta loše i njih ne možete da zaposlite, jer ne znaju posao. U ovoj branši vlada popriličan javašluk. Svako može da otvori frizerski salon, ne mora da ima diplomu frizera. Salone otvara onaj ko ima para, zapošljavaju se početnici, a ima i onih koji obučavaju radnike – naglašava Babić.

NEMAJU PARA ZA SVETSKO PRVENSTVO

Da bi srpski frizeri ukrstili makaze sa kolegama iz celog sveta i u što većem broju otputovali na Svetkso prvenstvo frizera koje se u oktobru ove godine održava u Parizu potrebno je dosta novca, a kako tvrdi Branislav Babić, predsednik Saveza frizera Srbije, do sada su morali učešće uglavnom da finansiraju iz vlastitog džepa. – U Sloveniji kada kao vlasnik salona investirate i odete na svetsko prvenstvo to vam država odbije od poreza. A mi sami izdvajamo najveći deo novca. Trudimo se da imamo tri do četiri frizera po disciplini, a za to je potrebno dosta par. Kome god se obratimo za pomoć svi nam kažu da nisu nadležni za nas – ističe Babić.

On ističe da je za rešenje problema potreban Zakon o zanatstvu kojim bi se precizno propisalo ko ima pravo i pod kojim uslovima da otvori salon, a ne da se saloni otvaraju, a samim tim i zatvaraju na svakom ćošku.

Frizer, Frizura, šišanje
FOTO: PROFIMEDIA

– Zakonom bi se uredilo stanje na tržištu, ali kome god sam se obraćao niko nije nadležan za frizere. Jedni tvrde da je nadležno Ministarstvo privrede, drugi da je to Privredna komora Srbije i tako u krug – kaže Babić.

Prema nejgovim rečima frizeri su bili majstori svog zanata kada su u salone ulazili kao šegrti.

– Učenik je prvo morao da bude šegrt, pa kalfa, pa na kraju da polaže ispit za majstora i da dobije diplomu. Za svaki nivo se polagao ispit i tada je bilo dobrih majstora i bilo ih je dosta – setan je Babić.

U Školi za negu lepote u Beogradu ističu da zadnje tri školske godine upisuje po devet odeljenja frizera što je ukupno 270 učenika po godini.

– Međutim taj broj je manji jer se upisuje dosta učenika koji uče po individualnoj obrazovnoj podršci (IOP-2) gde se za svakog tog upisanog učenika broj ostalih učenika smanjuje za 2. Jedan broj učenika koji su raspoređeni kod nas se uopšte ne pojavi, ne upišu se u školu a jedan broj se ispiše tokom septembra meseca radi prelaska u drugu školu, tako da u prvom razredu imamo oko 220 upisanih učenika za obrazovni profil frizer. Jednom broju učenika koji dođu kod nas je to bila deseta ili petnaesta želja ali ostanu kod nas jer ne mogu roditelji da ih prebace u drugu školu – objašnjavaju u Školi za negu lepote.

U toj školi naglašavaju da je interesovanje za zanimanje frizera dovoljno da se „upiše“ planirani broj učenika.

– Ali pitanje je koliko tih učenika želi da se profesionalno bave ovim poslom. Jednom broju učenika je bitno samo da završe neku srednju školu a frizerskim zanatom se ne žele baviti. Broj upisanih učenika odgovara potrebama samo je pitanje koliko se njih posle završetka srednje škole opredeli da radi kao frizer. Glavni razlog što frizerskim salonima nedostaju radnici leži u tome što se mali broj završenih učenika opredeli za to zanimanje, mi računamo oko jedne cetvrtine. Zbog toga smo početkom ove godine imali sastanke sa istaknutim frizerima u cilju iznalaženja rešenja za popularisanje zanimanja – kažu u Školi za negu lepote.

Izvor : kurir.rs/Slavica Čolić

Foto: Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *