GDE SE SVE U SRBIJI PROIZVODI STRUJA

Elektroprivreda Srbije – to je prva asocijacija i odgovor na pitanje ko proizvodi struju u našoj zemlji, ali podaci bonitetne kuće Kompani Vol kažu da je za tu delatnost u Srbiji registrovana čak 1.131 kompanija.

Za razliku od državnog giganta sa 20.000 zaposlenih i prihodima koji su prema finansijskom izveštaju za 2022. godinu dostigli gotovo 370 milijardi dinara, u toj delatnosti posluje i 227 firmi bez zaposlenih i prihoda, što znači da je svaka peta kompanija u te kolone poslednjeg predatog izveštaja upisala nulu.

Električna energija u Srbiji proizvodi se u hidroelektranama, uključujući i mini hidroelektrane, zatim u termoelektranama i toplanama, kao i u vetro i solarnim elektranama. I dok je odgovor na pitanje ko proizvodi najviše struje i ostvaruje najveće prihode jednostavan, pošto EPS za sada nema konkurenciju, pregled podataka o ostvarenim prihodima i dobiti „ostalih“ proizvođača u poslednjoj godini za koju su dostupni finansijski izveštaji otkriva daleko više o ključnim igračima u toj delatnosti.

EPS
FOTO: BETA AMIR HAMZAGIĆ

Tako je na drugom mestu rang liste na osnovu podataka Kompani Vol-a o visini prihoda ostvarenih u 2022. godini – Gazprom energoholding Serbia TE-TO Pančevo, koja je puštena u komercijalni rad u oktobru te godine, a koja je do kraja te poslovne godine ostvarila prihod od blizu 8,5 milijardi dinara.

– Termoelektrana-toplana (TE-TO) Pančevo je kombinovano gasno-parno postrojenje električne snage do 200 MW. Planirana proizvodnja električne energije na godišnjem nivou iznosi oko 1.400 GWh. Projekat izgradnje TE-TO Pančevo zajednički su realizovali NIS a.d. Novi Sad i Gazprom energoholding preko kompanije Gazprom energoholding Serbia d.o.o, gde NIS a.d. ima učešće od 49 procenata, a JAD Centrenergoholding 51 procenat. Vrednost projekta je oko 192 miliona evra – objavio je NIS povodom puštanja u rad prve gasno-parne elektrane u Srbiji koja radi na prirodni gas.

Na trećem mestu rang liste prema ostvarenim prihodima u 2022. godini već dolazimo do proizvođača struje iz vetra – obnovljivog izvora koji je pravi hit među investitorima u Srbiji. Radi se o kompaniji Vetroelektrane Balkana (WEBG) u suvlasništvu Abu Dhabi Future Enerdži Kompani-PJSC Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (60 procenata), nemačke razvojne finansijske institucije DEG (10 procenata) i finske razvojne kompanije za energetsku infrastrukturu Taaleri Energia (30 procenata).

Gazprom
FOTO: REUTERS

U vlasništvu VEBG je Čibuk 1, najveći vetropark u Srbiji kapaciteta 158 megavata, a kompanija WEBG je na kraju 2022. prijavila ukupan prihod od 5,9 milijardi dinara.

Među prvih pet proizvođača prema ostvarenim prihodima su i Elektravinds K-Vind i MK-Fintel Vind. Electravinds K-Vind, u vlasništvu Balkan Enerdžis – Serbia 1 B.V. je u 2022. ostvario prihod od 3,1 milijarde dinara, a ova kompanija je nosilac projekta Vetropark Kovačica, prvog vetroparka priključenog na domaću elektromrežu.

U „veliku petorku“ ulazi i MK-Fintel Wind AD, u kojoj su suvlasnici Fintel Energija AD sa 54 procenata i MK Holding sa 46 procenata, i koji je u 2022. ostvario 2,1 milijardu dinara prihoda. MK Group je tokom Kopaonik biznis foruma objavila da je do sada izgradila tri vetroparka u Vojvodini, a za maj je najavila otvaranje „Krivače“, svog prvog vetroparka u Istočnoj Srbiji, vrednog 165 miliona evra.

MK group će, kako je rekao generalni direktor Mihailo Janković, do 2026. investirati 900 miliona evra u projekte obnovljivih izvora energije.

Ko su onda sve te kompanije bez prihoda i zaposlenih? Ono što se sigurno može zaključiti je da su to mahom preduzeća koja još razvijaju svoje projekte, ali su neka među njima već napravila konkretne korake – poput predaje zahteva za priključenje na elektromrežu.

Među njima je, primera radi, kompanija Elektrana Sajan 1, koja je podnela zahtev za priključenje na elektromrežu solarne elektrane Solar Ekopark, a prema klasifikaciji javnog preduzeća Elektromreže stigli su do prve faze u tom procesu, pa je potpisan Ugovor o izradi Studije priključenja.

struja, brojilo
FOTO: SHUTTERSTOCK

Postupak priključenja, inače, ima grubo rečeno tri faze – posle izrade Studije priključenja sledi potpisivanje Ugovora o izradi planske i tehničke dokumentacije i pribavljanju dozvola za izgradnju, a potom i Ugovora o praćenju gradnje priključka.

PODACI ZA 2022. GODINU

Prema podacima bonitetne kuće Kompani Vol za 2022. godinu, među kompanijama koje su registrovane za delatnost prozvodnje struje, a koje nisu imale prihoda ni zaposlenih, nalazi se i beogradska Vat Energija u većinskom vlasništvu holandske firme P.D. end I. Pauer Development and Investment B.V. sa Vat Portugal kao manjinskim suvlasnikom, koja se u arhivi ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pominje u vezi sa projektom „farme vetrogeneratora“ Nikine vode. Nikine vode su takođe na aktuelnoj listi podnetih zahteva za priključenje na mrežu.

Prihoda ni zaposlenih u 2022. nije imala ni kompanija Kućani-2017 iz Raške, niti Kuća Sunca iz Beograda, dok je firma RB-Solar Plus VG iz Velikog Gradišta sa razlogom na tom spisku, pošto se nalazi u procesu likvidacije.

Prošle godine je, inače, sa primenom počela nova regulativa za priključenje na prenosni sistem, odnosno domaću elektromrežu, a jedna od ključnih novina je uvođenje obaveze dostavljanja bankarske garancije u iznosu od 25.000 evra po MW snage na mestu priključenja.

– Prema poslednjim podacima Elektromreže Srbije, broj podnetih zahteva za priključenje solarnih i vetroelektrana na prenosnu mrežu u zemlji značajno je opao u periodu od novembra 2023. do februara 2024. godine, sa 21,5 GW na svega 11,1 GW. Glavni uzrok ovog značajnog smanjenja leži u donošenju nove regulative koja zahteva dodatne garancije za investitore i uređuje problem hiperprodukcije zahteva – ocenio je u pisanoj izjavi Nenad Jovanović iz kompanije Mot MekDonald, koju je objavilo Udruženje OIE Srbija.

To udruženje je u saopštenju podsetilo da su u prethodne dve godine ukazivali na problem hiperprodukcije projekata i prevelikog broja zahteva za priključenje i apelovali da se usvoji adekvatna regulativa koja će uvesti red u oblast priključenja i rasteretiti operatore prenosnog i distributivnog sistema električne energije.

Izvor : Kurir.rs/Biznis.rs

Foto: Profimedia, Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *