INFLACIJA POLAKO USPORAVA I CENE POPUŠTAJU

Rast cena je usporen i inflacija će se u drugoj polovini godine vratiti u granice cilja, što je oko tri odsto, kažu u Narodnoj banci Srbije (NBS). Ističu da bi inflacija već u februaru trebalo da se spusti na pet i po procenata. Očekuju i brži rast bruto domaćeg proizvoda, do kraja godine tri do četiri odsto.

Inflacija kratkoročno može nekome da koristi, ali dugoročno svima šteti. Posle neizvesnosti koju je donela u protekle dve godine, sada usporava, a ekonomska očekivanja rastu.

potrošačka korpa, kupovina
FOTO: SHUTTERSTOCK

– U granice cilja od tri plus minus jedan i po odsto, inflacija će se najverovatnije vratiti sredinom ove godine. Кrajem godine će se, zatim, približiti centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko koga će se kretati u srednjem roku – ističe Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS.

Pad cene hrane

Tome su, kaže, najviše doprinele mere Narodne banke, ali i usporavanje inflacije u svetu i pad tražnje. Presudno je, ipak, uticala poljoprivreda, odnosno hrana.

– Cene povrća su od jula do decembra kumulativno smanjene za 16,1 odsto. Takođe, cene u okviru bazne inflacije su u prvoj polovini 2023. rasle za 4,2 odsto, a u drugoj polovini za 2,4 – objašnjava Savo Jakovljević, direktor sektora Istraživanja u NBS.

supermarket, samoposluga, voće, povrće, meso, rafovi, jul 2018
FOTO: REUTERS/ILUSTRACIJA

Ističe da u drugoj polovini godine u svim komponentama i strukturi imamo pad doprinosa i rasta, što su faktori koji su uticali na smanjenje inflacije.

Monopoli, marže i ugovori

Na staro pitanje kako to da su neki proizvodi u drugim zemljama jeftiniji, guvernerka krivca adresira na monopole, marže i ekskluzivne dobavljačke ugovore.

– Neko ko je sklopio ekskluzivni ugovor, teško da će se povući s tržišta gde je monopolista, ne dozvoljavajući konkurenciju. Znate li kolika je marža na šećer, što to uopšte nije opravdano. A ko se proziva – proizvođač šećera – navodi Tabakovićeva.

šećer
FOTO: SHUTTERSTOCK

Uniformne cene je, kaže, neralno očekivati, ali bi realno bilo da njih određuje konkurencija.

Realna je i prognoza da će se uz prizemljenu inflaciju potrošnja oporaviti i uz investicije, privatne i državne, do kraja godine pogurati ukupan rast privrede na 3,5 procenta.

Izvor : Kurir Web/RTS

Foto: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *