INVESTIRANJE U NEKRETNINE JE NAJSIGURNIJI I NAISPLATIVIJI NAČIN DA OČUVATE I POVEĆATE SVOJ KAPITAL

Ne postoji bolja odluka od one da se investira u nekretnine. Novac svakodnevno propada u „slamaricama“, a svetski ekonomisti i brokeri već godinama veruju da je kupovina stana ili kuće ubedljivo najbolje rešenje za sve koji žele da sačuvaju novac ili da mu podignu vrednost. Da je to dobra investicija veruje i Milić Đoković, licencirani procenitelj i stalni sudski veštak ekonomsko finansijske struke.

„Kada hoćete da sačuvate pare od propadanja treba da ulažete u nekretnine. Kupovina stana ili kuće je najkonzervativniji i tradicionalni metod štednje kapitala, bez velikog rizika. Ipak, kada nešto ima mali ili uopšte nema rizik, obično bude i mala stopa kapitalizacije. Ali, svakako ne propada. Uz nekretnine, kupovina zemlje je definitivno nešto što treba raditi, jer je to resurs kojeg nema beskonačno. Tu treba uzimati što više i što pravilnije komade“, navodi Đoković.

Kako dodaje, ako se govori o isplativosti same nekretnine i gde treba uložiti novac, to bi definitivno bio Beograd. Uz srpsku prestonicu, kvadrati su na ceni i u gradovima koji su univerzitetski centri. I dok je prethodni period bio prilično turbulentan u ovim vodama, pa su cene kvadrata odletele za kratko vreme u vis, Đoković očekuje smirivanje rasta u narednom periodu.

„To ne znači da će biti pad cena u nekom ozbiljnijem obimu ali će biti. Najviše se očekuju niže cene tamo gde je kvadrat sada od 5.000 do 8.000 evra. Ali kod onih nekretnina čije su cene prosečne ili niže, ne očekujem neku promenu. To je sve procena po svim sadašnjim parametrima, osim ako se ne dogodi neki nepredviđeni događaj svetskih razmera. Ono što je sigurno, nekretnina je najbolja kada sama sebe otplaćuje. Tačnije, kada donosi profit kroz posao, a ne samo kao vid štednje. Uvek je poželjno da nekretnina radi za vlasnika, a ne vlasnik za nju“, kaže Đoković.

Pad ili rast cena nekretnina

Koliko god da su primamljive vikendice i placevi u Srbiji gotovo da ne postoji neko, a da nije u nekom periodu života poželeo vlastiti kvadrat u Beogradu. Srpska prestonica užurbano se širi i gradi. Prema rečima Aleksandre Mihajlović sa portala za nekretnine, prosečno oglašena cena kvadrata u starogradnji u Beogradu je oko 2.600 evra. „Generalno ceo prvi kvartal ove godine beleži mirovanje cena kvadrata i one su na istom nivou u odnosu na poslednja dva kvartala 2023. godine“, objašnjava Mihajlović.

Interesantno je, dodaje, da je u odnosu na starogradnju trenutno kvadrat u novogradnji niži i potrebno je u proseku izdvojiti oko 2.500 evra. U zavisnosti od lokacije cene se u starogradnji u Beogradu kreću od 1.570 do 3.625 evra za metar kvadratni. Najskuplji kvadrat je na opštini Savski venac i iznosi 3.873 evra.

Stan draži od kuće

U Beogradu se više kupuju stanovi nego kuće i daleko je veći broj oglasa za prodaju stanova. U ponudi za prodaju najviše ima dvosobnih i dvoiposobnih stanova, a za izdavanje se traže stanovi srednje strukture oko 55 kvadrta“, objašnjava Mihajlović.

Kada govorimo o kupovini nekretnine, dodaje, za stanovanje većina zainteresovanih kupaca traži lokacije koje su pristupačnije po ceni a koje su relativno dobro saobraćajno povezane sa centrom grada: Zvezdara, Voždovac, Palilula pa i određeni delovi Novog Beograda.

Međutim, ako pričamo o kupovini stana kao investiciji lokacija ima veliki značaj pa tako investicioni kupci često biraju Beograd na vodi, Vračar ili one lokacije za koje se zna da će se intezivno razvijati u narednom periodu.

Kada nekretnina sebe izdržava

Jelena P. iz Beograda kupila je svoju prvu nekretninu pre pet godina, na Novom Beogradu. Osmelila se da uzme kredit, ali kaže da je to najviše uradila jer je već imala gde da živi, a imala je neku ušteđevinu koju je već počela da troši. Ovako, to joj je bilo učešće, a ostatak je pozajmila od banke na 20 godina.

„Mesečna kirija pokriva troškove moje mesečne rate i to je sjajno. Da nisam tad uzela stan, pare bih sigurno potrošlila, a ovako, maltene ni ne osetim kredit, a nekretnina će mi ostati. Izabrala sam deo Novog Beograda odmah posle Brankovog mosta i lokacija je izuzetno bitna. Do sada sam nekoliko puta menjala stanare, a nove sam nalazila za samo nekoliko dana“, navodi Jelena P.

Kako ističe, da ima još novca sigurno bi ga uložila u još jednu nekretninu i to baš u Beogradu. Priča, da je razmišljala o vikednici ili apartmanu u nekom ski centru, ali je od toga odustala. Nema vremena da se bavi izdavanjem u mestu u kojem ne živi, a ne želi ni da bude ograničena putovanjima, pa da slobodno vreme samo provodi na jednom mestu.

Investicija traži lokaciju

A da li se isplati ulaganje novca u nekretninu u nekom turističkom centru, Đoković kaže da to zavisi od mesta i konkurencije. „Tu je veliki problem organizacija posla. To je ozbiljna stavka i ne može da bude hobi. Treba imati uz to i servis, a sa jednim stanom ili apartmanom to nije neki šampionski posao. Međutim, ko se za to odluči, trebalo bi da tu nekretninu da nekome na profesionalno upravljanje. Manja je zarada, ali manje i boli glava“.

Najskuplji i najisplativiji stanovi u Beogradu

Prosečna cena stanova novogradnje u Srbiji po m2, u II polugodištu 2023. godine iznosila je 207.103 dinara, što predstavlja smanjenje od 4,8 odsto, u odnosu na isti period 2022. Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su se cene kvadrata u Srbiji kretale od 48.344 dinara u Bujanovcu do 495.981 u beogradskoj opštini Savski venac. Uz Beograd, po visokim cenama izdvojili su se Novi Sad, Čajetina, Užice, Vrnjačka Banja i niška opština Medijana. Površina prodatih novoizgrađenih stanova, navode u RZS, u proseku je iznosila 54 metara kvadratna.

Izvor : Espreso / Nedeljnik.rs / Sasomange.rs

Foto: Nenad Kostić, BETA/OMS, Aleksandar Stojanović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *