JAVNI DUG – KVADRAT NAD HIPOTENUZOM

Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine, prema poslednjim podacima Ministarstva finansija, iznosio je 35,46 milijardi evra što je nekih 51,3 odsto BDP-a. Slično zaduženje, ali samo kada se gleda u odnosu na BDP imaju i u Bosni i Hercegovini. Na kraju trećeg kvartala u BiH je javni dug iznosio 12,75 milijardi konvertibilnih maraka ili 26,31 odsto BDP-a.

o BiH ne svrstava u prezadužene zemlje, dok i Crna Gora formlano nije više viosko zadužena jer je od juna neto državni dug pao na 58,2 odsto bruto domaćeg proizvoda prvi put nakon 2015. godine, pišu Danas.

Srbija: Javni dug 35,5 milijardi evra, rastu troškovi kamata

Javni dug Srbije na kraju septembra ove godine, prema poslednjim podacima Ministarstva finansija, iznosio je 35,46 milijardi evra. Kako se navodi na sajtu Ministarstva, u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) javni dug je 30. septembra iznosio 51,3 odsto.

Foto:Shutterstock

Na početku godine javni dug je iznosio 33,32 milijarde evra i za ovih devet meseci povećan je za 2,14 milijardi evra. Zanimljivo je da je na početku ove godine javni dug bio na nivou 55,1 odsto BDP-a i mada je nominalno dug porastao, u odnosu na BDP je smanjen.

To je posledica nominalnog rasta BDP-a, odnosno projekcije Ministarstva finansija da će BDP na kraju ove godine biti za 14,2 odsto veći nego na početku godine.

S obzirom da se Vlada nada da će na kraju godine realni rast BDP-a iznositi 2,5 odsto, jasno je da se ostatak nominalnog rasta BDP-a odnosi na inflaciju.

Najveći deo javnog duga Srbije čini spoljni dug, odnosno dug prema stranim rezidentima.

Foto:Shutterstock

Od 35 milijardi, čak 25 milijardi je spoljni dug, dok je oko 10 milijardi dug prema domaćim poveriocima.

Najveće učešće ima dug u evrima sa 58 odsto, dok u dolarima dugujemo 13,8 odsto.

U dinarima dugujemo oko petine ukupnog duga.

Ako pogledamo strukturu javnog duga Srbije, najveći deo se odnosi na državne obveznice.

Po osnovu evroobveznica, izdatih što u evrima, što u dolarima, dug iznosi 8,9 milijardi evra.

Foto: Shutterstock

Po osnovu dugoročnih hartija u dinarima dugujemo 6,8 milijardi evra, a po osnovu dugoročnih hartija u evrima izdatim na domaćem tržištu dugujemo 1,9 milijardi evra.

Dugovi po osnovu kredita stranih vlada iznose 3,4 milijarde evra, dok su krediti poslovnih banaka 2,5 milijardi evra.

Koliko Srbija duguje poslovnim bankama, toliko duguje i Eksport-import banci Kine (Eksim) – 2,5 milijardi evra. Značajni poverioci Srbije su i međunarodne finansijske institucije.

Naime, Međunarodnom monetarnom fondu dugujemo 2,4 milijarde evra, a Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (deo Svetske banke) 2,2 milijarde evra.

Foto:N1

Od Evropske investicione banke smo pozajmili 1,85 milijardi evra, a od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) 565 miliona evra.

Javni dug Srbije u nominalnom iznosu deluje kao visok, ali sa učešćem od 51 odsto u BDP-u spada u sredinu zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Međutim, ono što može predstavljati otežavajuu okolnost su sve više kamatne stope po kojima se Srbija zadužuje.

Prinosi na evroobveznice u evrima sa dospećem 2027. i 2028. godine su oko 5,6 odsto, dok su prinosi na dolarske evroobveznice od 6,1 do 6,7 odsto.

Foto: Shutterstock

Do kolike promene je došlo u ceni zaduživanja najbolje pokazuje to što je izvršna stopa za dolarske evroobveznice 2020. godine iznosila 2,35 odsto, a za emitovane evroobveznice ove godine 6,8 odsto.

To se vidi i u budžetu. U državnom proračunu za ovu godinu, za kamate je izdvojeno 148,8 milijardi dinara odnosno 1,3 milijarde evra.

Već u budžetu za sledeću godinu planira se 183,6 milijardi dinara ili 1,56 milijardi evra.

Država će sledeće godine za kamate koje su neproduktivan rashod i većim delom predstavlja odliv kapitala iz zemlje, platiti otprilike sličan iznos kao za sve subvencije za poljoprivredu, železnicu, puteve, investicije…

Foto: bibiphoto / Shutterstock

Troškovi kamata biće za preko 200 miliona evra veći od izdvajanja za socijalnu zaštitu.

Doduše, ocena Fiskalnog saveta je da su troškovi za kamate precenjeni u budžetu i da bi mogli biti 15-ak milijardi manji nego što je planirano.

Po prosečnoj kamatnoj stopi na javni dug, prema analizi Fiskalnog saveta, Srbija je u 2022. godini bila pri vrhu EU sa tri odsto.

Sa preko četiri odsto ubedljivo najskuplje se zaduživala Mađarska.

Preko tri odsto kamatnu stopu su plaćali još Poljska, Italija i Češka.

Još jedna otežavajuća okolnost je što će naredne godine Srbija morati da se zaduži 6,5 milijardi evra, što za otplatu dospelog duga, što za finansiranje novog budžetskog deficita koji je u sledećoj godini planiran na 1,7 milijardi evra.

Savet ocenjuje i da će se skoro petina javnog duga Srbije refinansirati u 2024. po znatno nepovoljnijim uslovima, što će dovesti do rasta izdataka za kamate u srednjem roku.

Foto: Shutterstock

„Dok je prosečna kamatna stopa za stari dug Srbije iznosila oko tri odsto, aktuelna kretanja na međunarodnim finansijskim tržištima ukazuju na to da bi se Srbija mogla zaduživati po kamatnim stopama od šest-sedam odsto (pri čemu su ove godine uzimani neki još skuplji krediti, s kamatnom stopom na nivou osam-devet odsto). Troškovi novog zaduživanja jesu porasli za sve evropske zemlje, ali Srbija ostaje pri vrhu Evrope po novim, većim kamatnim stopama. To znači da će se 6,5 milijardi evra novog zaduženja u 2024. morati obezbediti pod nepovoljnijim uslovima, odnosno da će gotovo petina javnog duga Srbije imati osetno veću kamatnu stopu nego stari dug“, navodi Savet.

BiH: Republika Srpska duplo zaduženija od Federacije

Javni dug Bosne i Hercegovine na kraju trećeg kvartala iznosi 12,75 milijardi konvertibilnih maraka.

Foto: Shutterstock

– Učešće javnog duga u BDP-u je 26,31 posto, što BiH ne svrstava u prezadužene zemlje, kazali su nam iz Ministarstva finansija i trezora BiH.

Prema njihovim riječima, u prvih devet mjeseci ove godine angažovano je 262,6 miliona KM kreditnih sredstava iz vanjskih izvora.

Iz resornog Ministarstva navode kako namjenska struktura vanjskog novog duga, odnosno vanjskog duga koji je nastao poslije 14. decembra 1995. godine, pokazuje da je 56,7 posto kredita namijenjeno za infrastrukturne projekte, 32 posto kredita za privredne djelatnosti i 11,3 posto za javni sektor.

Admir Čavalić, ekonomski analitičar, kazao nam je kako se BiH, s obzirom na uređenje, teško zaduživati u smislu proceduralnosti, konsenzusa različitih nivoa vlasti i slično.

Foto: Shutterstock

– Da smo centralizovani kao susjedne zemlje vjerovatno bi se donosioci odluka brže usaglašavali da se zadužimo. Najviše se zadužujemo za infrastrukturne projekte, zatim za održavanje tekućih budžeta, te za podršku privredi. Smatram da bi trebalo mijenjati taj redoslijed, te je stavka za javni sektor i budžete uglavnom suvišna. Ono što je problem ubuduće jeste kolateral, odnosno garancija i to je ključno pitanje današnjice u kontekstu dugovanja, zaduživanja. Naime, do sada se uglavnom koristio budžet kao neka garancija, npr. akcize su se svojevremeno uvodile pod opravdanjem novih zaduživanja, sada nemamo više taj potencijal budžeta i sada se teret prebacuje na javna preduzeća u smislu privatizacije ili koncesije, te s druge strane na državnu imovinu što zahtijevaju kreditori nekih zemalja, mišljenja je Čavalić.

Kada je u pitanju zaduživanje za infrastrukturne projekte, on dodaje kako problem nije u samom dugu, nego u netransparentnom odnosno neefikasnom korištenju sredstava.

– Zadužujemo se za infrastrukturne projekte koje ne gradimo ili sporo gradimo, istakao je Čavalić.

Foto: Shutterstock

Naglasio je i veliku razliku između zaduženosti dva entiteta, te je Federacija BiH dosta manje zadužena od RS-a. Podaci Ministarstva za finansije BiH pokazuju da je na kraju trećeg kvartala unutrašnji dug FBiH iznosio 1,2 milijarde KM, a RS-a 2,5 milijardi KM.

– Ta razlika je još vidljivija kada dug uporedimo sa BDP-om, onda su razlike drastične. Za RS se već može reći da ima problema sa dugom, naročito ako uključimo gradove i opštine, dok su u FBiH, gradovi, općine i kantoni nisko zaduženi, kazao je Čavalić.

U stanju vanjskog duga, prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, najveće učešće imaju Svjetska banka (IDA i IBRD) 25,8 posto, Evropska investicijska banka 24,1 posto, Evropska banka za obnovu i razvoj 9,2, te Međunarodni monetarni fond 8,5 posto.

Foto: Profimedia.rs

– Prosječna kamatna stopa vanjskog duga iznosi 2,7 posto, a prosječno vrijeme dospijeća je 6,7 godina. U strukturi vanjskog duga 63,5 posto kredita se odnosi na kredite sa fiksnim kamatnim stopama, a 67,4 postoje u valuti euro, pojasnili su iz resornog državnog Ministarstva. Kako je kazao Čavalić kada gledamo strukturu ino duga „još uvijek se zadužujemo kod respektabilnih institucija kod kojih se zadužujemo i to po prilično dobrim uslovima, sa velikim grejs periodima, te rokovima otplate od 20 do 30 godina“.

Prema zvaničnim podacima CBBiH, Bosna i Hercegovina spada u red umjereno zaduženih zemalja.

Crna Gora: Prvi put od 2015. nisko zaduženje

Crna Gora od juna ove godine, kada je neto državni dug pao na 58,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), formalno nije više visoko zadužena država prvi put nakon 2015. godine kada je prešla ovu granicu od 60 odsto BDP-a.

kredit, banka, novac, keš, pare
Foto: Shutterstock

Ovaj rezultat, prema podacima Ministarstva finansija, nastao je jer u protekle dvije godine nije bilo značajnijih novih zaduženja, dio starih dugova vraćan je i iz prihoda budžeta, a glavni razlog je što je došlo do značajnog rasta BDP-a usljed povećanja prihoda od turizma i veće potrošnje građana i novopristiglih stranaca iz Ukrajine i Rusije.

Da li je Crna Gora nakon osam godine perioda u kojem se računala kao visokozadužena država, i zvanično postala srednjezadužena država, kako su „Vijestima“ nezvanično kazali iz Ministarstva finansija, biće poznato kada se završi obračun javnog duga za kraj 2023. godine, što će biti u martu naredne godine.

Da li će granica javnog duga na kraju godine biti ispod 60 odsto BDP-a, zavisi od više faktora – kolika će biti konačna procjena BDP-a, da li će u međuvremenu doći do rasta duga lokalnih samouprava koji se računa u javni dug, da li će i u kojoj mjeri biti trošeni sadašnji depoziti i da li će do kraja godine biti novih zaduženja i koji će biti njihov karakter.

Posljednji podaci o državnom dugu odnose se na jun ove godine, a obračun koji je trebao biti urađen za kraj septembra još nije urađen zbog toga što je krajem oktobra došlo do promjene Vlade i nadležnih u Ministarstvu finansija.

Ukupan državni dug na kraju juna iznosio je 4,02 milijarde eura, a neto iznos umanjen za vrijednost depozita bio je 3,75 milijardi.

Pojedinačno najveće zaduženje Crne Gore odnosi se eurobond obveznice od 1,75 milijardi eura, koje je u iznosu od milijardu eura emitovala Vlada Duška Markovića 2019. godine i od 750 miliona iz decembra 2020. godine kada je emisiju obavio tadašnji ministar finansija Milojko Spajić, a sadašnji premijer.

Novac od emitovanja ovih obveznica na međunarodnom berzanskom tržištu korišćen je većinom za vraćanje starih dugova i u manjem obimu za javne investicije.

Foto: Profimedia.rs

Ove obveznice zajedno sa drugim kreditnim zaduženjima na naplatu dolaze narednih godina, tako da Crna Gora u 2024. godini treba da vrati 436 miliona eura, u 2025. godini 810 miliona, u 2026. godini 284 miliona, a u 2027. godini 950 miliona.

Preporuke međunarodnih finansijskih organizacija su da Crna Gora dio ovih zaduženja (čak i do jedne trećine) koja dolaze u naredne četiri godine vrati iz svojih prihoda a ne iz novih zaduženja kako bi očuvala javni dug ispod mastrihtskog kriterijuma od 60 odsto BDP-a.

Drugi po veličini dug Crne Gore odnosi se na gradnju dionice od 41 kilometra autoputa od Podgorice do Kolašina, i on je na kraju juna iznosio 720 miliona eura.

Otplata kredita za izgradnju ove dionice autoputa počela je u julu 2021. godine i do sada je vraćeno pet polugodišnjih rata, a ova obaveze prema kineskoj Eksim banci vraćaće se još 11 i po godina.

Treći po veličini dug od 380 miliona eura odnosi se na dva zaduženja kod više domaćih banaka i međunarodnih banaka na osnovu takozvanog „sindiciranog zajma – PBG”. Ovi zajmovi uzimani su proteklih godina a većinom su korišćeni za pokrivanje deficita i investicije.

Četvrti po veličini javni dug od 180 miliona eura odnosi se na novac koji je proteklih godina povlačen iz Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD) na osnovu ranije odobrenih razvojnih projekata.

Dug od 142 miliona eura odnosi se na emitovane domaće obveznice koje dospijevaju 2024. i 2026. Godine. Dok je šesti po veličini dug od 90 miliona, koji se odnosi na investicione projekte koje je finansirala Evropska investiciona banka (EIB).

Zatim slijede dugovi od 76 miliona prema Banci za razvoj Savjeta Evrope, 74 miliona prema MMF-u, 60 miliona Evropskoj komisiji, 58 miliona Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD)…

Izvor : Nova.rs/Danas;

Foto: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *