KAKO NAS SVE TRGOVCI VARAJU

Otvori četvoro očiju, keže stara izreka, ali ni ona često nije od pomoći kupcima u stalnom psihološkom ratu sa trgovcima koji su strategiju obmanjivanja potrošača digli na nivo nauke.

Stalno tumbanje robe sa jednog rafa na drugi, kako bi naveli ljude da uvek iznova traže ono što im je potrebno, a usput, pazare i ono što im nije bilo ni na kraj pameti, jedna je od uobičajenih zamki koju primenjuju i prodavci u Srbiji.

Ako ste mislili da se mleko i jaja slučajno nalaze na kraju radnje, prevarili ste se. Ove osnovne životne namirnice trgovci namerno stavljaju na kraj kako bi potrošači do njih morali da pretabanaju kroz celu radnju i usput se upecaju da usput kupe nešto što im možda u tom trenutku nije potrebno.

pašteta, akcija, sniženje
FOTO: PRINTSKRIN/INSTAGRAM

Sveže voće i povrće na ulazu u prodavnicu s razlogom se tu nalazi, jer se njegovom kupovinom u startu kupac ohrabruje da se drzne da potroši nešto para i ne nezdrave namirnice.

Trgovci dobro znaju da mnogi roditelji u kupovinu dolaze sa decom, pa se svojski trude da slatkiši na rafovima uvek budu na dohvat ruke mališanima, a za kinder jaja često moraju i da čučnu. Baš da vidimo tu mamu ili tatu koji će uspeti da se izvuku, a da bez suza i dreke ne kupe mališanima to što im je zapalo za oko.

EVO KAKO NAS SVE TRGOVCI VARAJU

– Skupe proizvode (pršuta) pakuju u već i teži, masniji papir

  • Manja gramaža od označene na pakovanju
  • Prekucavaju rok trajanja na bajatim proizvodima
  • Prvo podignu cene, pa na njih daju popuste
  • Dopišu veću cenu pa je precrtaju, a važeća je stara cena
  • Jedna cena na polici druga na kasi
  • Sniženje proizvoda za samo 99 para
  • Merenje na vagama sa magnetima na zelenim pijacama
  • Menjaju raspored roba na rafovima da bi ste dok tražite kupili nešto drugo
  • Mleko i jaja na kraju prodavnice da bi dok dođete do njih napunili korpu drugim stvarima
  • Slatkiše stavljaju u visini dečjeg pogleda radi bolje prodaje
  • Nema izlaza osim pored kase
  • Duplo veća kolica za kupovinu (povećavaju prodaju do 40 odsto)
  • Cipele za suvo vreme prodaju kao zimske

I modeli lažnih sniženja toliko su suptilni i originalni da bi, kada bi konkurisali, bez problema mogli da dobiju nagradu za kreativnost. Od popusta za svega 99 para, preko snižavanja tek podignute cene, pa do precrtavanja nove veće cene dok na snazi ostaje ona koja je već stajala na rafu. Neprijatnost koja kupca zadesi na kasi kada shvati da je račun mnogo veći nego što je izračunao česta je pojava u trgovinama i to samo zato što na rafu piše jedna cena, a na kasi je druga veća.

MARKO DRAGIĆ:

KUPIMO I ŠTO NAM NE TREBA PA BACAMO HRANU

Marko Dragić, savetnik u Nacionalnoj organizaciji za zaštitu potrošača isitče da postupci trgovaca proizilaze iz analize tržišta i psihološke analize potrošača pojedinačno.

– Potrošač donosi odluke na osnovu toga šta prvo ugleda, a na po spisku koji ponese od kuće. Zato često kupujemo i ono što nam ne treba, pa samo skladištimo hranu i na kraju puno toga i bacimo. Možemo reći da proizvodi koji su blizu kase na mega popustima po principu kupiš tri, a platiš dva, kad se preračuna koštaju isto kao da ste kupili tri pojedinačno. Marketinški treik je i da je veće pakovanje jeftinije, a ispostavi se da nije – naglašava Dragić.

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača „Efektiva“ kaže da se nisu bavili prihološko-marketinškim trikovima trgovaca, već konkretnim stvarima koje im prijavljuju potrošači.

– Trgovci prebacuju litre u grame, a u stvari time prikrivaju da su smanjili količinu proizvoda koji prodaju po istoj ceni ili je čak poskupeo. Dešava se da je jedna cena na rafu, a druga na kasi. Na rafu crvenim slovima piše cena i kupac uzme, a kad dođe na kasu shvati da je ta cena mnogo veća. Kad pita zašto kažu mu niste aktivirali kupon, a to piše toliko sitnim slovima da ga potrošač i ne vidi. Ili kažu da se za dinar može dobiti jogurt od kilogram, a na kasi ispadne da je to jogurt od 500 grama – kaže Gavrilović.

Zakidanje na gramaži, prekucavanjuroka trajanja namirnica svim kupcima je dobro poznata fora trgovaca, ali ono čega možda većina nije svesna je da su kolica za kupovinu sve veća i veća, što je psihološka igra trgovaca koji su shvatili da njihovim povećanjem povećavaju prodaju i za 40 odsto.

A ako ste uspeli da odolite svim tregovačkim trikovima i krenuli da izađete jer niste našli ono što ste tražili morate proći pored kase jer drugog izlaza nema. Mnogi pokleknu na toj prepreci, pa kupe nešto da ih ne bi bilo sramota da prođu praznih ruku.

Izvor : kurir.rs/Slavica Čolić

Foto: Tamara Trajković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *