KLADIONICA SVE MANJE, A SVE VIŠE LJUDI SE KLADI!

Iako prema sportskim kladionicama većina građana nije blagonaklono raspoložena zbog potencijalne opasnosti od zavisnosti od kocke, one i te kako pune državnu kasu, pa se tako samo u 2022. godini u budžet na ime poreza iz njih slilo oko 250 miliona evra.

Broj kladionica u Srbiji se iz godine iz godine smanjuje, ali ne zato što je manje mušterija za kocku, već zato što su igrači, kako tvrde u Udruženju priređivača igara na sreću (UPIS), otkrili „blagodeti“ elektronskog klađenja.

– U Srbiji trenutno ima 2.900 objekata u kojima se priređuju igre na sreću, ali taj broj iz godine u godinu opada. Posmatrano prema broju stanovnika Srbija je na samom začelju u Evropi prema broju kladionica. U Srbiji jedna kladionica dolazi na 2.292 stanovnika, a u Italiji 1.561 stanovnik po mestu za uplatu. U Beogradu ima 806 objekata, od čega 674 kladionica i 132 automat kluba – kaže za Kurir Rade Karan, direktor UPIS.

POŠTUJU ZAKON O RAZDALJINI

Prama Zakonu o igrama na sreću iz 2020. godine razdaljina između dve kladionice ne sme biti manja od 100 metara. U praksi je drugačije, pa ima mesta gde su i po tri, četiri kladionice načičkane jedna do druge. U UPIS tvrde da ne krše Zakon i imaju objašnjenje za ovu pojavu.

– Zakon iz 2020. kaže da kladionice ne mogu biti na manjoj udaljenosti od 100 metara, ali kaže da se to odnosi na one koje se otvaraju posle stupanja propisa na snagu. Nije poenta da zatvorite postojeće kladionice, jer ako neko ima zakup na 10 godina i uložio je mnogo novca da otovori kladionicu ne možete mu je tek tako zatvoriti – objašnjava Karan.

Karan tvrdi da je zabluda da je klađenje najrasprostranjenije u siromašnim zemljama.

– Naprotiv, igre na sreću su povezne sa boljim standardom društva, kao i sve ostale privredne grane. Sa napretkom društva i ekonomskim razvojem, i igre na sreću napreduju, a ne obrnuto kao što se obično navodi. Ako rastu BDP, prosečne i minimalne plata, opada nezaposlenost – svaka delatnost može da oseti napredak u takvim uslovima. U 2022. godini diretktan prihod budžeta od posebnih igara na sreću iznosio je oko 250 miliona evra – ističe Karan.

novac, čovek sa laptopom, laptop
FOTO: SHUTTERSTOCK

Prema Karanovim rečima broj kladionica se iz godine u godinu smanjuje, ali ne zbog lošeg poslovanja ili toga što se ljudi manje klade, već zbog prelaska na drugačiji vid klađenja.

– Ljudi otkrivaju blagodeti onlajn igara, pa mnoge kladionice prelaze na elektronsko klađenje – tvrdi Karan.

ČINJENICE

  • Porez ne plaćaju dobitnici klasičnih igara na sreću čiji je pojedinačni dobitak do 100.000 dinara
  • Porez na dobitke veće od 100.000 dinara iznosi 20 odsto
  • Igrači ne plaćaju porez na osvojeni dobitak u posebnim igrama na sreću u koje spadaju i kladionice, već celu osvojenu sumu nose kući
  • Na dobitke porez ne plaćaju ni oni koji igre igraju preko sredstava elektronske komunikacije

Ekonomista Aleksandar Stevanović ističe da je iznos od 250 miliona evra, koliko su kladionice u 2022. godini uplatile u državni budžet na ime poreza značajna suma novca.

– Nekad bi taj iznos značio mnogo, a i sad otkako imamo veće budžete to nam znači prilično. Ta svota nije za zanemarivanje, jer je veći od akciza na koje se ljudi obično žale. Ljudi vole da se klade, mnogima je to deo društvenog života, a verovatno mnogo manji broj pati od bolesti zavisnosti. To je jedan od retkih poreza u Srbiji koji ljudi rado plaćaju – kaže Stevanović.

Izvor : Kurir.rs

Autor: Slavica Čolić

Foto: Zorana Jevtić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *