KLIMATSKA MAPA SVETA IZ BUDUĆNOSTI OTKRIVA KAKO ĆE ZA 60 GODINA BITI U SRBIJI

Ekstremne oluje, poplave, požari, suše, iznenadna zahlađenja, pa opet toplotni talasi, pogađaju više nego ikad pre oblasti koje je nekada karakterisala umerena kontinentalna klima.

Globalno zagrevanje, koje se smatra uzrokom tih pojava, rapidno menja godišnja doba na obe hemisfere, a ako je suditi po projekcijama naučnika, ekstremi će se samo produbiti.

Sada su stručnjaci Univerziteta u Merilendu, na čelu sa ekologom Metjuom Ficpatrikom na osnovu podataka Međuvladinog panela o klimatksim promenama, napravili interaktivnu mapu sveta (možete je pogledati ovde), koja prikazuje kakva će klima biti u određenim delovima planete u 2080. godini.

Primera radi, u Beogradu će za šezdeset godina, prema ovoj mapi, prosečne temperature biti 7,4 stepena Celzijusa više od sadašnjeg proseka, a zime 5,3 stepena toplije i 3,1 posto vlažnije. Stručnjaci su moguće klimatske uslove u prestonici Srbije uporedili sa onima koji sada vladaju u području Centralne Makedonije u Grčkoj, gde se inače nalazi poznato letovalište Nea Vrasna.

Za pedeset godina gradovi severne hemisfere na severu biće mnogo sličniji gradovima na jugu. Sve se pomera ka ekvatoru u pogledu klime„, objašnjava Ficpatrik za Science Alert.

Procene objavljene 2015. pokazale su da je gotovo šest posto kopnenog dela planete već pomeren ka toplijoj i suvljoj klimi u poređenju sa 1950. godinom, a najprimetnije su promene u Severnoj Americi, Evropi i Okeaniji.

Međutim, iako nisu drastične, promene u temperaturi u pojasu ekvatora mogle bi biti razorne. Četrdeset posto svetske populacije, odnosno 3,3 milijarde ljudi, naseljava oblast za koju pojedini stručnjaci smatraju da će biti nemoguća za život, jer će temperature rasti do neizdrživog nivoa.

„Nadam se da će se nastaviti diskusija o klimatskim promenama i nadam se da će pomoći da ljudi bolje shvate razmere njihovog uticaja i zašto su naučnici toliko zabrinuti“, dodaje Ficpatrik.

Izvor – Kurir.rs/Euronews

Foto: fitzlab.shinyapps/printscreen

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *