KOLIKA JE PLATA NA TRUDNIČKOM BOLOVANJU

Jedno od prava koje je najvažnije zaposlenim ženama koje ostanu u drugom stanju jeste pravo na naknadu zarade koje se plaća tokom sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće. Navedeno pravo uređeno je Zakonom o radu, ali pre svega Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

Ko plaća naknadu plate tokom trudničkog bolovanja?

Zakonom o zdravstvenom osiguranju određeno je da u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad visina naknade zarade, koju isplaćuje poslodavac iz svojih sredstava, obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Dalje je propisano da u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, počev od 31. dana privremene sprečenosti za rad, visina naknade zarade obezbeđuje se u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade, s tim što se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja (RFZO) obezbeđuje iznos od 65% od osnova za naknadu zarade, kao i iznos od 35% od osnova za naknadu zarade iz sredstava budžeta Srbije.

Prema tome, prvih 30 dana bolovanja ide na teret poslodavca, a od 31. dana naknadu plate obezbeđuje RFZO (delom iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, delom iz državnog budžeta). U svakom slučaju, samo plaćanje trudnici obavlja uvek poslodavac, s tim što prvih 30 dana to čini sopstvenim sredstvima, dok od 31. dana dobija sredstva iz RFZO da bi zaposlenoj trudnici platio naknadu zarade tokom trudničkog bolovanja.

Visina trudničkog bolovanja

Kao što smo već istakli u prethodnom poglavlju, Zakonom o zdravstvenom osiguranju određeno je da u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, bez obzira na to iz čijih sredstava se plaća naknada zarade (iz sredstava poslodavca ili RFZO), ista se obezbeđuje u iznosu od 100% od osnova za naknadu zarade. Dakle, uvek se plaća naknada pune plate. Kako se izračunava osnov naknade zarade, pojašnjavamo u nastavku.

Koje zarade ulaze u obračun osnova za naknadu zarade?

Kada govorimo o tome šta sve ulazi u obračun naknade zarade za vreme trudničkog bolovanja, ističemo da treba razlikovati naknadu plate koju plaća poslodavac iz svojih sredstava, u odnosu na onu koju plaća RFZO iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i budžeta. U oba slučaja plaća se 100% od prosečne zarade iz poslednjih 12 meseci, ali se na različite načine računa ta prosečna zarada u prethodnih godinu dana. Tačnije, nije ista prosečna zarada u poslednjih 12 meseci kada naknadu plaća poslodavac u odnosu na onu kada plaća RFZO.

Naknada plate koju trudnici plaća poslodavac iz svojih sredstava

Za prvih 30 dana trudničkog bolovanja, kada naknadu plate plaća poslodavac iz svojih sredstava, plaća se 100% od zarade koju je zaposleni ostvario kod tog poslodavca u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja trudničkog bolovanja. Ne uzimaju se u obzir eventualne zarade ostvarene u poslednjih godinu dana kod prethodnih poslodavaca.

Ukoliko zaposlena nije radila svih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem započinje isplata naknade zarade, osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada za onaj period u kojem je zaposlena efektivno radila. Imajući u vidu da je osnovica za obračun naknade zarade isključivo zarada ostvarena u poslednjih 12 meseci kod poslodavca, prilikom računanja prosečne zarade ostvarene u poslednjih 12 meseci, kao osnovice za isplatu naknade zarade, ne uzimaju se u obzir: isplaćene naknade zarade iz poslednjih 12 meseci (za vreme plaćenog odsustva, bolovanja, godišnjeg odmora, i dr.), kao ni sati odsustvovanja za koje je isplaćena naknada.

trudnica, dojenje
FOTO: SHUTTERSTOCK

Ovo praktično znači da se ukupna zarada koju je zaposlena primila u prethodnih 12 meseci sabere i zbir podeli sa ukupnim brojem efektivnih časova rada. Dobijeni iznos predstavlja osnov za obračun naknade i množi se sa ukupnim brojem časova u kojima je zaposlena bila odsutna i za koje se računa naknada zarade.

Ukoliko zaposlena uopšte nije radila u prethodnih 12 meseci i nema isplaćenu zaradu, osnovicu za obračun naknade zarade čini zarada predviđena ugovorom o radu (osnovna zarada).

Naknada plate koju trudnici plaća RFZO

Počev od 31. dana trudničkog bolovanja, kada naknadu plate obezbeđuje RFZO iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i iz državnog budžeta, plaća se takođe 100% od prosečne zarade koju je zaposlena ostvarila u poslednjih 12 meseci pre meseca otvaranja trudničkog bolovanja, ali se uzima prosečna zarada ostvarena kod svih poslodavaca kod kojih je trudnica radila prethodnih godinu dana (ne samo kod trenutnog poslodavca).

Ukoliko zaposlena u tih 12 meseci nije ostvarila svih 12 zarada (npr počela je da radi kod trenutnog poslodavca pre 7 meseci, a pre toga 5 meseci nije uopšte radila), prosečna zarada se računa tako što se saberu sve zarade iz poslednjih 12 meseci, a za one mesece u kojima nije radila računa se zakonom garantovana minimalna zarada za taj mesec. Zbir se podeli sa 12 i dobija se prosečna zarada iz prethodnih godinu dana.

Ukoliko zaposlena nema nijednu zaradu u poslednji 12 meseci, od RFZO dobija naknadu plate u visini minimalne zarade.

Izvor : biznis.kurir.rs/Infostud

FOTO: SHUTTERSTOCK

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *