KOLIKO ĆE PENZIJE JOŠ DA RASTU U OVOJ GODINI

Sa povećanjem penzija od 14,8 odsto od 1. januara ove godine njihovo učešće u BDP u 2024. godini će biti oko 10,5 odsto, što je u skladu sa projekcijama iz aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

Pitanje koje se postavlja je da li ima prostora za dodatno povećanje s obzirom da je poslednjim izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđeno da učešće penzija u BDP bude do 11 procenata.

Učešće penzija u bruto domaćem proizvodu u 2023. godini bilo je 9,5 odsto, a ostaje neizvesno da li one mogu da prate rast plata i kada bi moglo da se desi novo povećanje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je rekao da penzije nisu dovoljno brzo pratile rast plata koje su, kaže, u poslednjih deset godina drastično porasle i da zato želi da se prema penzionerima „ophodimo po švajcarskoj formuli da bi brže pratili plate“.

U Fiskalnom savetu kažu da je ono što je, inače, za Srbiju sada bitno i bitnije od samog dogovora sa MMF-om, jeste fiskalno pravilo koje je zapravo utvrdilo da bi penzije trebalo da gravitiraju ka 10-10,5 procenata BDP.

Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić rekao je za Euronews Srbija da je tako i napravljena formula za uskladivanje penzija.

Do prošle godine švajcarska formula je bila da se penzije svake godine usklađuju za polovinu od stope rasta plata u privredi i polovinu od stope inflacije, odnosno rasta potrošačkih cena, objašnjava Minić.

Međutim, dodaje on, nakon poslednjih zakonskih izmena, postoji formula za usklađivanje koja zavisi od udela penzija u bruto domaćem proizvodu.

– Ako je (učešce penzija u BDP-u) do 10 procenata, onda penzije rastu onoliko koliko i plate. Ukoliko je izmedu 10 i 10,5 odsto, onda ova stara švajcarska (formula) važi – polovina rasta plata, a polovina stope rasta potrošačkih cena. Ako prebacimo 10,5 odsto, u 2024. godini smo upravo na toj granici, onda bi trebalo da rastu samo za stopu inflacije. Krajnji rezultat je da, čak i ako penzije malo skoče, da li zbog većeg rasta plata ili nečega što se desilo pa su malo iskočile, ovo pravilo bi trebalo da ih vraća da uvek budu tu 10-10,5 procenata – kaže Minić.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić rekao je za Euronews Srbija da bi penzioneri trebalo da se raduju kada je učešće penzija u BDP-u ispod 10 procenata, jer se tada usklađuju prema rastu plata.

– I to je onda malo brži rast. Suštinski, ograničavajuci faktor za rast penzija jeste ta činjenica da su one zakovane, da njihove učešce u BDP-u ne bi smelo da bude više od 11 odsto – rekao je profesor Savić.

Na pitanje da li bi realno penzije mogle da prate rast plata, specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Slobodan Minić je rekao da je tačno da penzije u prethodnih 10 godina stvarno nisu rasle kao plate.

– Zapravo, kad se gleda negde poslednjih desetak godina, njihov realni rast, odnosno prosečna penzija, kad se uzme u obzir i rast cena, bio je jedva pozitivan, dok je kod plata postojao stabilan realan rast. Setimo se i fiskalne konsolidacije, penzije su smanjivane, pa su indeksirane za manje od inflacije, upravo zato što je moralo da se svede na ovih desetak posto bruto domaćeg proizvoda, što se smatra negde održivim za zemlje poput Srbije – kaže Minić.

On je naveo da je udeo penzija u BDP prošle i pretprošle godine pao ispod 10 odsto, što je dalo mogućnost da penzije prate rast plata.

Minić navodi da mogućnost da penzije nekako nadoknade to što su rasle sporije od plata u prethodnoj deceniji i nema, ukoliko vlada planira da poštuje svoja pravila koja je usvojila prošle godine.

Navodeći da penzije kaskaju za platama, profesor Savić je rekao da država može da pomogne, ali da se uvek mora držati proporcije.

– Srećna okolost, pod znakom navoda, jeste što se smanjuje radni kontingent u Srbiji, to nije uopšte dobro, ali manji broj ljudi ide u penziju, smanjuje se i prirodni priraštaj, znači nas je Srba sve manje i manje. To, da kažemo, na veštački način pruža mogućnosti za relativno veće penzije, ali da se ne ugrozi granica njihovog učešca u BDP – rekao je on.

Profesor Savić kaže da su mnogi penzioneri po primanjima daleko ispod minimalne cene rade.

– Kad čovek ima 40 godina, ako mu je malo jedna plata, može da radi na dva mesta. A kad čovek ima 75 godina, on apsolutno zavisi od te penzije, on ne može da radi ništa – rekao je profesor Savić navodeći da su poljoprivredne penzije 10.000 ili 12.000 dinara, ali i da nisu samo poljoprivredne penzije te koje spuštaju prosek.

Sa povećanjem 14,8 odsto od 1. januara ove godine, prosečna penzija iznosi oko 45.700 dinara, odnosno oko 390 evra.

Sa januarskim povećanjem najniža penzija u Srbiji za korisnike iz kategorije zaposlenih i samostalnih delatnosti sada iznosi 24.987,67 dinara, a najviša za sve korisnike 230.145,48 dinara, naveo je nedavno direktor Republičkog fonda PIO Relja Ognjenović.

U poslednje dve godine, uključujući redovna i vanredna povećanja, penzije su u Srbiji ukupno kumulativno povećane više od 56 procenata.

Obećanja su da se dođe do nivoa od 650 evra za prosečnu penziju do kraja 2027. godine.

Predsednik Saveza penzionera Srbije Andreja Savić kaže za Euronews Srbija da je pitanje indeksacije penzija regulisano Zakonom o budžetskom sistemu.

– To znači da se masa kreće u okvirima izmedu 9-11 procenata – dodaje on.

Andreja Savić navodi da se usklađivanje penzija vrši prema tzv. „švajcarskoj formuli plus“.

– To znači sledeće: ukoliko je učešce penzija u BDP niže od 10 odsto, penzije se povećavaju za procenat rasta mesečne zarade, ako je učešce penzija u BDP izmedu 10-10,5, penzije se uvećavaju za prosek rasta potrošačkih cena i rasta prosečnih zarada; ako je učešce iznad 10,5 odsto, penzije se povećavaju samo za procenat rasta potrošačkih cena – kaže on.

Andreja Savić kaže da političke najave o rastu penzija predstavljaju nastavak mera državne politike, koja je u poslednje dve godine značajnije poboljšala penzije.

– Njihov rast u 2024. godini zavisiće od rasta BDP, odnosno od stanja privrede u veoma složenim geopolitičkim uslovima u kojima se svet nalazi. Činjenica da je u prva dva meseca za 15 odsto povećana naplata doprinosa (14 milijardi dinara) budi optimizam da se može očekivati rast penzija – naveo je Savić.

On je rekao da se u ovom trenutku ne može preciznije predvideti rast penzija za oko 1,65 miliona penzionera, ali da je bitan pozitivan odnos države prema najstarijim sugradanima koji čine više od 22 odsto ukupne populacije.

Na pitanje odakle bi se obezbedila sredstva, ako bi bilo povećanje penzija u ovoj godini, Slobodan Minić kaže da to sad zavisi kako će ići fiskalna kretanja i da li bi deficit mogao da bude manji od onoga što je planirano.

Izvor : Kurir.rs/E-kapija/Euronews

FOTO: ANA PAUNKOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *