KUVAĆEMO SE NA 40 STEPENI, A DO 60 DANA ĆE BITI PREKO 30

Iako još zvanično nije završena, zima 2023/2024. već je oborila mnoge rekorde i svrstana je u najtoplije zime od svih još od 1888. godine. A sudeći po dosadašnjim prognozama i rekordnim temperaturama koje su nastupile nakon toplijih zima, pred nama je najverovatnije jedno od najpaklenijih leta.

Srbija se greje brže od ostatka sveta

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u sezonskoj prognozi za ovu zimu, izdavaja se interesatan detalj: prethodna najtoplija zima bila je 2007. godine, a nakon nje je došlo leto tokom kojeg je zabeležena rekordna temperatura u Srbiji – čitavih 44,9 stepeni Celzijusovih! Dakle, sigurno je da nam sledi novi letnji pakao, a to za „Blic“ potvrđuje i klimatolog Goran Pejanović, zamenik direktora RHMZ.

Napominje da su i leta i zime u Srbiji sve topliji, a jedan od razloga tome su klimatske promene, odnosno, globalno zagrevanje, zbog čega je temperatura na celoj planeti porasla za preko 1 stepen, a u Srbiji za čak 2 stepena, ako gledamo period od 1951. godine. Srbija se naime, zagreje više i brže od svetskog proseka!

Zabrinjavajuće činjenice o temperaturi u Srbiji

– Od pet najtoplijih godina imamo četiri posle 2018. godine. To nam govori da dolazi do ubrzanja klimatskih promena, odnosno, do sve veće i veće temperature. Ova zima je bila topla i najtoplija je u Srbiji za 3,9 stepena od normale, a u Beogradu je bila toplija za čak 4,5 stepena. Kada bi pogledali rangove do 2007. godine, najtoplija zima se desila baš te godine, u leto 2007. kada smo imali temperaturne rekorde i kada je u Smederevskoj Palanci zabeležena temperatura od 44,9 stepeni. Posle toga nastupila su još četiri toplija leta, 2018, 2019, 2022. i najtoplije 2023. godine. Vidimo da se greju i leta i zime, naime, cele godine nam se greju – kaže Goran Pejanović.

Za još jedan razlog sve toplijih godina, uz klimatske promene, navodi i atmosfersko okeanske fenomene. Klimatolog podseća da smo prošle godine i ove zime imali veoma topli, pacifički, ali i tropski okean. U pitanju je fenomen poznat pod imenom „El Ninjo“, koji doprinosi podizanju godišnjih temperatura.

Pola leta obeležiće tropski dani

– Što se tiče sledećeg leta, za tu prognozu koristimo numeričke modele za prognozu klime za duže periode. Po rezultatima modela, temperatura vazduha bi trebala da bude iznad proseka sa odstupanjem od 2 stepena. Recimo da bi srednje sezonske temperature bile od 21 do 25 stepeni, a u višim brdovito – planinskim predelima od 13 do 18 stepeni. Međutim, ono čega se najviše bojimo je broj tropskih dana, a to je kada maksimalna dnevna temperatura prelazi 35 stepeni što jako otežava život ljudima i životinjama i ostale sisteme – kaže Pejanović.

Po istom modelu proračuna, padavine tokom leta 2024. godine se očekuju u prosečnoj količini, od 160 do 250 milimetara po kvadratnom metru, a nešto više bi bile u planinskim krajevima, oko 220 do 290 milimetara po kvadratnom metru.

Goran Pejanović ističe da bi broj dana sa maksimalnom temperaturom, preko 30 stepeni, ovog leta trebao da bude 35 do 60.

– Treba očekivati da pola leta bude sa maksimalnom temperaturom većom od 30 stepeni!

Najtoplija prošla leta

Kada je prošlo leto u pitanju, ono je bilo 11. najtoplije leto u Srbiji sa najvišim temperaturama na Paliću i Kopaoniku, za period od 1951. do 2023. godine, a najtoplije leto ikada je bilo leto 2012. godine.

Na Kopaoniku je 2023. bilo toplije za skoro 3 stepena od proseka, sa srednjom temperaturom od 13,09 stepeni. Ipak, najviša temperatura od 39 stepeni izmerena je 25. jula 2023. u Dimitrovgradu, i 4. avgusta u Nišu, isto 39 stepeni.

Palić i Sombor oborili rekord tropskih noći

 Dosadašnji broj tropskih noći, dakle u periodu kada merimo minimalnu temperaturu, na Paliću i u Somboru je bio 21. To je prevazišlo maksimum od 19 tropskih noći iz 2015. godine. Možda se to nekome čini malo, ali leto računamo od juna do avgusta, 92 letnja dana, i od svih tih dana Palić je imao čak 21 tropsku noć. Tada je vrlo teško spavati i odmoriti se, i još kada imate u toku dana visoke temperature onda govorimo o toplotnim talasima, a oni najviše smetaju ljudima – kaže klimatolog.

vrućine, vreli dani, topli dani
FOTO: NEMANJA NIKOLIĆ

O opasnosti toplotnih talasa govore i podaci iz 2003. godine u Francuskoj 2003. godine, kada su u junu i julu, kaže Pejanović, izazvali preko 50.000 smrtnih slučajeva. Zato je problem klimatskih promena i globalnog zagrevanja, ističe, veliki.

Kako da pomognemo planeti, a onda i sebi?

– Važno je da većina građana postane svesna toga. Potrebno je da se smanji emisija gasova, kao što su ugljen dioksid i metan, jer počinju da prevazilazi koncentraciju iz zadnjih oko 30 miliona godina. Takođe, potrebna je adaptacija na te promene. Recimo, kako podesiti poljoprivredu za nove, toplije, režime, da li da se više gaji preko zime, a manje preko leta, jer smo u zadnjih 23 godine imali 8 velikih suša i šteta je enormna, a 2000. godine se procenjuje šteta na preko 7 milijardi dolara u poljoprivrednoj proizvodnji. Znači da je veća šteta od suša nego od poplava, koja nas je 2014. koštala 1,4 milijardi dolara, a najtoplijeg leta 2012. od suše šteta je bila skoro 2 milijarde dolara – kaže za „Blic“ Goran Pejanović.

Visoke temperature i povećana vlažnost iznuruju organizam

Klimatolog zaključuje da je pred nama dugo toplo leto i poručuje da budemo spremni na toplotne talase koji mnogo smetaju ljudima zbog temperatura viših od 30 stepeni.

vrućina, paklena vrućina, visoke temperature, leto, žega, toplota, toplo vreme
FOTO: ZORANA JEVTIĆ

– Ali, nije u pitanju samo visoka temperatura, već zbog klimatskih promena dolazi do povećanja sadržaja vodene pare u vazduhu i zbirno, velika temperatura i povećana vlažnost od 15 odsto više u odnosu na ranije periode, iznurava organizam. Vlaga se povećava zbog isparavanja okeana i zbog isparavanja zemljišta. Recimo, ako je vlaga 50 odsto, a temperatura 30 stepeni, onda je efektivna temperatura već 35 stepeni što je približno telesnoj temperaturi i teško reagujemo u takvim situacijama – upozorava naš klimatolog.

Najvreliji i najsušniji februar 2024.

U prilog sve toplijim godišnjim dobima i godinama u celosti govore i podaci RHMZ o februaru koji je doneo rekordno visoke temperature i koji je bio najvreliji i najsušniji ikada, za čak 7,1 stepen topliji od proseka u periodu 1961-1990. godine.

Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha u Srbiji je u februaru ove godine iznosila 22,8 stepeni, a zabeležena je 6. februara u Zaječaru, dok je u Beogradu 26. februara izmereno 21,4 stepena. Zabeleženi broj ledenih dana je u većini mesta za tri do četiri, a u planinskim predelima za 7 do 13 dana manji od proseka za februar. Na Crnom Vrhu nikada ranije nije zabeležen izostanak ledenih dana tokom februara. Najmanje do sada zabeleženo je bio jedan ledeni dan u februaru 2016. godine.

vrućina, paklena vrućina, visoke temperature, leto, žega, toplota, toplo vreme
FOTO: ZORANA JEVTIĆ

Slobodan Sovilj, načelnik Nacionalnog centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja u RHMZ, rekao je ranije za „Blic“ da je februar 2024. bio najtopliji u istoriji merenja i podsetio je da je prethodni rekord ostvaren 1966. godine, kada je srednja februarska temperatura bila 9,1 stepen.

Svakog dana bilo nam je toplije za 8 stepeni u februaru

– Poslednjih 30 godina, srednja minimalna temperatura u Beogradu u februaru je bila 3,8 stepeni, a srednja maksimalna 7,8 stepeni. Ove godine je srednja maksimalna temperatura bila 15,9 stepeni. Došli smo do odstupanja od 8,1 stepen. Nama je svakoga dana bilo toplije za 8 stepeni nego što bi trebalo da bude ako pogledamo statističke podatke. To je izuzetno veliko odstupanje, veoma neuobičajeno. To je ekstremna pojava s obzirom da se često susrećemo da imamo jednu ili dve sedmice visoke temperature, nakon čega usledi zahlađenje, ali ipak odstupanje ne bude tako veliko kao sada – kaže Sovilj za „Blic“.

Čak i tokom prethodne jeseni koja je bila najtoplija u istoriji merenja, odstupanja maksimalne temperature su bila do 5-6 stepeni. Zato je odstupanje od 8,1 stepen izuzetno veliko!

– Tokom nijednog od 29 dana ovog februara maksimalna temperatura se nije spuštala ispod srednje referentne vrednosti od 7,8 stepeni. Ako pogledamo konkretno za Beograd, maksimalne temperature su bile od 9,4 stepena 2. februara do 21 stepen, koliko je izmereno 26. februara. Nijedno ozbiljnije zahlađenje nije registrovano tokom meseca – kaže Slobodan Sovilj.

Temperaturni rekordi po gradovima

Ipak Beograd nije stanica koja je imala rekordno izmerenu temperaturu. Najtoplije je bilo u Loznici, sa srednjom maksimalnom temperaturom 16,3 stepena, u Valjevu je izmereno 16,2 stepeni, u Kragujevcu 16,1 stepen, na Zlatiboru i Sjenici, gde su planinske stanice za merenje sa nadmorskim visinama oko 1.000 metara, srednja maksimalna temperatura bila je 10 stepeni.

Toplotni talasi u Srbiji

Sredinom 20 veka u Srbiji se u proseku godišnje dešavao jedan toplotni talas, mada su bile česte godine i bez ijednog, a prosečna dužina trajanja je bila 6 dana, da bi tokom poslednjih 10 godina, prosečan broj toplotnih talasa po godini iznosio skoro 4, dok je njihovo ukupno trajanje u proseku oko 28 dana, piše „Klima 101“.

leto, vrućina, žega, toplo vreme, Niš
FOTO: BETA/SAŠA ĐORĐEVIĆ

– Pored činjenice da su postali češći i da duže traju u Srbiji su toplotni talasi proteklih godina postali i intenzivniji. Jedan od najintenzivnijih toplotnih talasa dogodio se u julu 2007. godine tokom kojeg je zabeležena i do sada najviša temperatura od kada postoje merenja kod nas od – 44,9 stepeni 24. jula u Smederevskoj Palanci. Nedostajao je samo 0,1 stepen da Srbija uđe u grupu evropskih zemalja u kojima je izmereno 45 ili više, a u koju je ove godine ušla Francuska tokom toplotnog talasa u junu.

Ovaj toplotni talas iz 2007. koji je zahvatio celu jugoistočnu Evropu, nalazi se u grupi 10 najintenzivnijih toplotnih talasa ikada zabeleženih na starom kontinentu. Inače on je i jedan od retkih za koje postoji procena uticaja visokih temperatura na zdravlje ljudi kod nas. Tokom ove višednevne epizode sa izuzetno visokim temperaturama kod starijih osoba je zabeležena dodatna povećana smrtnost od 76 odsto u odnosu na referentne vrednosti za to doba godine.

Izvor : Kurir.rs/ Blic/ Prenela: A. K.

FOTO: SHUTTERSTOCK

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *