LIČNI BANKROT SPAS OD IZVRŠITELJA

Zakon o ličnom bankrotstvu je pravni institut koji već postoji u mnogim evropskim zemljama, a njegovo usvajanje od Srbije traži i Međunarodni monetarni fond. Namenjen je dužnicima koji više ne mogu da otplaćuju kredit, a zamišljen tako da osoba dobije stečajnog upravnika koji brine koliko će dobijati poverilac, ali i da ona ima za život. To traje od tri do sedam godina, deo duga se ipak otplaćuje, a deo se otpisuje.

Duže od pet godina se priča o Zakonu o ličnom bankrotstvu, međutim, uprkos interesovanju stručne javnosti i udruženja građana, donošenje ovog akta u Srbiji još nije na vidiku. Prema podacima Udruženja banaka Srbije, svaki građanin dužan je nešto malo manje od 2.000 evra.

Advokat Stefan Seratlić objasnio je da lični bankrot, koji je zakonom regulisan u pojedinim državama regiona, podrazumeva da fizičko lice koje je proglasilo bankrot dobije staratelja koji će od tog trenutka raspolagati njegovim primanjima.

Bankrot, Nezaposlenost
FOTO: SHUTTERSTOCK

Seratlić je rekao da to može da izazove pravne, ali faktičke probleme, budući da bi se time osobe delimično lišile poslovne sposobnosti.

– Poslovna sposobnost je sposobnost fizičkog lica da samostalno svojim izjavama volje stvara, menja i gasi pravne odnose. U ovoj situaciji trebalo bi videti kako bi to u praksi izgledalo, znači da li vam neko efektivno daje džeparac koji možete da trošite određeno ili vam odobrava pojedine pravne poslove – pojasnio je Seratlić.

KADA SE PAUZIRA PRINUDNA NAPLATA?

On je dodao da bi to najviše uticalo na kupoprodaju, koju lice koje je proglasilo bankrot de fakto ne bi moglo samo da obavlja. Kako je rekao, dobra stvar je to što dok traje, bankrot dužnik ne mora da strepi od prinudne naplate i sudskih izvršitelja.

– Trenutno, prema zakonu izvršenja i obezbeđenja, kada ne možete da plaćate dugove zakuca vam izvršitelj na vrata i onda se sprovodi izvršenje na nekom delu ili celokupnoj imovini. To mogu biti nepokretnosti, pokretne stvari, vaša zarada ili penzija – rekao je advokat.

Seratlić je pojasnio i da bankama nije krajnji cilj da dužniku oduzmu stan.

– Banci više odgovara da vi neki period plaćate obustavom zarade i da to budu sigurni mesečni iznosi, nego da stan bude prodat po nižoj ceni, da se javno prodaje i da se onda naplati udeo – rekao je Seratlić.

Izvor : Kurir.rs/RT

Foto: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *