NATALIJINA RAMONDA NOSI IME PO OVOJ SRPSKOJ KRALJICI

Mlada umetnica Teodora Pavlovska, javnosti poznatija kao Teya Dora, takmičila se na drugoj polufinalnoj večeri „Pesme za Evroviziju“ sa numerom „Ramonda“, koja nosi skrivenu i jaku poruku.

„Ramonda“ govori o simbolu koji je veoma važan za Srbe. Reč je o cvetu Natalijina ramonda koji nazivaju i „cvet-feniks“ jer se u toku suše pritaji i osuši, a zatim sa prvom kišom oživi, tačnije, ozeleni.

Natalijina ramonda – cvet koji se nosi kao zvaničan simbol primirja – govori o srpskom narodu, iskušenjima koja je prošao tokom i posle Prvog svetskog rata i o vaskrsnuću Srbije.

Krajem 19. veka u okolini Niša taj cvet je primetio dvorski lekar Obrenovića, Sava Petrović. Ramonda njemu duguje otkriće, a kraljici Nataliji Obrenović ime – inspirisano njenom lepotom.

Natalijina ramonda je biljka višestruke simbolike za srpski narod. Ta zaštićena vrsta poznata je i kao cvet feniks i govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao u Velikom ratu.

Biolozi kažu da je Natalijina ramonda preživela ledeno doba i danas naseljava područje centralnog Balkana.

Možemo se naći u severnoj Grčkoj, Makedoniji, delovima Srbije. Ima je i u Botaničkoj bašti u Beogradu, a najlepša je u proleće, kada cveta.

Zapanjujuća sposobnost cveta

To je biljka koja ima zapanjujuću sposobnost da vaskrsava nakon što je potpuno osušena.

Dovoljna je jedna kap vode da oživi. Zato je zovu i cvet feniks.

Navodno je 1928. botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio uzorak osušene Natalijine ramonde i ona je nakon toga oživela.

Po ugledu na rusku georgijevsku lentu i britansku bulku – „popi“, i Ramonda nosi simboliku pobede.

Ova biljka je endemska vrsta sa Kajmakčalana, gde se odigrala jedna od najvažnijih bitaka u Prvom svetskom ratu, kada je srpska vojska 1916. godine odnela važnu pobedu.

Natalijina ramonda se nalazi na spisku retkih biljaka Evrope, a u Srbiji je zaštićena vrsta, kao prirodna retkost.

Stanište joj je u pukotinama krečnjačkih stena na nadmorskoj visini od 350 do 2.150 metara, na na Suvoj planini, u Sićevačkoj klisuri.

Izvor : Espreso / RTS / Prenela: A.P

Foto: Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *