Prema podacima Udruženja banaka Srbije , za kraj novembra stanovništvo, preduzetnici i privreda za kredite dugovali su gotovo u dinar kao i pre godinu dana.
To je sada 3.430 milijardi dinara naspram 3.341 milijardu dinara prošle godine.
Statistika pokazuje rast od 0,2 odsto na godišnjem nivou.
Rast postoji kod stanovništva na mesečnom nivou, prevashodno za keš kredite, i on iznosi gotovo pet odsto.
Šta pokazuju te brojke?
Finansijski ekspert i bankar Vladimir Vasić analizirao je ove promene.
U svetu novac je ključni faktor koji određuje naše finansijske odluke.
Vasićeva analiza naglašava suptilne, ali snažne veze između cena kredita, potrošnje i ekonomske aktivnosti.
Jasno definiše vezu između cena kredita i potrošnje:
– Ne razlikuje se novac od bilo koje druge robe. Ukoliko je skup, vi ćete manje uzimati. To vam je kao kada idete na zelenu pijacu u sred zime.
Ovakav pristup ima direktne posledice na našu kupovnu moć i ekonomiju. S obzirom na rast cena kredita, Vasić primećuje da je naša potrošnja prilagođena.
– Više ne kupujemo u istom obimu kao ranije. To se ogleda i u kupovini nekretnina – umesto većih, kupujemo manje kvadrata.
Ove promene ne samo da usporavaju promet, već imaju dublje posledice na ekonomsku aktivnost.
– Kada se preslikaju na proizvodnju, primetan je racionalniji pristup. Umesto više komada nečega, ljudi kupuju manje. To direktno usporava ekonomsku aktivnost.
Vasićeva analiza takođe sagledava globalne trendove.
– Iako su zaustavljena, inflacija i dalje ima značajan uticaj. Prognoze za Evropsku Uniju pokazuju stabilizaciju inflacije na 4-5%, što je važno za našu ekonomiju s obzirom na to da je 60% našeg uvoza i izvoza usmereno ka EU.
Ovaj finansijski pritisak podstiče štednju. Centralne banke, poput Narodne banke Srbije, koriste instrumente poput podizanja referentnih kamatnih stopa kako bi podstakle građane na štednju, s ciljem zaustavljanja inflacije.
Na kraju, Vasić postavlja važno pitanje:
– Šta očekujemo u narednom periodu? Upravljanje budžetom postaje ključno. Planiranje troškova, štednja za vanredne situacije – sve su to važni elementi balansiranja naših finansija.
Analiza koju je izneo Vasić naglašava potrebu za racionalnim upravljanjem finansijama. Kroz primere poput promišljene kupovine i racionalnog korišćenja kredita, Vasić podseća da je bolje da novac radi za nas, nego mi za njega.
Izvor : Kurir.rs
Foto: Shutterstock
