ODLIKAŠI I VUKOVCI DOŽIVELI FIJASKO NA PRIJEMNOM ZA FAKULTET

Prijemni ispiti na fakultetima širom Srbije počeli su 24. juna, a činjenica je da su učenici sa odličnim uspehom, neretko i vukovci, doživeli totalni fijasko kada je u pitanju znanje pokazano na prijemom ispitu.

Iako je na pojedine smerove fakulteta konkurisalo više kandidata nego što ima mesta, to ne bi trebalo da bude opravdanje zašto su deca mahom loše uradila prijemne za upis na fakultete.

Tako, više kandidata nego mesta ima na smerovima:

Građevinarstvo na Građevinskom fakultetu

Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom

Informacioni sistemi i tehnologije na Fakultetu organizacionih nauka

Stomatologija na Stomatološkom fakultetu

Farmacija na Farmaceutskom

Mikrobiologija

Fiziologija na Biološkom fakultetu

„Kiks“ na Medicinskom i FON-u

Prijemni na Medicinskom fakultetu u Beogradu ove godine polagalo je oko 1.000 kandidata, dok je samo 558 položilo. Upisna kvota je 500 brucoša, od toga 460 čije se školovanje finansira iz budžeta i 40 samofinansirajućih studenata. Dakle, bilo je duplo više zainteresovanih nego što ima mesta za najmlađu generaciju budućih doktora.

Pravo da konkurišu za upis stekli su oni kandidati koji su postigli najmanje 31 bod. Dotle nije dobacilo 456 maturanata koji su pali prijemni, a time je skoro prepolovljen broj potencijalnih studenata prve godine medicine. Položilo je 558 kandidata.

Na spisku kandidata koji su pali prijemni, čak 285 bili su odlični đaci sve četiri godine srednje škole, a među njima je i 38 maturanata sa svim peticama i maksimalnih 40 bodova, koje iz srednjoškolskih klupa nose vukovci.

test, ispit, prijemni, prijemni ispit
FOTO: SHUTTERSTOCK

Na prijemnom za FON imali 0 bodova

Kada je u pitanu Fakultet organizacionih nauka, jedan od najtraženijih fakulteta u Beogradu, njega će u narednoj školskoj godini upisati 980 studenata na osnovne akademske studije na dva akreditovana studijska programa na koje se prijavilo 2.053 kandidata.

Prema podacima o rezultatima prijemnog ispita koji su objavljeni na sajtu Beogradskog univerziteta, iznenađuje informacija da su pojedina deca na prijemnom ostvarila manje od jednog boda.

Ipak još više zabrinjava podatak da je dobar deo osvojio nešto više od 10 ili ispod 10 poena na prijemnom.

Tako je na FON-u bilo slučajeva da su đaci i sa odličnim uspehom iz srednje škole na prijemnom dobijali 10, 9, 6, 4, ali i 0,3 poena.

Zašto odlikaši tako loše prolaze na ispitima

Branko Kovačević, nekadašnji rektor Univerziteta u Beogradu kaže da nije iznenađujuće da se „petice iz srednje škole istope“ na prijemnim ispitima, ali da zabrinjava taj trend.

– Dešavalo se da vukovci padnu, učenici sa svim peticama da ne polože prijemni. To je eliminacioni prijemni na neki način, jer nosi 60 odsto, dok uspeh iz škole pri upisu na fakultete nosi 40 odsto. Prijemni ima ulogu da se nagrade deca koja rade. Na FON-u je to normalno jer se za prijemni prijavi više od 2.000 đaka. Zbog toga se lako desi da dete tu osvoji 10, manje ili nula bodova na prijemnom, ali ono koje uči dobro moći će samo zahvaljujući prijemnom da upiše – govori on.

fakultet, amfiteatar, predavanje
FOTO: DAMIR DERVIŠAGIĆ

On je ocenio da je deo problema i u obrazovnom sistemu koji je dominantan u našoj zemlji.

– Naš obrazovni sistem se fokusira na ponavljanje znanja, učenju napamet, zato nam i deca tako loše prolaze na PISA testovima. To je jedan od razloga zašto se stalno i odlaže državna matura jer fakulteti nemaju poverenje u primarno i sekundarno obrazovanje, odnosno u osnovne i srednje škole – ističe Kovačević.

Prema rečima nekadašnjeg rektora Univerziteta u Beogradu to je pokazatelj pada školskog sistema.

– Niko neće više da bude profesor matematike, fizike, hemije ili drugih predmeta, a tek učitelji. Interesovanje dece ne postoji. Baš zato na tim fakultetima gde je interesovanje manje nekad bude i dovoljno za upis samo uspeh koji se donese iz škole – upozorava on.

Poklanjanje ocena uzelo maha

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija istakao je da je koren problema u osnovnim školama.

– Kada se učenik upiše u školu i uđe u obrazovni sistem, imam utisak da štelovanje uspeha kreće već od prvog razreda osnovne škole, i proteže se kroz celo njeno trajanje, ali je očigledno da se nastavlja i kroz srednje škole. Ocene su izgubile svako merilo vrednosti. Poražavajuće je sto su i neke gimnazije koje su prestižne počele sa prepravljanjem ocena na nastavničkom veću – kaže on.

Ističe da upravo zbog takvog štelovanja ocena koje je u obrazovnom sistemu Srbije često svedočimo tako lošim rezultatima odličnih učenika i vukovaca na prijemnim ispitima.

– Da imamo državu maturu, mi bismo dobili povratnu informaciju o tome koje su to škole gde vukovci ne mogu da polože prijemni ispit. To što je neko vukovac bi trebalo da bude garancija da bar može da položi prijemni ispit, a upravo zbog te činjenice da se ocene masovno poklanjaju one su izgubile vrednost, kao što je i Vukova diploma je izgubila svu svoju vrednost – upozorava Markov.

Kako kaže, zbog toga dolazimo do takve situacije da se u školama sve više vodi računa o ocenjivanju, a ne o sticanju znanja.

– Imamo nepojmljivu situaciju da učenici koji imaju vrlo dobar uspeh mogu da se upišu lako na fakultete jer urade dobro prijemne, dok učenici koji su vukovci podbace – nastavlja on.

Aleksandar Markov, Forum Beogradskih gimnazija
FOTO: PRINTSCREEN YT

Markov je dodao da se u tim slučajevima nalaze izgovori poput treme, ali to kaže on, nije opravdanje.

„Škola se obesmišljava“

– Sama devalvacija ocena postala je sastavni de procesa obesmišljavanja škole kao obrazovne ustanove, a do toga je došlo kada je sistem vrednosti u društvu opao. To je proces koji je počeo pre mnogo godina, a traje i dalje – upozorava Markov.

Prema njegovim rečima, osim poljuljanih vrednosti u društvu, odgovornost bi trebalo tražiti i u nastavnicima.

– Poražavajuće je da neke od elitnih škola i gimnazija bez problema poklanjaju ocene. To je postala nova normalnost u svim školama, ne samo u gimnazijama. Onog trenutka kada su nastavnici digli ruke od svega, od ocena tada je taj problem postao izražen. Istina, poklanjanja ocena je bilo oduvek, ali zanemarljivo, masovno poklanjanje ocena išlo je ruku pod ruku sa srozavanjem statusa nastavnika – govori on.

On je napomenuo da prvo potrebno povratiti nastavnicima status, ugled i platežnu moć kako bi se sačuvalo obrazovanje dece.

– Potrebno je prvo povećati plate, jer da bi neko svoj posao radio kako treba nije realno oslanjati se na entuzijazama. Takođe je potrebno stvoriti podsticajnu i konkurentnu atmosferu, odnosno ponovo učiniti zanimanja u prosveti poželjnim. Može se ići i linijom manjeg otpora i menjati sistem ocenjivanja što opet ne bi bio pokazatelj realnog znanja – podvukao je Markov.

Izvor – Kurir.rs/Blic

Foto: BETAPHOTO MILAN OBRADOVIC

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *