OVA 3 MESTA SU NAJOPASNIJA AKO KRENE ZEMLJOTRES

Nakon snažnog zemljotresa jačine 5,4 stepeni Rihterove skalekoji je u četvrtak pogodio Crnu Goru, i dalje se utvrđuje šteta. Budući da je u pitanju naša komšijska država, strah postoji i kod nas.

Kako se ponašati u situacijama razornih zemljotresa i koja su to sigurna mesta

Profesor Radomir Folić proživeo je zemljotres u Skoplju, a svoj život i karijeru odlučio je da posveti izučavanju gradnje koja bi nas na najbolji način mogla zaštititi od zemljotresa. Tako je objasnio i posebnu metodu jakog naziva – „trougao života“.

On je otkrio koji su to najbezbedniji delovi stana. Folić je ranije opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti.

„On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani ‘trougao života’, a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti `trouglovi` su sigurni tu“, objasnio je tada Folić.

Osim stola, mesto koje bi vam prvo palo na pamet kao najsigurnije, upravo to i nije, a to su stepenice. Skrivanje ispod stepeništa takođe je najgora opcija koju možete odabrati, razlog je isti kao i sa stolom.

Ni ulazna vrata nisu dobro rešenje, upozorava on.

Uvek se pitamo šta je sa zgradama. One su visoke i zamišljamo da prve stradaju u strašnim zemljotresima. Onda se pitamo da li su bolje zgrade stare gradnje ili nove, na sve nedoumice odgovore je dao uptavo proferof Folić objasnivši da nisu sve visoke zgrade nebezbedne i ako je u pitanju nova gradnja to ne znači da su najslabije.

Odron nakon zemljotresa u Crnoj Gori
ODRON NAKON ZEMLJOTRESA U CRNOJ GORIFOTO: PRINTSCREEN/RTNK

Kada se govori o seizmičkoj otpornosti, navodi da prenapregnuti beton nije naročito otporan, ali da su zgrade ispitane u više navrata, misleći na zgrade na Novom Beogradu koje su građene u „IMS“ sistemu.

„Konstatovano je, a akademik Boško Petrović je u tim ispitivanjima učestvovao, da su veoma otporne“, precizirao je Folić.

Ističe da kruti sistemi, gde su armirano-betonski zidovi, nezavisno od tla se dobro ponašaju. Takođe dobro se ponašaju i zgrade fundirane na šipovima.

– Kod starih objekata je problem što ljudi prepravljaju, adaptiraju, ruše pregradne pa čak i noseće zidove – objašnjava.

Podsetimo, u četvrtak je zemljotres jačine 5,7 stepeni Rihterove skale, pogodio Crnu Goru i naneo veliku materijalnu štetu, a osetio se sve do Sarajeva i Beograda. Registrovan je u 4.06 časova i pogodio je područje Nikšića. Nakon toga tlo ne prestaje da podrhtava i zabeležen je niz slabijih potresa.

Izvor : Kurir.rs/Telegraf

Foto: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *