OVA GRANA INDUSTRIJE U SRBIJI VREDI SKORO 170 MILIONA €

Analiza muzičkog uticaja na ekonomiju pokazala je da je u prethodnoj godini promet bio za 89 procenata veći u odnosu na baznu 2018. godinu i iznosio je 168 miliona evra. U poslednjih pet godina, udeo bruto dodate vrednosti sektora muzike porastao je 202 procenta, dok je u odnosu na prethodnu godinu ostvaren rast od 38 procenata.

Iako muzika ne generiše istu količinu prihoda kao kinomatografija gejming industrija, ocenjuje se da ima veliki potencijal.

Zorica Tepić, savetnica za muzičku industriju platforme Srbija stvara, kaže da je više stvari doprinelo ovom rastu koji nije iznenađujući jer Srbija ‘prati svet, a muzička industrija na svetskom nivou se razvija neverovatnom brzinom’.

– Rastu muzičke industrije doprineo je i rast prometa, konstantan rast broja zaposlenih, novootvorenih preduzeća i broj delatnosti u kojima se razvija muzička industrija. Važno je napomenuti da je ovo prvi put da imamo istraživanje ove vrste za muzičku industriju. Do sada nismo definisali, imali lanac industrije, šta ulazi u muzičku industriju i ko su učesnici. Sada znamo gde su nam prilike za rast i razvoj, kako treba da pristupimo sistemski i podržimo muzičku industriju – kaže Tepić.

muzika, Slušalice, žena
FOTO: SHUTTERSTOCK

Kada je reč o strukturi zaposlenosti u muzičkoj industriji i kakvi su talenti potrebni, Tepić kaže da je struktura veoma dobra.

– Pozitivno to što je više od 55 odsto zaposlenih srednjih godina, odnosno od 30 do 45, visokoobrazovani kadar čini 30 procenata zaposlenih i godinama raste. Ono što je pozitivno jeste to, da su muškarci i žene jednako zastupljeni u muzičkoj industriji – ističe Tepić.

Ona navodi da je u muzičkoj industriji zvanično zaposleno nešto manje od 20.000 ljudi.

– Imamo nešto manje od 15.000 stalno zaposlenih i nešto više od 26.000 ljudi koji su povremeno angažovani, odnosno honorarno zaposleni. Kada se kroz paremetre prevede u stalno zaposlene, dolazimo do brojke od skoro 20.000 stalno zaposlenih ljudi. U Srbiji se muzičko zanimanje ne smatra ‘pravim’ poslom pa mi imamo dosta ljudi koji su zaposleni u muzičkoj industriji i koji su članovi raznih kolektivnih organizacija i udruženja – ističe Tepić.

Kada pogledamo delatnosti u muzičkoj industriji, Tepić kaže da se delimo u dva segmenta.

– Jedan je tradicionalni jer Srbija je zemlja dobrih muzičkih festivala, koji su se dokazali na međunarodnom tržištu. Dobro je i to što smo zemlja , koja je u digitalnom svetu dobra i imamo ceo jedan deo digitalnog tržišta. Na primer, naša kompanija Bassivity Digital svakog dana ima više od milion strimova, što je na godišnjem nivou oko 400 miliona strimova. Srbija je takođe zemlja neverovatnih talenata, imamo puno kvalitetnih muzičara koji imaju internacionalne karijere – navodi Tepić.

Kada su u pitanju direktni i indirektni fiskalni efekti muzičke industrije na ekonomiju, Tepić kaže da je to najveće iznenađenje koje ih je zateklo.

– Inicijalna procena je bila da je muzička industrija ‘teška’ između 80 miliona evra i 100 miliona evra, međutim kada smo uradili istraživanje došli smo do brojke koja je skoro duplo veća, što je 168 miliona evra. U prošloj godini je muzička industrija za poreze i dorpinose uplatila 6,5 miliona evra – navodi Tepić.

Izvor : Kurir.rs/Bloomberg

Foto: Profimedia, Shutterstock, Ilustracija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *