Božić je jedan od pravoslavnih praznika najdublje simbolike i najvećeg značaja, ali uprkos tome mnoge i dalje zbuni način na koji bi trebali da čestitaju jedni dtugima.
Naime, samo čestitanje nije i ne bi trebala biti puka formalnost, već izraz poštovanja, ljubavi i vere. Božiću prethodi Badnji dan, kao i Badnje veče, ali zbunjenost koja prati pozdrave u veri ne izostaje ni tu.
Kako se čestita Badnje veče?
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta, dan kada vernici seku i pale badnjak koji se, prema običajima, unosi u kuću uveče, kada pada prvi mrak, a pre nego što se to desi, obavezno se pozdravlja sa posebnim rečima.
Tradicionalno, muškarac koji ide po badnjak u šumu, pre nego što seče drvo, izgovara: „Dobro Badnje jutro“, moleći se da badnjak donese zdravlje i sreću porodici. Kada donese badnjak u kuću, domaćin kuca na vrata, a ukućani pitaju: „Ko je?“. Na to on odgovara: „Badnjak vam dolazi u kuću“, a domaćica kaže: „Dobro veče badnjače“, te se tada on i unosi u kuću.
Prema običajima, ukućani poručuju: „Srećno Badnje veče“, a često se doda i: „Bog ti dobro dao i sreće imao“.
Ipak, običaji nisu svuda ostali u upotrebi, te je u današnje vreme češće da se koriste pozdravi poput: „Srećan Badnji dan“ ili „Srećno Badnje veče“.
Kako se čestita Božić?
Sam Božić je dan najveće radosti i blagoslova za vernike. To je dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista, a i čestitanja imaju svoj specifičan ritual.
Na Božić, vernici pozdravljaju jedni druge sa: „Mir Božji, Hristos se rodi!“, a odgovor je: „Vaistinu se rodi!“.
Kada su u pitanju čestitke, neretko će se videti i: „Hristos se rodi“, na koji bi trebalo da usledi odgovor: „Vaistinu se rodi“. No, često narod ostane pri dve reči: „Srećan Božić“.
Nije na odmet napomenuti da, prema pravopisnim pravilima, Božić treba pisati velikim početnim slovom, dok se božićni praznici pišu malim slovom.
Foto: Stefan Stojanović
