OVIH PET DRŽAVA EU IMAJU NAJVEĆU PROSEČNU PLATU

Razlika u prosečnim godišnjim neto zaradama širom Evrope je itekako upadljiva. Koje zemlje se nalaze na vrhu a koje na dnu?

Prosečne plate u Evropi veoma variraju, što značajno utiče na zapošljavanje i odluke o zapošljavanju. Ove razlike mogu proizaći iz propisa specifičnih za zemlju, zakona o radu, industrijskih sektora i ekonomskog razvoja. Zemlje severne i zapadne Evrope imaju najveće prosečne neto zarade, dok zemlje istočne i južne Evrope beleže mnogo niže cifre.

Na vrhu liste ubedljiva je Švajcarska sa impresivnom prosečnom godišnjom neto zaradom od 85.582 evra, što je znatno više od bilo koje druge zemlje u regionu, prema Eurostatu, zvaničnom statističkom zavodu EU. To znači da im je, u proseku, mesečna plata veća od 7.000 evra. U ovoj državi, inače, prema nekim podacima živi preko 150.000 državljana Srbije, od kojih je većina onih sa dvojnim državljanstvom.

Nakon Švajcarske, nalaze se Island i Luksemburg gde je prosečna zarada 53.885 evra, odnosno 49.035 evra. Norveška i Holandija takođe su zabeležile neto zaradu od preko 45.000 evra.

Prosečna neto zarada u EU bila je 28.217 evra, što je služilo kao reper za poređenje. Zemlje poput Francuske (31.481 evra) i Švedske (33.926 evra) neznatno premašuju prosek EU, dok su druge, uključujući Italiju (24.207 evra) i Španiju (23.568 evra), ispod proseka.

Brojke koje naglašavaju razlike, čak i među bogatima

Među vodećim evropskim ekonomijama, Nemačka je imala najveću neto zaradu od 38.086 evra. Najnovija dostupna cifra za Veliku Britaniju je iz 2019. godine, što otežava direktno poređenje, ali je iznosila 35.783 evra.

Sve ove brojke naglašavaju značajne razlike u prihodima koje postoje čak i među najbogatijim zemljama Evrope.

Na drugom kraju spektra, zemlje poput Turske i Bugarske prijavljuju najnižu prosečnu godišnju neto zaradu, od 8.968 evra i 9.355 evra.

Žena podiže novac sa bankomata, a novčanik drži u ruci

Patrick Daxenbichler / Panthermedia / Profimedia 

Zemlje istočne Evrope kao što su Rumunija (11.105 evra), Hrvatska (12.330 evra) i Mađarska (12.456 evra) takođe se nalaze na donjem kraju skale zarada.

Plate prilagođene kupovnoj moći

Kada se pristupi prilagođavanju standarda kupovne moći (PPS), situacija se neznatno menja. PPS je, inače, veštačka valutna jedinica koja se prilagođava razlikama u cenama u različitim zemljama.

Švajcarska je i dalje najveća sa 47.403 PPS, ali se jaz u odnosu na druge zemlje smanjuje. Ova cifra naglašava snažnu ekonomsku poziciju Švajcarske i visok životni standard, značajno nadmašujući druge nacije u regionu.

Nakon Švajcarske, Holandija i Norveška takođe pokazuju snažnu neto zaradu sa 38.856 PPS i 36.288 PPS. Luksemburg i Austrija zaokružuju prvih pet, sa preko 35.000 PPS.

Zarade manje u istočnoj i južnoj Evropi

Nasuprot tome, zemlje istočne i južne Evrope generalno prijavljuju niže prosečne neto zarade u smislu PPS.

Slovačka, na primer, ima najnižu prosečnu godišnju neto zaradu od 14.758 PPS. Turska (2022), Letonija i Bugarska takođe su na donjem kraju spektra, svaka sa manje od 16.000 PPS.

Ove brojke naglašavaju ekonomske razlike unutar kontinenta, na koje utiču različiti faktori kao što su ekonomski razvoj, uslovi na tržištu rada i troškovi života.

Među vodećim evropskim ekonomijama, Nemačka se ističe sa neto zaradom od 34.914 PPS. Iako su najnoviji podaci za Veliku Britaniju iz 2019. godine, ona je prijavila 29.757 PPS, što ukazuje na njenu konkurentnu poziciju u Evropi.

Zemlje kao što su Belgija, Irska i Švedska takođe imaju dobre rezultate, sa zaradom od preko 30.000 PPS. Ova statistika odražava ekonomsku stabilnost i viši životni standard u ovim regionima.

Transparentnost u EU

EU, inače, promoviše transparentnost kada su u pitnaju plate novim pravilima usvojenim 24. aprila 2023. Ova pravila zahtevaju od kompanija da dele informacije o platama i da se pozabave svim razlikama u platama polova od preko pet odsto. Takav tip ransparentnosti pomaže radnicima da ostvare svoje pravo na jednaku platu i ima cilj smanjenje jaza u platama polova.

Izvor – JA/EUpravo zato

Foto – David Taljat / Alamy / Alamy / Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *