Razvoj veštačke inteligencije doveo je do rasta dipfejk prevara, a zamenik načelnika Uprave za tehniku u Ministarstvu unutrašnjih poslova Nikola Čučilović ističe da su pritužbe građana po ovom pitanju sve češće, naročito u oblasti investicionih prevara.
Dipfejk prevare, koje se odnose na kreiranje lažnog sadržaja putem mašinskog učenja, najčešće se javljaju u obliku lažnih vesti, osvetničke pornografije i finansijskih prevara.
Čučilović kaže za agencije da su u našoj zemlji najčešće investicione prevare u kojima se zloupotrebljava lik javnih ličnosti, a koje svojim autoritetom pozivaju na investiranje u neku, najčešće, nepostojeću platformu.
– Nažalost, sve češće se suočavamo sa pritužbama građana na dipfejk prevare, odnosno na investicione prevare u kojima je zloupotrebljena tehnologija. Ima dosta prevara i policija preduzima sve preventivne i reaktivne mere na rešavanje ovih slučaja – rekao je Čučilović.
Na pitanje kako građani mogu da prepoznaju dipfejk fotografije i snimke, Čučilović naglašava da prevare još uvek nisu dovoljno sofisticirane, te da ih je moguće prepoznati i samo na osnovu mimike učinioca i neprirodnog akcenta.
– Treba obratiti pažnju na te detalje. Takođe postoje i neki alati dostupni na internetu koji mogu da provere da li se radi o dipfejk materijalu ili se radi o autentičnom sadržaju – rekao je Čučilović.
Kada je reč o sigurnosti podataka u digitalnom okruženju, Čučilović građanima savetuje da obrate pažnju na informacije koje dele na društvenim mrežama i kome ih čini dostupnim.
– Treba da vode računa koga imaju za prijatelje na tim društvenim mrežama, ali i ko može da vidi njihove objave – poručio je Čučilović.
Govoreći o ulozi zakonodavstva po pitanju dipfejk prevara, Čučilović kaže da ono ima ključnu ulogu.
– Ako govorimo o krivičnom zakonu, on ne prepoznaje dipfejk prevaru kao posebno krivično delo, već se radi o jednom novom obliku krivičnog dela prevare, za koje je zaprećena kazna u ukupnom rasponu od šest meseci do deset godina u zavisnosti od oblika prevare – istakao je Čučilović.
Kada se radi o primeni veštačke inteligencije u Srbiji, Čučilović navodi da je primetan trend njenog povećanog korišćenja, posebno u oblasti informacionih tehnologija i marketinga.
– Trend povećanog korišćenja prisutan je i u nekim drugim oblastima u kojima postoji potreba za automatizaciju određenih poslovnih procesa ili analizu velikih količina podataka – rekao je sagovornik Tanjuga.
Veštačka inteligencija je, prema njegovim rečima, ubrzala i olakšala određene poslovne procese na domaćem tržištu.
– Očekujem da će tehnologija nastaviti da se razvija velikom brzinom i da će zameniti određene poslovne procese, odnosno zameniti ljude u izvođenju određenih operacija – istakao je Čučilović.
Smatra da domaće kompanije uspevaju da isprate trendove na svetskom tržištu.
Izvor – Espreso / Agencije / Prenela: J.N.
Foto: AP/Wilfredo Lee
