SA KIM IMAMO NAJSLIČNIJE GENE

Dušan Keckarević bio je jedan od istraživača u velikom naučnom istraživanju o genetskom poreklu stanovništva Srbije i Balkana

„Genom modernih stanovnika Srbije, odnosno ovih regiona, sastoji od delova arhaičnog genoma naseljenika koji su došli ovde pre nove ere i naselili ovo područje iz predela Bliskog Istoka.

To je negde do 40 odsto, a drugi deo genoma odgovara populacijama koje su došle sa severa Evrope, odnosno bliže istočnoevropskim populacijama. To bi odgovaralo narodima koji su došli u vreme migracija Slovena“, kaže prof. dr Dušan Keckarević koji je bio jedan od istraživača u velikom naučnom istraživanju o genetskom poreklu stanovništva Srbije i Balkana.

Tokom poslednjih nekoliko decenija, tehnološki napredak u oblasti genetike omogućio je detaljnije proučavanje genetskog materijala ljudi širom sveta. U tom kontekstu, Centar za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta u Beogradu, na čijem čelu je prof. dr Dušan Keckarević učestvovao je u revolucionarnom međunarodnom istraživanju genetskog porekla stanovništva Srbije i Balkana.

Istraživanje trajalo više od 5 godina

Saradnja sa stručnjacima iz Barselone i Harvarda omogućila je korišćenje najsavremenije tehnologije za analizu uzoraka i pružanja slike u strukturu gena modernog stanovništva. Istraživanje je obuhvatilo širok vremenski raspon od početka prvog milenijuma nove ere, a zahvaljujući interdisciplinarnoj naučnoj saradnji otkrivene su informacije o paternima migracija kroz Rimsko carstvo i kakav je to uticaj imalo na demografiju Balkana.

Celokupno istraživanje objavljeno je u prestižnom naučnom časopisu “CellPress”, i već privlači pažnju naučne zajednice, a tek će se kroz citiranost i dalje istraživanje otkriti njegov pravi značaj.

DNK, DNK Lanac
FOTO: SHUTTERSTOCK

Kako će detaljno proučavanje genetskog koda otvoriti vrata za bolje razumevanje istorije, migracija i mešanja različitih kultura na ovim prostorima, kao i koji je značaj ovog istraživanja koje je trajalo više od pet godina razgovarali smo sa prof. dr Dušanom Keckarevićem.

Kada je reč o poslednjem istraživanju objavljenom u časopisu “Cell”, tu ste sarađivali sa kolegama iz Barselone i sa Harvarda. Koliko je trajalo, i koji su bili ciljevi istraživanja?

– Ovo istraživanje podrazumevalo je rad više istraživačkih grupa koje su sakupljale brojne uzorke savremenog stanovništva, ali i sa brojnih arheoloških nalazišta, i potom njihov odabir. Ta tehnologija je vrlo sofisticirana, i radi se u vrlo čistim uslovima koji sprečavaju kros-kontaminaciju uzoraka. Zatim smo, u saradnji sa kolegama sa Harvarda, odnosno iz Sjedinjenih Američkih Države i iz Barselone, imali mogućnost da iskoristimo najnoviju tehnologiju, i da bioinformatički obradimo veliku količinu podataka kako bismo izveli ove zaključke istraživanja.

Doktor Keckarević
DOKTOR KECKAREVIĆFOTO: RTS PRINTSCREEN

Predmet ovog istraživanja nije samo naš region, već i okolina Balkanskog poluostrva, tako da uticaj rezultata ovog istraživanja ima širi značaj. U vremenskom smislu ovo istraživanje pokriva period koji počinje od pre nove ere, zatim se dalje fokusira na vreme procvata Rimskog carstva na ovim prostorima, zatim njegovog kraja, i obuhvata deo ranog srednjeg veka, kada više nema tu Rimljana, i dolazi do mešanja stanovništva migracijama sa severa iz centralne Evrope, i iz severnih delova azijskog kontinenta preko područja istočne Evrope, kako su na kraju i došli Sloveni na ove prostore. Istraživanje je trajalo 5-6 godina od kada je počelo prikazivanje naših arheoloških ostataka, razrade detalja.

Onda smo pokušali da uradimo istraživanje u manjoj meri, pa je doneta odluka da se iskoriste uzorci iz šireg regiona, iz Hrvatske te da se uporede sa arheološkim ostacima iz okolnih zemalja. Na taj način mogli smo da dobijemo kompletnu sliku onoga šta se dešavalo na ovim prostorima u periodu od praktično deset vekova, ali ne samo na prostoru Balkana, nego i malo šire. To podrazumeva Mađarsku, Rumuniju, Austriju, Grčku, Albaniju, znači čitav region Balkana i okolnih zemalja.

policija, dnk
FOTO: SHUTTERSTOCK

Šta je istraživanje pokazalo i jeste li zadovoljni rezultatima?

– Ono što je pokazalo ovo istraživanje je da se genom modernih stanovnika Srbije, odnosno ovih regiona, sastoji od delova arhaičnog genoma naseljenika koji su došli ovde pre nove ere i naselili ovo područje iz predela Bliskog Istoka. To je negde do 40 odsto, a drugi deo genoma odgovara populacijama koje su došle sa severa Evrope, odnosno bliže istočnoevropskim populacijama. To bi odgovaralo narodima koji su došli u vreme migracija Slovena.

Pošto se ovo istraživanje odnosilo na razne periode, ono što je postalo evidentno je da kada analizirate arheološke ostatke iz perioda prvih 250. godina nove ere koji se vezuje za vrhunac rimske imperije, vidi se upliv mnogih migranata, ali iz južnih delova Balkanskog poluostrva odnosno sa delova Bliskog istoka ka severu. Praktično imate, na neki način, „gastrabajtersku“ migraciju na sever ka centrima moći.

Isto je i sada prisutno, ako napravimo analogiju, svi idu za Beograd, tako je i tada bilo. U toku četvrtog, petog i šestog veka uočavaju se tragovi plemena koja su zbog slabljenja Rimske imperije upadala sa severa iz Centralne i severoistočne Evrope, a čiji se genetički uticaj nije održao. Razlog je verovatno struktura grupa koje su više dolazile kao vojnici nego se naseljavali i zasnivali porodice. Nakon šestog veka nove ere doseljavaju se Sloveni koji migriraju čitavim porodicama, čitava plemena. I tu negde u tom periodu dolazi do finalnog mešanja genetičke strukture došljaka i starosedelaca i na neki način se stabilizuje.

Sada vi kad analizirate ostatke iz ranog srednjeg veka i sadašnje uzorke, oni imaju sličnu kompoziciju genetske strukture koja vam govori da sve vreme imate stabilni genom u smislu nekog sadržaja bez tragova većih upliva novih došljaka koji bi značajno promenili genetiku ovih regiona. Ono što je takođe pokazalo istraživanje je da bez obzira na osvajačku prirodu tog istorijskog perioda ne postoji zamena populacija. To znači niko nije došao, pobio stanovnike ovde i naselio taj isti prostor, donoseći svoju genetičku strukturu. Naprotiv, dolazilo je do asimilacije, odnosno mešanja stanovništva i do postepenog mešanja genetičkog materijala.

Ima li u tom našem genetskom kodu nekih „iznenađenja“, i ako ima, koja su?

– Ako analizirate ceo genom, odnosno kompletan genetski materijal, možete pročitati knjigu jednog čoveka. Možete da pročitate da li ima predispozicije za neke bolesti, i koje ima predispozicije za izgled, određene fenotipske karakteristike. To sve omogućava tehnologija nove generacije. Ovo što smo mi radili ne podrazumeva čitanje celokupnog genoma, nego čitanje tih delova, polimorfnih mesta na osnovu kojih se razlikuju pojedinci, a koje se razlikuju između određenih populacija, jer ih je istorija vodila na jednu, odnosno drugu stranu, nakon čega su i nastajale razlike.

Na osnovu toga možemo sada da pretpostavimo koji delovi genoma bi mogli čak da dođu do vas iz Azije, iako ne znate da je neko od vaših predaka bio sa tih regiona.

Da li ste otkrili nešto neočekivano?

– U ovom istraživanju koristili smo i veliku količinu istorijskih dokumenata koji nam govore o raznim istorijskim dešavanjima, ali vi ne znate koja je to struktura ljudi tu bila u genetičkom smislu. Sada imamo jasne podatke o tome kako su se dešavale migracije, ko je naseljavao ovaj prostor, i jasne dokaze da tu nije bilo zamene populacije, odnosno genocida. U tom smislu to bi trebalo da inkorporiraju istoričari.

Analizom novih uzoraka skeleta, recimo sa Viminacijuma, iz velikih arheoloških nalazišta i nekropola, možete na neki način dalje da razvrstavate te ostatke, naravno koristeći arheološku građu, po strukturama: bogati, siromašni, pripadnost različitim narodima, dati odgovore po pitanju socijalne strukture i odnosa među stanovništvom. Mi imamo dokaz da je jedan od skeleta pripadao osobi koja se vezuje za istočnu obalu Afrike i koja je u ranom detinjstvu, što je utvrđeno analizi mikroelemenata, živela negde na moru i hranila se na određeni način.

nauka, ispitivanje, laboratorija, genetika
FOTO: SHUTTERSTOCK

S obzirom na to da smo telo našli ovde u Viminacijumu to znači da je ta osoba prešla veliki put da dođe u Viminacijum. U pitanju je mogao biti vojnik trgovac, ali je važno što je telo ovde bilo sahranjeno, a ne negde bačeno sa strane, sklonjeno, spaljeno. Ono što je meni jako bitno je da ovaj rad nema nikakvu usko nacionalnu ili nacionalističku opredeljenost. Govori samo o naučnim činjenicama koje su zatečene ovde i koje se kao takve moraju objašnjavati. I u tom smislu, mislim da je ovo jedan kapitalni projekat. Sada se u sledećem istraživanju planira uzorkovanje podataka sa još većeg broja skeleta, posebno iz Viminacijuma. Tako bi se sada detaljno objasnio taj život i kulturološki fenomen Viminacijuma koje je naravno jedno od kapitalnih graničnih utvrđenja Rimske imperije.

O genetskom poreklu Srba

Koliko se i na koji način do sada naša nauka bavila genetskim poreklom Srba?

– Genetsko poreklo Srba je generalno bilo uvek predmet interesovanja. Ali pravi odgovor na ta pitanja u suštini niste mogli da date, jedino ste mogli da izvedete neke zaključke na osnovu istorijskih saznanja, arheoloških nalaza, i da ukažete na migracije stanovništva, sve ono što nam je poznato. Ali sama genetika, odnosno sastav genoma modernog stanovništva Srbije niko do sada nije analizirao, bar ne ovako zajedno u grupi.

Pojedinačnih slučajeva analiza je bilo kada su pojedinci samoinicijativno slali uzorke DNK u inostranstvo pa su dobijali neko bliže poreklo, ali većih istraživanja poput ovog nije bilo. Ljudi su zainteresovani da odgovore na pitanje odakle dolaze. Neki naravno traže svoje srodnike, a izgubili su ih u ratovima tokom 20. veka, usvojeni su, otišli su u neke hraniteljske porodice s jedne strane.

S druge strane, genetičke analize u ovom smislu se rade da bi se potvrdila neka istorijska saznanja ili opovrgle neke tvrdnje koje su postojale. U tom smislu imamo pretpostavke i hipoteze, a sada, sa ovim radom praktično, imamo i genetičku, naučnu potporu određenim tvrdnjama. U poslednjih dvadeset godina, od kada je sekvenciran ljudski genom, i od kada se čitava sekvenca genoma čoveka zna, poznata su takozvana polimorfna mesta, odnosno mesta koja se razlikuju između ljudi, između nas kao pojedinaca. Ta tehnika je toliko napredovala, da možete čitav genom da pročitate i da upoređujete između ljudi. Takođe, i cena takvih analiza je pala, i postala prijemčivija za šire narodne mase. Naravno, i za naučnu zajednicu, i onda se takve analize lakše obavljaju, i lakše se dolazi do novih saznanja.

Čija sve genetska obeležja nose Srbi, a da se to pouzdano može utvrditi?

– Sve te pretpostavke o čistoći gena ili slično zapravo padaju u vodu. Čitav ovaj narod na ovim prostorima je vrlo slične genetičke strukture. On jeste kulturološki različit zbog uticaja različitih imperija, kultura i postojanja granica, ali što se tiče genetičke strukture, tu nema neke razlike. To je većinom slovenska genetika, odnosno genetika istočnoevropskih naroda koja opada kada se ide sa severa ka jugu. Normalno je da su se ljudi mešali, migrirali i trudili da odu što dalje, isto kao i danas. Samo što su te migracije daleko sporije bile u tom periodu nego što su sada.

Pretpostavljam da vam je poznato jedno ranije istraživanje švajcarskog instituta za genetiku koje je tvrdilo da u genima Srba ima i tragova vikinga. Da li je to potvrdilo i ovo istraživanje?

– To mi znamo iz radova medicinske genetike i analiza Y-hromozoma. Istraživanje nekih bolesti pokazuje da određene promene koje su nastale u severnoj Evropi ili neke haplogrupe ako govorimo Y-hromozom koje odgovaraju ili su više prisutne u severnim narodima dolaze čak i do ovih krajeva. Nisu učestale kao što su učestale na severu, već su klinalno rasprostranjenje. Istovetan je slučaj sa prisustvom slovenske genetike koja opada gledajući ka južnim delovima Balkanskog poluostrva.

Ko su po genetskom poreklu srpska „braća“?

Da li je na osnovu dosadašnjih saznanja o genetskom poreklu Srba, moguće utvrditi i ono što mi često volimo da ističemo – ko su nam najveća „braća“? Može li se odrediti i neki naš odnos prema Hrvatima, recimo? Koliko smo bliski sa njima, ili sa Slovencima, Makedoncima, šta kaže genetika?

– Teško se može odgovoriti na to, ali sigurno su najbliže populacije one koje su genetički najsličnije. I vi u ovom istraživanju ako poredite populacije koje sada žive na ovom prostoru sa istoka na zapad, i sa severa na jug uz obradu genetičke strukture skeleta tadašnjih ljudi, imate sličnu samo malo „pomerenu genetiku“. Odnosno imate grupisanje geografskih bliskih populacija po blizini genetičke strukture.

Tako da ako sada pogledate, koji narodi su vam najbliži geografski, oni su vam i genetički najbliži, jer se sa njima najlakše meša. To su sve slovenski narodi u suštini, Hrvati, Crnogorci, Makedonci… Mi smo u prvom segmentu istraživanja odabrali jedan broj savremenika, a uzorke koje smo od njih dobili smo poslali na analizu. Trudili smo se da odaberemo uzorke da pokrijemo širi prostor koji je na neki način srpski kulturni, tačnije slovenski kulturni prostor. DNK je iz tih uzoraka izolovana, onda smo sve to slali na Harvard, gde su dobijene velike količine podataka pa je to dalje informatički razrađeno, odnosno analizirano u Barseloni, pa su se onda dobijeni podaci ukrštali podaci, i dobili smo određene rezultate.

S obzirom na to da smo skoro pola milenijuma robovali pod Turcima, koliki je njihov trag u našoj genetici?

– Sigurno da je prisustvo Turaka na neki način, odnosno, ako je bilo mešanje Turaka sa našom populacijom, ostavilo nekog genetskog materijala. Ono što znamo iz istraživanja Y-hromozoma, to je da sadašnje područje Turske i njihove haplogrupe Y-hromozoma nisu prisutne na našim regionima, odnosno možda su jako retko prisutne. U tom smislu pokazuje da otomanski osvajači nisu ovde ostavljali muško potomstvo. A kada se tu doda istorijski kontekst, i razmislite o istorijskim podacima, shvatite da su oni pre odvodili naše najbolje, nego što su dovodili svoje najbolje ovde.

Kako je to istraživanje odjeknulo u svetu, odnosno u naučnoj zajednici, ne samo kod nas, nego u međunarodnoj naučnoj zajednici?

– Čim je istraživanje obavljeno u ovakvom jednom časopisu znači da je značaj veliki, i da ima dobar odziv, da postoji interesovanje za ovo istraživanje. One najbitnije, komentare ćemo tek čuti preko citiranosti, parafraziranja… Ono što je sigurno jeste da je ovo jedno veliko istraživanje koje će dati svoj doprinos razrešenju istorije ovih prostora.

Izvor : Kurir.rs/Blic

Foto: Printscreen/RTS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *