SLAVIMO VRBICU ILI LAZAREVU SUBOTU

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Lazarevu subotu, praznik koji se uvek slavi subotom, u šestoj nedelji posta.

Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu poznata je još i kao Vrbica, jer je tada Hrista ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.

Prema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov.

Sveštenik, Crkva
FOTO: SHUTTERSTOCK

Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.

Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, a razdragani svet svečano ga je dočekao, noseći u rukama palmine grančice. Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: „Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko“.

U tom činu je i simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.

Narodni običaji i verovanja

Na Vrbicu se uvek držala litija izvan hrama, tj. u Subotu Lazarevu posle podne. Svedočanstava o Vrbici imamo već krajem IV veka, od Silvije Akvitanke, koja je opisala bogosluženje Jerusalimske crkve toga vremena. U litiji su učestvovali, kao i danas, odrasli i deca noseći u rukama grančice maslina i palmi. U krajevima gde nema maslina i palmi nose se graničice vrbe. Zato se ova litija i naziva Vrbicom. Grančice vrba osvećuju se posebnom molitvom i kropljenjem osvećenom vodom na Cveti, na jutrenju, i dele se vernima, koji ih čuvaju tokom godine za slavskom ikonom.

U danima Cvetne nedelje bio je običaj da se narod kiti vrbom i koprivom. U nekim mestima u Srbiji, postoji i običaj po imenu Lazarice, kada devojke okićene vrbovim granama, idu od kuće do kuće i pevaju pesme koje prizivaju zdravlje. Na sutrašnji praznik deci obavezno nabavite ili kupite zvonce. Mališani na Vrbicu tradicionalno nose zvončiće vezane za trobojku, čime objavljuju pobedu života nad smrću. Običaj je da se deca, ukrašena zvončićima i venčićima, lepo obuku, odakle i potiče izreka:

– Udesio se, kao za Vrbicu.

Pored toga da se ne unosi cveće u kuću, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.

Na ovaj praznik se obično bere cveće, ali se nikako ne unosi u kuću, već se drži u dvorištu u posudi sa vodom. To stvar, koju nikako na ovaj dan ne smete da zaboravite, jer je u narodu uvreženo verovanje da „kući neće ići“ ako se o ovo pravilo oglušite

Izvor : Autor: Kurir Web

Foto: Shutterstock / Maria Sbytova

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *