SPAJAMO VASKRS I 1. MAJ

Uskoro stižu novi neradni dani kojima se svi raduju. Praktično su ovo prvi slobodni dani nakon novogodišnjih i božićnih praznika. Dobra vest koja ide u prilog velikom broju građana je što će se ove godine spojiti neradni dani za 1. maj i uskršnji neradni dani. Neki građani će ove dane spojiti i dobiti mini odmor, ali ipak, kod drugih neće biti spajanja.

Ovogodišnji neradni dani počeće sa Praznikom rada u našoj zemlji. 1. i 2. maj standardno se praznuju neradno, a odmah na njih se nadovezuju neradni dani za Uskrs od 3. do 6. maja. Dakle od 1. maja pa sve do Đurđevdana mnogi će odmarati.

Školski raspust će se poklopiti sa neradnim danima koje smo već pomenuli. Raspust kreće 29. aprila, pa mnogi roditelji uzimaju i slobodne dana kako bi u potpunosti iskoristili i uskladili svoj odmor sa prolećnim raspustom.

„Kod mnogih neće biti spajanja praznika“

Ranka Savić napomenula je ranije da bi Vlada Srbije trebalo „da povede više računa o odmoru i zadovoljstvu radnika“ u kontekstu toga da veliki broj zemalja EU prelazi na skraćenje radnog vremena, odnosno, na četvorodnevnu radnu sedmicu i da taj eksperiment po svim dosadašnjim pokazateljima uopšte ne utiče negativno na produktivnost i ostvarenje profita kompanija. Dodaje takođe da i evropska praksa poznaje „spajanje“ praznika sa vikendom, čime se i u državama EU dobijaju mini odmori.

– Realno, taj ovogodišnji mini odmor u Srbiji od 1. maja do Vaskrsa ispoštovaće onaj poslodavac koji to može, zavisno od delatnosti i prirode posla, ali je izvesno da do velikog spajanja neće doći kod većine i da svih šest neradnih dana neće moći da iskoriste svi zaposleni. Ali, ono što jeste suština i što stalno ponavljamo jeste ta ogromna zabluda da su Srbi neradnici, da spajaju sve moguće praznike i da praznuju do besvesti. To nije tačno i zvanična statistika govori da toga imamo najmanje u odnosu na zemlje EU – zaključuje predsednica ASNS.

Muškarac, posao, Spavanje, laptop
FOTO: SHUTTERSTOCK

Evo kako da spojite neradne dane

Naime, naredni predah od posla nas čeka od prvog maja odnosno Praznika rada koji pada u sredu i drugog maja odnosno četvrtka.

Zatim već u petak 3. maja pada Veliki petak, a onda i te nedelje odnosno 5. maja Vaskrs. Neradni dan je i 6. maj odnosno Vaskršnji ponedeljak. Ukoliko vam je ostalo dana od godišnjeg odmora jedan od predloga je da uzmete četiri radna dana (utorak, sredu, četvrtak, petak) i da dobijete 12 dana odmora pošto sve to spajate sa vikendom koji sledi.

Ili, mnogima „bezbolnija“ opcija – 29. i 30. april, pa da onda spojite do 7. maja, što opet nije malo.

Nakon majskog odmora neradni dan zaposlene čeka tek u novembru i to 11. novembra koji pada u ponedeljak kada obeležavamo Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Ako jedan od datuma kada se praznuju državni praznici padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Ovo se ne primenjuje kada su u pitanju verski praznici.

Pojedine firme ponekad pribegnu i kolektivnom godišnjem odmoru kada je na primer, period slava.

Kolektivni godišnji odmor je, podsetimo, period kada jedan sektor firme ili cela firma koristi odmor u isto vreme tokom kojeg je rad obustavljen potpuno.

Ko bude radio sleduje mu 210% dnevnice

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan praznika koji je po zakonu neradan dan ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 110% od osnovice. Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Uvećanje od 110% primenjuje se na ugovorenu satnicu, te zaposleni prima 100% redovne zarade (dnevnice) + 110% redovne zarade (dnevnice).

Zaposleni koji radi na dan državnog praznika praktično će primiti 210% ugovorene dnevnice ako tog dana bude raspoređen na rad.

Neradni dani do kraja 2024. godine

  • 1. maj – Praznik rada
  • 2. maj – Praznik rada
  • 3. maj – Veliki petak
  • 5. maj – Vaskrs,
  • 6. maj – Vaskršnji ponedeljak
  • 11. novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Izvor : Kurir.rs/Blic

Foto: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *