SRBIJA OD OVOG POSLA MOŽE DA ZARAĐUJE MILIONE €!

Ove nedelje, Srpska fabrika stakla u Paraćinu isporučila je kupcima prve količine ambalažnog stakla iz nove peći. Posle godinu i po, koliko je trajala rekonstrukcija starih peći i modernizacija, svakog minuta sa proizvodnih linija siđe 300 flaša.

Dok je za Srpsku fabriku stakla od privatizacije, krajem 2022. krenulo na bolje, to se ne bi moglo reći za ostatak industrije. Za godinu dana uvezli smo 140.000 tona ravnog stakla za 230 miliona evra, flaša za 75 miliona evra, a čaša za devet miliona evra. Istovremeno, za kupovinu pančevačke fabrike stakla u stečaju, nije bilo zainteresovanih kupaca.

– Najveći problem je u tome što nema dovoljno stakla za reciklažu. Kada bi se reciklažno staklo koristilo u proizvodnji, smanjila bi se potrošnja energije za 40 odsto, a potrošnja vode koja se dosta koristi u proizvodnji stakla za 50 odsto -tvrdi Dragan Stevanović iz PKS-a.

Godišnje se izveze steklenog krša za tri miliona evra, a jedina fabrika stakla u Srbiji koja radi, mesečno plaća energente milion evra.

– Pokrenuli smo jednu inicijativu zajedno sa jednim reciklerom tog ravnog stakla koji ima kapacitete negde oko 10.000 tona godišnje da probamo da država da subvencije da se to otpadno staklo skuplja i da se pravi novi proizvod – navodi Stevanović.

staklene flaše
FOTO: SHUTTERSTOCK

Dobro bi bilo, kažu, kada bi se vratila uredba po kojoj su sakupljači bili obavezni da pre izvoza, stakleni krš prvo ponude domaćim fabrikama. Cirkularna ekonomija je i sastavni deo projekta revitalizacije paraćinskog stakla kojim se radi na oživljavanju starih industrijskih procesa, a po kojima se Paraćin prepoznavao.

– Cilj revitalizacije, projekta revitalizacije paraćinskog stakla jeste uspostavljanje laboratorije za kreativno staklo koje će se baviti ručnom proizvodnjom stakla koristeći tradicionalne tehnike koja će u svom sastavu imati centar za digitalnu industrijsku arheologiju – objašnjava dr Hristina Mihić iz Instituta za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Molnar smatra da fabrika treba da pronađe neke nove korisnike stakla.

– Da li su to destilerije, vinarije, restorani… koji bi uzimali neki sofisticiran model čaše ili flaše, koji bi njima pomogao da povećaju svoju konkurentnost na tržištu. Konačno flaša, ako pričamo o njoj ili neka tegla, predstavlja jedan od najvažnijih elemenata marketing miksa, to je pakovanje – objašnjava profesor Molnar.

Za nas novitet, projekat koji povezuje spomenike kulture, nematerijalno nasleđe, pokretne artefakte i ekonomiju, već je na polovini puta.

Zamenica direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kutlure Beograd Estela Radonjić Živkov podseća da je ostala vila koja je jedan od najstarijih objekata u Paraćinu.

– Sada se nalazi pod prethodnom zaštitom i biće u svakom slučaju zaštićena. U neposrednoj blizini će se nalaziti Muzej staklarstva Srbije – navodi Radonjić Živkov.

tegle, prazne tegle, april 2020
FOTO: EPA/LUKAS BARTH-TUTTAS

Problem je što starih majstora više nema. U saradnji sa američkim Korning muzejom, najpoznatijim muzejom stakla na svetu, mladi umetnici i dizajneri učiće da svoje ideje pretvore u proizvod.

Kreativna ekonomija pomogla bi povećanju izvoza sa 120 miliona evra koji se trenutno bazira na otpadu od stakla, staklenim vlaknima i izolacionim materijalima od tih vlakana.

Izvor : Kurir.rs/RTS/Prenela S.Č.

Foto: SFS Paraćin

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *