SRPSKO TRŽIŠTE RADA VAPI ZA OVIM KADROVIMA

Ako je suditi po sve većem nasilju u školama, psiholozi su deficitaran kadar, ali po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje to je zabluda, jer su oni u „suficitu“ i nalaze se među 20 top zanimanja sa visokom spremom koji su nezaposleni. U toj grupi su i pravnici i ekonomisti, ali i stomatolozi i doktori opšte medicine.

Ovakva situacija pokazuje da je Srbija zemlja paradoksa, jer umesto da broj psihologa i pedagoga u školama raste njih je od 2016. sve manje među zaposlenima, a sve više na evidenciji nezaposlenih – prošle godine ih je bilo ukupno oko 1.300. Nešto manje je bilo stomatologa bez posla, oko 1.200, i to u državi gde samo 16,5 odsto stanovnika ima sve svoje zube, a čak 700.000 ljudi nema nijedan.

Pre devet godina smanjen broj stručnjaka

Ovo je iza mnoge iznenađenje, jer je u javnosti uvreženo mišljenje da ovih stručnjaka nema na birou. Ali 2015. godine je, čini se bez koncepta i promišljanja o posledicama, smanjen broj ovih stručnjaka u školama.

škola, školska torba
FOTO: SHUTTERSTOCK

U to vreme ministar prosvete je bio Srđan Verbić, na koga se sada upire prstom da je kriv za stanje u kojem su u mnogim školama na raspolaganju po „pola psihologa ili pedagoga“. To praktično znači da je, na primer, psiholog pola radnog vremena u jednoj, a pola u drugoj školi. Takva praksa pokazala je mnoge manjkavosti, a Verbić je nedavno za „Politiku“ rekao da njegova namera nije bila da se dođe u ovakvu situaciju.

ISEKAO PSIHOLOGE I PEDAGOGE

– Upamćen sam i kao onaj koji je „isekao“ psihologe i pedagoge u školama. Ali, mi 2014. godine realno nismo znali koliko ima zaposlenih u prosveti i zbog toga sam prozivan na sednicama vlade. Dokumenti koji su uređivali zapošljavanje nisu bili usaglašeni, različite podatke dobijali smo od Ministarstva prosvete i Trezora koliko je isplaćeno plata, a svaki pokušaj usaglašavanja morao je na nekog da se odrazi – rekao je Verbić.

Verbić je naveo primer da je u tom trenutku u jednoj školi bilo čak osam bibliotekara.

– Namera je bila da se sistem uredi u saradnji sa svima koji su u tom trenutku hteli da sarađuju, ali nije bilo mnogo takvih: to je doba najdužeg štrajka u istoriji našeg obrazovanja. Ministarstvo je svojim grubim makazama ispravljalo šta je mislilo da treba. U tom procesu, evo, priznajem, stradali su velikim delom pedagozi i psiholozi i izgubili angažovanje, kao i sekretari škola, a potpuno zaštićeni bili su nastavnici, jer neko mora da drži časove – objasnio je Verbić.

Tada je bilo doba fiskalne stabilizacije, a posledica je mali broj psihologa i pedagoga, te veliki broj slučajeva vršnjačkog nasilja.

Posle tragedije u Ribnikaru najavljivano je da ovo stanje mora da se promeni i da svaka škola treba da ima bar po jednog pedagoga i psihologa. Sada čekamo da to zaživi u praksi i da problem nezaposlenosti psihologa i pedagoga bude rešen već ako bi se u svakoj osnovnoj školi, kojih u Srbiji ima oko 1.200, zaposlio po jedan stručnjak.

psiholog, dečiji psiholog, pedagog
FOTO: SHUTTERSTOCK

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je početkom novembra, nakon apela pedagoga i psihologa o preopterećenosti, da će uskoro biti zaposleno 270 psihologa i pedagoga.

– Svaka škola mora da ima najbolje i psihologa i pedagoga, ili bar jednog od ta dva stručnjaka, a oni će biti članovi tima. U saradnji sa roditeljima, nastavnicima i decom radiće na prevenciji nasilja – navela je Đukić Dejanović.

Povratak zubara u državne domove zdravlja

Takva bi mogla da bude i sudbina stomatologa posle najave izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji bi vratio „državnu stomatologiju“.

Naime, od 2006. godine uz knjižicu kod stomatologa mogu samo deca, studenti, trudnice i socijalno ugroženi. Ostali moraju u jednu od skoro 3.000 privatnih ordinacija – koliko ih je registrovano u Srbiji – i to bez knjižice, ali s parama u novčaniku.

Za povratak državne stomatologije zalaže se i profesor doktor Aleksa Marković, dekan Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

– Danas u Srbiji imate oko 5.600 privatnih stomatologa i oko 2.400 koji rade u državnoj službi. To je nedovoljno. Treba imati na umu da gotovo nigde na svetu nisu plaćene sve stomatološke usluge iz obaveznog osiguranja, pa zato ne treba očekivati da će građani sa overenom knjižicom moći da ugrađuju implantate. Ali treba im omogućiti da u domu zdravlja poprave ili izvade zub, ili da dobiju neku protetsku nadoknadu da bi mogli da funkcionišu. To će mnogo značiti i za zapošljavanje stomatologa koji su nezaposleni. Zato mislim da državna stomatologija mora da se vrati na mesto gde je ranije bila – rekao je Marković za “Blic”.

Dakle i kod stomatologa, kao i kod psihologa i pedagoga, sve je još samo u najavi. Dok se ne konkretizuju predlozi političara, stomatolozi, psiholozi i pedagozi će i dalje biti na Birou za nezaposlene.

Izvor : Kurir.rs/blic.rs

Foto: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *