Na ostavinsku raspravu bi trebalo da se pozovu svi poznati naslednici. Međutim, ukoliko se desi da naslednici prećute postojanje nekog drugog naslednika koji ne bude pozvan na ostavinsku raspravu on i tada ima pravo na nasleđe, ali ga mora ostvariti u parničnom postupku.
Advokat Ksenija Majkić je objasnila za TV Pink da je matičar iz mesta gde je preminuli živeo dužan da dostavi sudu izvod iz matine knjige umrlih, a sud dodeljuje predmet javnom beležniku i on ima rok od 30 dana da sačini smrtovnicu koji sadrži sve podatke o preminulom.
– Javni beležnici vraćaju predmet sudu, pa u zavisnosti da li ima naslednika i imovine slučaj se nastavlja pred javnim beležnikom dalje – navodi Majkić.
Kako je navela, dešava se da se ne prijave svi naslednici, ali i da se pojavi naknadno pronađena imovina.
– Kod naknadno pronađene imovine ne možete voditi novi postupak, ali kada se pojavi novi naslednik ide se u parnicu – objasnila je Majkić i dodala da najviše problema ima kod testamenata:
– Zavisi i od vrste zaveštanja. Kod nas se najviše u praksi primenju pisana zaveštanja pred svedocima, ali postoje i usmena zaveštanja. Teret dokazivanja verodostojnosti je na onome ko je osporava. Može se pojaviti i više testamenata, može se menjati. Testament kasnijeg datuma ima veću pravnu snagu.
Kada neko od srodnika premine, rođaci su u obavezi da pokrenu postupak ostavinske rasprave i raspodele svu imovinu i zaostavštinu preminulog. U većini slučajeva ostavinski postupak se pokreće po službenoj dužnosti čim sud sazna da je neko lice umrlo, odnosno prijemom javne isprave koja dokazuje smrt
Medutim, ostavinski postupak može se pokrenuti i na inicijativu zainteresovanih koji mogu obavestiti sud da je neka osoba umrla što je dovoljan razlog da sud pokrene postupak po službenoj dužnosti.
Ovo su koraci:
- Matičar upisuje smrt u matičnu knjigu umrlih i dužan je da u roku od 30 dana dostavi sudu umrlicu. Sud zatim donosi rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu i preda je sudu u roku od 30 dana. Moguće je i da zainteresovana stranka, naslednik ili poverilac dostavi sudu dokaze o smrti ostavioca i na taj način predloži pokretanje ostavinskog postupka.
- Po pozivu beležnika, srodnici umrlog dostavljaju osnovne podatke o preminulom, o imovini koja čini zaostavštinu i osobama koje mogu biti pozvane na naslede. Beležnik proverava da li je posle umrlog ostao testament i ako jeste prosleđuje ga sudu i istom beležniku se poverava ostavinska rasprava.
- Posle završene procedure, zakazuje se ročište na koje se pozivaju svi koji polažu pravo na naslede i zakonski i testamentarni naslednici. Tada se raspravlja o svemu u vezi sa imovinom, a naročito o pravu na naslede i veličini nasledenog dela.
- Ako su među naslednicima sporne neke činjenice, postupak će biti prekinut i oni se upućuju da pokrenu sudski postupak radi utvrđenja spornih prava. Ako nema spora, imovina se podeli prema zakonskom pravu na naslede ili dogovoru.
- Naslednici su dužni da daju jasnu izjavu da li prihvataju ili se odriču nasleđa. Kad se utvrdi kome pripada pravo, onda se donosi rešenje o nasleđivanju, čime se okončava postupak.
Kad nije poznato da li preminuli ima naslednika, sud oglasom poziva one koja polažu pravo da se prijave u roku od godinu dana. Ako se ne prijavi nijedan, sud će doneti rešenje kojim zaostavštinu predaje na uživanje Republici Srbiji.
Izvor : Kurir.rs/Pink
Foto : SHUTTERSTOCK, Tomasz Zolnierek / Alamy / Alamy / Profimedia
