SVE ŠTO TREBATE DA ZNATE O BOLOVANJU

Lekar pacijentu može da izda bolovanje u trajanju od najduže mesec dana, dok je limit pre usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju bio 60 dana. Nakon toga, privremenu sprečenost utvrđuje prvostepena lekarska komisija RFZO-a.

Kako je već pojasnila ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, ova izmena ne odnosi se na sveže operisane pacijente, trudnice i onkološke pacijente, kojima lekar može da izda bolovanje do 60 dana, a razlog ove promene je pokušaj da se suzbije zloupotreba bolovanja.

„U neko socijalističko vreme upravo je tako bilo, lekar je mogao da prepiše bolovanje do dve nedelje i to nije ništa novo. Nisu se tada mnogo ljudi bunili iako je i tada bilo onih koji su opravdano trebali da budu duže na bolovanju. Izostavljeni su sveže operisani pacijenti, trudnice, invalidi i onkološki pacijenti, kod onih kod kojih je lečenje u toku. Dodaćemo verovatno i kritično bolesne pacijente koji su nekoliko nedelja proveli na intenzivnoj nezi. Kada smo obradili dan kada se desi izlečenje, to je uglavnom oko 58. dana, tu nešto debelo nije u redu. To je bio jedan od razloga“, objasnila je ministarka svojevremeno.

Ukoliko lekar oceni da i nakon 60 dana postoji sprečenost za rad, predlaže produženje bolovanja prvostepenoj lekarskoj komisiji filijale RFZO. U svim ostalim slučajevima sprečenosti za rad zbog bolesti, izabrani lekar vodi prvih 30 dana bolovanja, a potom mora da uputi osiguranika na lekarsku komisiju u filijali RFZO.

Dr Željko Ranilović za Telegraf.rs navodi da retko ko zloupotrebljava bolovanje, s obzirom na to da se svima za takvo odustvo odbija 35 odsto od plate.

– Svi znaju da se bolovanje odbija svima 35 posto, te ne znam zašto bi iko zloupotrebljavao – kaže on.

Dodaje i da je vrlo dobro to što se u zakonu navodi da izuzetak od maksimalnih 30 dana bolovanjabez odlaska pred komisiju imaju pacijenti sa teškim obolenjima, kao i onkološki pacijenti. Ipak, pojašnjava da je za akutna stanja sasvim dovoljno mesec dana bolovanja za oporavak.

– Sviđa mi se što su od 30 dana bolovanja izostavljene dijagnoze poput onkoloških pacijenata i teških oboljenja, koja se svakako ne leče u tom periodu. Ona su pokrivena tim proširenoim obimom. Ipak, kod akutnih stanja i kod ljudi koji se razbole i gde nije potrebna operacija ili nešto slično, dovoljno je 30 dana za oporavak. Ukoliko je potrebno produžavanje, tu je komisija. Sada postoji i ubrzana procedura da se samo pošalje medicinska dokumentacija, pa da se na osnovu toga komisija elektronski izjasni – zaključuje on za naš portal.

Tri koraka za otvaranje bolovanja

Pacijent prvo treba da poseti lekara opšte prakse, kao što je to bio slučaj u dosad, a koji mu može otvoriti otvoriti bolovanje do mesec dana. Nakon isteka tog roka, potrebno je ili zaključiti bolovanje ili ići dalje na komisiju.

Nakon isteka maksimalno dozvoljenog perioda od 30 dana, pacijent koji se vodi da je na bolovanju može da ide dalje pred komisiju.

Zbog velikog broja zloupotreba u vezi sa bolovanjem, koje su bile čest slučaj u prošlosti, nadležni smatraju da će novim normama to biti sprečeno, a pre svega digitalizacijom zdravstvenog sistema. Ispitaće se ko su pacijenti koji često odlaze na bolovanja i da li su ona opravdana, ali i ko su lekari koji im uporno odobravaju silna odsustva s posla.

Kraći rok za isplatu bolovanja

Poslodavac je dužan da podnese zahtev za ostvarivanje naknade zarade filijali RFZO najkasnije u roku od 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi, dok je pre nobog zakon taj rok bio 30 dana.

Takođe, još jedna novina je filijala najkasnije u roku od 21 dan od dana prijema kompletnog zahteva poslodavca za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnimzaisplatu, vrši obračun zarade, dostavlja ga poslodavcu i prenosi iznos na poseban račun poslodavca. Do sada, taj rok je takođe iznosio 30 dana.

Pre stupanja novog zakona na snagu poslodavac je imao 15 dana da sredstva primljena od RFZO isplati zapolsenom, dok je sada taj rok smanjen na 7 dana. Ukoliko isplata u navedenom roku nije izvršena poslodavac je dužan da vrati sredstva filijali sa kamatom za koja su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca.

Kazne za poslodavce i RFZO do milion dinara

Poslodavac koji ne dostavi filijali RFZO zahtev za isplatu zarade sa svim potrebnim dokazima ili ne isplati zaposlenom novčana sredstva koja su mu uplaćena od strane RFZO u roku od 7 dana i pritom ne vrati novac filijali sa kamatom, biće kažnjen novčanim iznosom od 300.000 do 1.000.000 dinara.

Novčane kazne propisane su i za RFZO, na sličan način kao i za poslodavce, u slučaju nepoštovanja rokova za isplatu bolovanja. Tako će se novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj Republički fond za zdravstveno osiguranje ako ne utvrdi pravo na naknadu zarade, visinu naknade zarade ili najkasnije u roku od 21 dan od dana prijema zahteva za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu ili ga ne dostavi poslodavcu ili ne prenese odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca.

Izvor : Espreso/Telegraf.rs/Preneo D.M.

Foto: Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *