SVE VIŠE MLADIH HOĆE DA ŽIVI NA SELU

U okviru programa kupovine seoskih kuća Ministarstva za brigu o selu, u protekloj godini useljeno je 2.650 kuća u selima širom Srbije, čime je krov nad glavom dobilo čak 10.000 odraslih i dece. Zahtevi za dodelu kuća neprestano stižu, svakoga dana ih je između 15 i 20. Prosek onih koji su konkurisali i dobili kuće je ispod 30 godina. Novi konkurs za dodelu kuća na selu biće raspisan od 13. januara, a u planu je da država mladima koji odluče da u nekom od sela grade svoju budućnost bespovratno daje do 10.000 evra kako bi započeli neki posao na selu.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić je za Euronews Srbija rekao da mladi koji vide svoju budućnost na selu sami treba da odluče čime će se baviti i od čega će živeti, ali da mogu da očekuju pomoć države.

„U završenoj fazi je program, do 10.000 evra država Srbije daje bespovratno svakom od mladih ljudi koji želi da svoju budućnost vidi u nekom od cela Srbije i da krene u neki posao„, kaže Krkobabić.

Milan Krkobabić
Milan Krkobabićfoto: Aleksandar Jovanović

Efekti programa dodele kuća

Krkobabić kaže da ohrabruje što je prosek godina onih koji dobili kuće na selu ispod 30 godina.

On je naglasio da je taj program izuzetan i da nije čak ni program, nego čitava jedna misija da jedan prelepi deo Srbije ne ostane prazan, pogotovo brdsko-planinski delovi.

„To su ta rubna područja, kao Kuršumlija, sa 40.000 ljudi pali su na nekih 12.000. Hajde da vidimo da tu kuće oživimo iznova, da neka sela revitalizujemo“, rekao je Krkobabić ali i naveo da treba „staviti na noge“ sela koja mogu da budu gravitacione tačke, pokretači svih aktivnosti i nosioci svih aktivnosti u određenim delovima.

Na pitanje za koje su se oblasti ljudi najviše prijavljivali i bili zainteresovani, Krkobabić kaže da je to Vojvodina.

„Imovinsko-pravni odnosi su tu čisti, infrastruktura je najbolja, znači najveći broj kuća je upravo tu. Statistički, prednjači Sombor sa 151 kućom, Bačka Palanka 135, tu je selo sa najvećim brojem kuća, to je Bačko Petrovo selo, ima 82 kuće i jedan detalj koji je izuzetno bitan, selo koje je zamiralo na jednom ima i vrtić. Jednostavno vraća se život. Dole na jugu, izdvojio bih Dimitrovgrad, recimo selo Željuša sa 12 porodica, 7 porodica u jednoj ulici. Ali da ne zaboravimo i nešto što je izuzetno za mene interesantno, to su Bujanovac i Medveđa sa po jednom kućom“, rekao je Krkobabić.

Selo
Selofoto: Zoran Šaponjić

On kaže da je reč o kućama širom Srbije, a da je najveću kuću od 134 metara kvadratnih sa okućnicom od 2,5 hektara u selu Dedevci u Kraljevu dobio mladi poljoprivrednik koji ima želju da se bavi i organskom proizvodnjom i zdravom hranom.

Hoće li biti novca za program dodele kuća

Za program dodele kuća na selu su izdvojena sredstva, a Krkobabić navodi da za taj program postoji jasna politička volja.

„Tu se ja pozivam na predsednika Republike Aleksandra Vučića koji je jasno definisao, znači koliko god zahteva bude, država Srbija će izdvajati sredstva„, rekao je Krkobabić.

Smatra da je presudno za donošenje odluke mladih da odu na selo dobra infrastruktura.

„Imamo odlične sada puteve, radi se vodovod, kanalizacija, internet je ključan danas za upravo te ljude mlađe od 30 godina“, rekao je Krkobaić.

Jedan od motiva za odlazak na selo koji je bio bitan jeste osamostaljivanje.

Poljoprivreda
Poljoprivredafoto: RINA

Navodeći da je dodeljeno 2.650 kuća, Krkobabić kaže da je fenomen kako to da u jednoj Srbiji na jednom, jedna trećina mladih ljudi iz grada kaže da ide put sela, od kojih je 90 odsto visoko obrazovanih, među kojima su i IT stručnjaci.

Kako poboljšati uslove života na selu

Za mlade ljude je jako bitno pitanje egzistencije, a upitan šta je u na tom polju urađeno, Krkobabić navodi da je program „500 zadruga, 500 sela“ dao pun rezultat i da je formirano više od 1.300 novih zadruga.

On kaže da je bitnije od broja poverenje, navodeći da se vraća poverenje u jedan evropski koncept zadrugarstva.

Krkobabić dodaje da su posedi u Srbiji mali i usitnjeni i da će nestati ako se ljudi ne udruže.

„Preko 500.000 malih poseda ima u Srbiji, jedina šansa je da se udruže. Udruženi mogu lakše da dođu do mehanizacije, do mašinskog prstena, do novih saznanja, do kupovine inputa, do svega. Jednostavno, zadruge su ključ. To je evropski koncept i to je osnovno. A odgovor na pitanje čime će se ti ljudi baviti, od čega će živeti, daju oni sami, ali evo mi ćemo im pomoći“, rekao je on.

Kako je naveo, u završenoj fazi je program do 10.000 evra koje država Srbije daje bespovratno svakom od mladih ljudi koji želi da svoju budućnost vidi u nekom od sela Srbije i da krene u neki posao.

„Vi ste inteligentni, pametni, imate hrabrosti, sve ono što nedostaje jednom selu, želite da radite u okviru svog domaćinstva, ali podrazumeva se da imate i znanja i veštine za tako nešto“, rekao je Krkobabić.

Krkobabić navodi da je za poboljšanje uslova na selu prevoz ključan i da je nabavljen 61 minibus za 61 lokalnu samoupravu.

„Opštine daju vozača, gorivo, a mi kupujemo vozilo. Čak tri vozila ovog puta idu na Kosovo i Metohiju. Znači, i to je jedan iskorak. Gledali smo da to budu nerazvijene opštine, četvrta grupa i ovoga puta uglavnom su dominirale rubne pogranične opštine. Njihova nadmorska visina kod većine je iznad 500 metara. To je jedan od koraka u oživljavanju sela„, kaže Krkobabić.

Živina
Živinafoto: Prinstcreen/Tiktok/brianna_antionette

Socijalna garantovana penzija za najugroženije

Povodom njegove inicijative o socijalnoj garantovanoj penziji za najugroženije kategorije među kojima je i seosko stanovništvo, Krkobabić je naveo da je to nekakva narodna nadoknada za dostojanstvo i za strpljenje ljudi koji nikad neće otići u penziju jer ne ispunjavaju uslove.

„Imaju više od 65 godina, a nemaju onih 15 godina staža. Uglavnom, najveći broj su žene sa sela. Rade, i danas su otišle da rade, pripremaju se, Božić je pred nama, neke čak idu i po vodu po nekoliko kilometara, kuće su bile na njima“, rekao je Krkobabić.

On kaže da je predlog da socijalna garantovana penzija ne bude manja od 100 evra.

Krkobabić je naveo da je u Hrvatskoj od pre mesec i po dana taj iznos 150 evra.

Neka kod nas bude nešto preko 100 evra, videćemo u blagajni koliko imamo para“, dodaje on.

Krkobabić, koji je i predsednik Partije ujedinih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, kaže da će posle povećanja 14,8 odsto od 1. januara, prosečna penzija biti 45.000 dinara i dodaje da je konačno zaživelo da penzije prate plate, za šta se, kako kaže, zalagao 18 godina.

„To je zaživelo i hvala i predsedniku Vučiću što je prihvatio taj stav, ali još više državi Srbiji i njegovoj inicijativi da se zaista obezbede pare. Sa povišicom 14,8 odsto, prosečna penzija je 45.770 dinara. Naravno, prosek ne znači da svi imaju toliko, radićemo da penzionerima sa najnižim penzijama pomognemo“, naveo je Krkobabić.

Izvor : Espreso / Euronews / Prenela: J.N.

Foto: Zorana Jevtić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *