TREĆINA SRBIJE MOŽE BITI KLIZIŠTE

Posle dramatičnih slika snega, ali i porasta Lima u oblasti Zapadne Srbije protekle nedelje, sada stižu i slike klizišta koje se pokrenulo u Priboju. Zbog toga je Štab za vanredne situacije proglasio vanrednu situaciju u delu Pribojske banje. Prof. dr Biljana Abolmasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da su okvirne procene da je negde oko 30 odsto teritorije Srbije podložno klizištima.

selo Dljin, poplave, klizišta
FOTO: RINA

Profesor dr Biljana Abolmasov, dekan Rudarsko-geološkog fakulteta, kaže da je upravo to područje u zoni centra za rehabilitaciju Pribojske banje, klizište koje je poznato već više od 40 godina.

– Ne znam da li su u međuvremenu rađena istraživanja i na osnovu čega je projekat napravljen, ali je to poznato klizište. Što se tiče teritorije Srbije, procena je još uvek okvirna da je negde oko 30 odsto teritorije Srbije podložno klizištima – navela je Abolmasova za RTS.

Najčešći pokretač padavine

Prema njenim rečima, za početak bi morala da se urade istraživanja, jer bez geoloških istraživanja ne može se uraditi projekat sanacije.

– U principu, pre bilo kakve zgrade bilo kog objekta trebalo bi detaljno da se istraži teren. Znači ja ne mogu da tvrdim da li je to rađeno, jer nisam bila dole i ne znam, ali to je pravilo – napomenula je Abolmasova.

Istakla je da je država dužna da uradi nacionalnu procenu rizika, najavila je da će ove godine biti urađena i nova karta.

– Svako brdo može biti klizište, ali u našim klimatskim uslovima najčešći pokretač su obilne padavine koje mogu biti ili kumulativne, što znači da u dužem vremenskom periodu bude padavina, ili intenzivne padavine, kada u vrlo kratkom vremenskom periodu bude velika količina padavina – kaže Abolmasova.

Prema njenim rečima, najrizičniji period za klizišta su jesen i proleće.

Bolje preduprediti nego sanirati

– Kod nas je pik padavina negde u maju i junu, pre klimatskih promena uobičajeno je bilo da mart i april budu meseci kada dolazi do aktiviranja, odnosno reaktiviranja klizišta, a da negde u oktobru, novembru bude neka druga faza. Međutim, sada je to sve malo pomereno – kaže profesorka.

Napomenula je da je uvek jeftinije preduprediti klizište, ali da ako niste do tada imali istraživanje na određenom terenu, onda baš i ne možete da predvidite gde će da se pojavi.

Odgovarajući na pitanje kako se u svetu bore sa klizištima, profesorka kaže da zemlje koje su dosta uznapredovale, pre svega poštuju plansku dokumentaciju.

– Dešava se da cena sanacije prevazilazi cenu samih objekata, odnosno placeva i terena, tako da se u tim slučajima raseljavaju lica i to nije samo kod nas. To je praksa širom sveta – kaže Abolmasova.

Izvor : Kurir.rs/ RTS

Foto: Rojter

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *