Jugoslavija, zemlja jednakosti. Za generacije odrasle u toj zemlji, sećanje na nju znači – jedinstvo, drugarstvo, komšijska sloga… Za generacije koje su rođene 2000ih i koje o Jugoslaviji uče u knjigama i čuju pokoju reč od bake i dede, Jugoslavija je jednaka – siromaštvu i neimaštini.
Međutim, to se u to vreme nije tako gledalo. Komšije nisu zamerale onome ko ime, bar ne mnogo. Dok je većina bila u mogućnosti da stekne.
Kada bi išli u posetu prijateljima, kumovima, rodbini – gosti su uvek bili u situaciji da im se domaćin pohvali novim nameštajem, ugaonom garniturom, gramofonom, novim fićom… I svi su s radošću obilazili novi stan dobijen od države i naglas hvalili lepo uređene sobe, sa heklanim miljeima.
Ipak, postoje 3 stvari koje su u Jugoslaviji mogli da imaju samo bogati građani:
1. Mašina za pranje veša
U Jugoslaviji su žene mahom veš iskuvavale u velikom loncu na šporetu, pa su potom taj veš prale u kupatilu, nagnute nad kadom. Kada se pojavila prva mašina za pranje veša, ona je dobila veliku popularnost. One domaćice koje su je imale u kući s ponosnom su je zvale „moja drugarica“, jer veću i korisniju pomoć od nje nisu mogle ni da zamisle.
2. Televizor u boji
Oni koji su imali televizor u boji organizovali bi filmske večeri za komšije i prijatelje. Gledao se Brus Li i filmovi Lepe Brene i to na video kasetama.
Kupiti televizor u boji u Jugoslaviji, značilo je odreći se 3 mesečne plate…
3. Mikrotalasna pećnica
Oni koji su prodavali mikrotalasne pećnice nisu morali da ih nabavljaju mnogo, jer malo je bilo toliko bogatih Jugoslovena koji su mogli da ih priušte. A oni koji su ih imali i koristili, s ponosom su pričali okolo šta sve ta sprava može da uradi…
Ukoliko se sećate još nekih stvari koje nismo nabrojali, podelite sa nama u komentarima ispod teksta.
Foto: Filip Plavčić
