VELIKO SVETSKO ISTRAŽIVANJE O ZAGAĐENOSTI VAZDUHA

Srbija je na 43. mestu od 134 zemlje u svetu kada je u pitanju zagađenost vazduha PM 2,5 česticama, pokazalo je istraživanje o kvalitetu vazduha koje je sprovela švajcarska kompanija „Aj-Kju er“ i sada prezentovala rezultate za 2023. godinu.

zagađenje vazduha, zdravlje
FOTO: SHUTTERSTOCK

Beograd se svrstao na 44. mesto među 114 prestonica, dok je Čačak 13. na spisku evropskih gradova, a Srbija četvrta na Starom kontinentu.

Švajcarska kompanija, koja upravlja i čuvenom platformom Er vižual, koja daje trenutne podatke o zagađenosti, analizirala je kvalitet vazduha u 7.812 gradova sveta. Rezultati istraživanja su pokazali da je tek u devet odsto zabeležen kvalitet vazduha koji zadovoljava standarde SZO, a svega 10 zemalja ima dobar kvalitet vazduha.

Šta su PM2,5 čestice i kako utiču na zdravlje

Iran, zagađenje, zagađenje vazduha, ekološki problem, 30 11 2019
FOTO: AP/EBRAHIM NOROOZI

– Predstavljaju čestične materije koje imaju prečnik manji od 2,5 mikrometara

– Njihova veličina je svega oko 3% prečnika ljudske dlake

– Toliko su male da se mogu videti samo mikroskopom

– Nazivaju se finim česticama i mogu doći iz više izvora, kao što su strujna postrojenja, toplane, individualna ložišta (ugalj kao najgora vrsta čvrstog goriva), motorna vozila, avioni, sagorevanje drveta, šumski požari, paljenje njiva, vulkanske erupcije, peščane oluje

– Pošto su vrlo male i lagane, ostaju duže u vazduhu, što povećava šanse da ih čovek ili životinja udahnu

– Čestice manje od 2,5 mikrometara lako prolaze nos i grlo i mogu da prodru duboko u pluća i da dospeju i u krvotok

– Istraživanja su pokazala tesnu vezu između izlaganja finim česticama i prevremene smrti od kardiovaskularnih ili pulmonalnih bolesti

– Lako izazivaju ili pogoršavaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani problemi, bronhitis i ostali respiratorni problemi

– Prema članu 19 iz Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha Republike Srbije, granična vrednost izloženosti za suspendovane čestice PM 2,5 iznosi 25 µg/m3, dok tolerantna vrednost iznosi 30 µg/m3

U Srbiji je, prema poslednjem izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh tokom 2022. godine bio treće kategorije, odnosno prekomerno zagađen u 21 gradu.

Srbi, zagađenje, otrovi, vazduh, Tihomir Popović
FOTO: PRINTSCREEN

Tihomir Popović, bivši načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine i stručnjak za kvalitet vazduha, kaže za Kurir da je kod nas dominantno čestično zagađenje, odnosno zagađenje nastalo usled suspendovanih čestica PM 10 i PM 2,5.

Šta Srbija čini na poboljšanju kvaliteta vazduha

– Gašenje kotlarnica javnih ustanova koje koriste ugalj, mazut i lož-ulje za grejanje, a za koje postoje tehničke mogućnosti priključenja na sistem daljinskog grejanja ili gasovod

– Pošumljavanje poljoprivrednog zemljišta lošijeg kvaliteta u 10 jedinica lokalne samouprave, kao što su Beograd, Niš, Kragujevac

– Subvencije za prelazak na ekološke načine grejanja

– Čestice od 2,5 mikrona su prodornije i opasnije, jer su manje. Udisanjem se mnogo lakše uvlače u pluća i plućne alveole, i na taj način brzo dospevaju u krvotok. Sve što na sebi nose, a to mogu biti bakterije, virusi, molekuli različitih polutanata, praktično se direktno ubacuju u pluća i organizam – kaže Popović. – Istraživanja pokazuju da dominantan udeo emisija suspendovanih čestica PM 2,5 u Srbiji potiče od toplana snage manje od 50 MW i individualnih ložišta – čak 80 odsto. Saobraćaj je sa devet odsto drugi izvor ove zagađujuće materije, sektor industrije je doprineo sa pet procenata.

Šta zagađuje vazduh u Srbiji

– individualna ložišta

– saobraćaj

– energetska efikasnost

– izvori zagađenja vazduha iz poljoprivrede

Popović ističe da je Srbija napravila dobre zakone i propise, kao i Program zaštite kvaliteta vazduha do 2030, ali da se još treba raditi na primeni.

– Svi gradovi koji imaju treću kategoriju vazduha su obavezni da urade tzv. plan kvaliteta vazduha, koji sadrži analizu uzroka i predlog mera i aktivnosti koji moraju da se urade, a za poboljšanje situacije je odgovoran lokalni deo vlasti. Već ima pozitivnih primera, pa tako neke opštine zamenjuju mazut u toplanama, prave regulative da stimulišu prebacivanje na gas i slično. Kurir je uputio pitanja i Ministarstvu zaštite životne sredine.

10 najzagađenijih država sveta (od 134)

Bangladeš
BANGLADEŠFOTO: MUNIR UZ ZAMAN / AFP / PROFIMEDIA

1. Bangladeš

2. Pakistan

3. Indija

4. Tadžikistan

5. Burkina Faso

6. Irak

7. UAE

8. Nepal

9. Egipat

10. DR Kongo

10 najbolje rangiranih zemlja (od 134)

Mauricijus, plaža, more
FOTO: YOUTUBE PRINTSCREEN

1. Francuska Polinezija

2. Mauricijus

3. Island

4. Grenada

5. Bermudi

6. Novi Zeland

7. Australija

8. Portoriko

9. Estonija

10. Finska

Eks-ju države među 134 zemlje, počevši od najzagađenijih

27. BiH

32. Severna Makedonija

41. Crna Gora

43. Srbija

72. Slovenija

77. Hrvatska

Glavni gradovi (od najzagađenijh prema najnezagađenijima)

Nju Delhi
NJU DELHIFOTO: VINAY GUPTA / AFP / PROFIMEDIA

1. Nju Delhi (Indija)

2. Daka (Bangladeš)

3. Uagadugu (Burika Faso)

4. Dušanbe (Tadžikistan)

5. Bagdad (Irak)

23. Sarajevo

30. Skoplje

36. Podgorica

44. Beograd

55. Ljubljana

62. Zagreb

110. Hamilton (Bermudi)

111. Rejkjavik (Island)

112. Kanbera (Australija)

113. Velington (Novi Zeland)

114. San Huan (Portoriko)

Stanje u Evropi po zagađenosti vazduha

Zastava BiH, Bosna i Hercegovina
FOTO: SHUTTERSTOCK

1. BiH

2. Severna Makedonija

3. Crna Gora

4. Srbija

5. Turska

6. Grčka

7. Albanija

8. Moldavija

9. Rumunija

10. Italija

11. Slovenija

14. Hrvatska

34. Velika Britanija

35. Danska

36. Lihtenštajn

37. Portugal

38. Irska

39. Norveška

40. Švedska

41. Finska

42. Estonija

43. Island

Najzagađeniji gradovi u Evropi

1. Igdir (Turska)

2. Pljevlja (Crna Gora)

3. Osmanije (Turska)

4. Hendek (Turska)

5. Tuzla (BiH)

6. Zenica (BiH)

7. Gazijantep (Turska)

8. Bijelo Polje (Crna Gora)

9. Nilufer (Turska)

10. Konja (Turska)

11. Alašehir (Turska)

12. Strumica (Severna Makedonija)

13. Čačak (Srbija)

14. Tetovo (Severna Makedonija)

15. Banjaluka (BiH/RS)

Gradovi Srbije među 7.812 gradova sveta

Čačak
ČAČAKFOTO: PRINTSCREEN/INSTAGRAM/RINA

571. Čačak

580. Vranje

702. Užice

713. Valjevo

771. Niš

783. Kosjerić

1060. Lipe

1260. Obrenovac

1282. Beograd

1426. Novi Sad

1700. Priština

1754. Sremski Karlovci

1774. Zrenjanin

1809. Peć

1910. Subotica

2160. Zubin Potok

2277. Bor

2655. Kosovska Mitrovica

6755. Podujevo

5615. Štrpce

Glavni gradovi eks-ju među 7.812 gradova sveta

Sarajevo
SARAJEVOFOTO: PRINTSCREEN/YOUTUBE

670. Sarajevo

862. Skoplje

1023. Podgorica

1282. Beograd

1605. Ljubljana

1748. Zagreb

Izvor : kurir.rs

Foto: Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *