ZA 5 GODINA U SRPSKIM ŠKOLAMA NEDOSTAJAĆE 7.000 NASTAVNIKA

U srpskim osnovnim školama u narednih pet godina, ukoliko se ništa ne preduzme po ovom pitanju, nedostajaće od pet do sedam hiljada nastavnika! Na ove alarmantne podatke ukazuju dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar, te su tim povodom napravili platforme za unapređenje statusa nastavničkih studijskih programa na Univerzitetu i očuvanje obrazovnog sistema u Srbiji, a kojima predlažu rešenja kako da se kod svršenih srednjoškolaca poveća interesovanje za deficitarne smerove na visokoobrazovnim ustanovama.

Deficitarne oblasti

Inače, prosvetari upozoravaju da je trend pada zainteresovanosti za nastavničke fakultete počeo od 2015, kad je na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo 112 prijavljenih kandidata za polaganje prijemnog. Godinu dana kasnije broj je prepolovljen, dok je u školama već tada falilo 500 nastavnika matematike i fizike. Na matematičkom smeru ove godine upisala su se samo tri brucoša, kao i na hemiji, dok je na biologiji jedan manje! Imajući sve to u vidu, dekani upozoravaju da je najveći deficit nastavnika matematike, srpskog jezika, fizike, hemije, informatike, biologije i istorije.

Univerzitet u Beogradu
FOTO: ZORANA JEVTIĆ

Tako da prosečno u svakoj školi matematiku, fiziku i informatiku drži bar jedan nastavnik koji nije stručan, a problemi s nedovoljno stručnim kadrom izraženiji su u manjim sredinama iako pravilnik o zapošljavanju u školi kaže da nastavnici mogu biti samo s master diplomom.

Prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta i jedan od autora platforme, kaže za Kurir da su dekani nastavničkih fakulteta u Beogradu, platforme Ministarstvu prosvete predali u aprilu i maju.

nastavnik, profesor, nastavnica, učiteljica
FOTO: PROFIMEDIA

Moguća rešenja

– Napisali smo ono što vidimo kao moguća rešenja, a prva stavka je da se uradi analiza po regionima, da vidimo koliko zaista nastavnika nedostaje, koliko njih nema zadovoljavajuće kompetencije. Imamo slučajeve da nastavnici likovnog predaju hemiju ili nastavnik hemije matematiku. Zato treba uraditi analizu stanja i projekciju šta će biti za pet godina, odnosno koliko će nastavnika otići u penziju, a koliko će se novih iškolovati.

Platforma BU za unapređenje statusa nastavničkih studija

  • analiza po regionima (po predmetima i obuhvatiti kompetentnost), projekcija za narednih pet godina
  • uvođenje dvopredmetnih studija
  • uvođenje regionalnih ili lokalnih stipendija
  • oslobađanje od školarine ili dela školarine
  • smeštaj u studentskim domovima budžetskih studenata i olakšice za samofinansirajuće studente
  • obezbeđivanje ishrane u studentskim restoranima
  • troškovi akreditacije treba da budu finansirani od strane Ministarstva prosvete
  • studijski programi se priznaju kao zasebna norma grupa
  • omogućiti da se za studijske programe koji školuju nastavnike prijavi veći broj predmeta za treći test, kao i direktnu prohodnost iz svih srednjih škola
  • u okviru državne mature zadržati prijavljivanje na fakultete, što će omogućiti raspoređivanje unutar fakulteta i na manje tražene nastavničke studijske programe

Ako računate na prirodni priraštaj, ako imamo 100.000 nastavnika i učitelja u sistemu obrazovanja, radni vek je 40 godina, oko 2.500 njih godišnje ode u penziju, a kada saberemo sve fakultete, školujemo 400 nastavnika. Na nekim smerovima je to veći broj, a na nekima manji – kaže prof. dr Roglić i dodaje:

deca u školi, deca u klupama, učionica, polaganje ispita, pismeni zadatak, školska klupa, osnovna škola, srednja škola
FOTO: SHUTTERSTOCK

Sastanak s ministarkom

Prioritetno pitanje obrazovanja

Rektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Vladan Đokić sastao se prošle nedelje sa ministarkom prosvete prof. dr Slavicom Đukić Dejanović zbog hitne potrebe da se razgovara o ključnim pitanjima u vezi sa daljim funkcionisanjem Univerziteta.

– U vezi sa malim brojem studenata na nastavničkim zanimanjima na nekoliko fakulteta UB, i posledično nedostatkom stručnog kadra za rad u školama u Srbiji, prof. Đokić je ukazao na neophodnost da se ovo pitanje posmatra kao prioritetno u oblasti obrazovanja. Ministarka prosvete najavila je da će, na predlog rektora, do kraja godine organizovati sastanak sa dekanima fakulteta na kojima nastavnički smerovi imaju malo studenata, a u vezi sa finansijskim poteškoćama u funkcionisanju fakulteta, izrazila je razumevanje i predložila nekoliko koraka koji bi trebalo da vode ka zadovoljavajućim rešenjima – navodi se u saopštenju BU.

 To znači da ćemo u narednih pet godina imati znatan deficit nastavnika u velikim gradovima koji nemaju univerzitete. Prema sadašnjim podacima, nama nedostaje oko 2.000 nastavnika matematike i informatike, a nama se javljaju škole koje uzimaju studente završnih godina za fiziku i hemiju da drže nastavu u školama. Zato je neophodno poboljšati status nastavnika, da se daju stipendije koje će stimulisati decu da upišu te smerove. S druge strane, velika je konkurencija na privatnim fakultetima koji školuju programere, gde su plate znatno veće, pa je važno poboljšati i finansijski deo. Zemlje Evrope se okreću ka tome, poput Finske, dok su u istočnoj Aziji plate visoke i kod njih najbolji odlaze na nastavne smerove.

Izvor : Kurir.rs/ A. K.

Foto: Shutterstock

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *