BLAGO, KONAČNO, PRED NAŠIM OČIMA

Crkveno nebo pod kojim je krunisan kralj Petar Prvi, venčane krune Obrenovića, ali i zaboravljenih Karađorđevića, kao i crkvene relikvije još iz 18. veka samo su deo blaga iz riznice Saborne crkve u Beogradu, koja baštini našu istoriju a koje je, konačno, pred očima naroda i to do ponedeljka. Sabirala nas Saborna crkva kroz vekove, a sad je vreme i da nam to pokaže.

Pogled s balkona
POGLED S BALKONAFOTO: ZORANA JEVTIĆ

I simbolično, u vitrinama koje oblikom čine krst, nasred crkve, čija je gradnja počela 1837. za vakta kneza Miloša Obrenovića, a osveštana u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića 1845, izložena je naša istorija koja seže i do početka 18. veka, jer na ovom mestu beše stara saborna crkva.

– Saborna crkva Svetog arhangela Mihaila svedok je i naše burne istorije, videla je i smene dinastija, oba svetska rata, naciste, čiji je glavni štab bio upravo prekoputa, u Patrijaršiji – priča nam Stefan Zeljković iz Informativne službe SPC, koji nam na samom početku pokazuje jedan od najstarijih predmeta – prestoni krst kir Venijamina iz druge polovine 17. veka, kao i grčko jevanđelje s početka 18. veka, oboje iz stare crkve.

Saborna Crkva, Izložba
FOTO: ZORANA JEVTIĆ

KRSTOVI KRALJEVA

Izloženi su i brojni krstovi – onaj koji je pripadao mitropolitu Petru Jovanoviću, prethodniku Mihaila Jovanovića, a za koji se pretpostavlja da je poklon kneza Aleksandra Karađorđevića. Izrađen je u Beču i ima 12 ametista na pozlaćenom srebru. Tu je ručni pomen-krst kralja Aleksandra Karađorđevića iz 1934, koji je jedno udruženje građana priložilo Sabornoj crkvi nakon kraljeve smrti.

– Imamo vrlo, vrlo vredan krst koji je bio poklon kralja Aleksandra Obrenovića 1889, povodom obeležavanja 500-godišnjice Kosovske bitke. Zna se pouzdano da je kralj Aleksandar poklonio još dva krsta, jedan se čuva u Hilandaru, a drugi u riznici Žiče – priča Zeljković i okreće se da nam pokaže oltarsku zavesu koja ide iz carskih dveri i visi na zidu crkve, a priložila ju je kraljica Draga 1901.

Još jedan vredan krst je izložen – izradio ga je čuveni juvelir Teofan Jeftović, a priložen je Sabornoj crkvi 1920. u spomen na obnovu srpske patrijaršije.

Svi izloženi predmeti prošli su detaljan proces konzervacije, što se najbolje vidi na ikonama koje je uradio Nikola Marković:

– Ljudi komentarišu da deluju kao da su sada oslikane, a zapravo su oslikane na bakarnom limu još 1885. Kao novi su i radovi Uroša Kneževića iz 1844. A na ikoni Sveta tri jerarha iz stare saborne crkve vidi se kako je sprovođenja restauracija – levi deo nije restauriran, dok je desni sređen.

S dva kraja vitrine krsta, po par venčanih kruna iliti venčila. Ona Georgija (Đorđa) Karađorđevića, unuka Karađorđevog od prvenca Alekse, koji mlad umre u tuđini, i Sare Anastasijević, ćerke čuvenog Kapetan Miše Anastasijevića, čija je linija odavno izumrla.

– Georgije je pretendovao na presto Srbije, pa su zato na dan njihovog venčanja 1857. te krune i poklonjene Sabornoj crkvi. Druge dve, raskošnije, krune su Obrenovića kojima su venčani 1875. tada knez Milan i kneginja Natalija, a potom i 1900. kralj Aleksandar i kraljica Draga – veli Zeljković.

A među krunama, ko kakvo sunce, vise ripide, delo čuvenog slikara Dimitrija Avramovića, koji oslika i ikonostas Saborne crkve.

– Reč je o jednoj vrsti lepeze koja stoji na štapu i koristi se tokom bogosluženja da simbolizuje prisustvo anđela na liturgiji – objašnjava naš domaćin dok stajemo pred krunu izložbe, povrh krsta – crkveno nebo pod kojim je baš ovde 1904. krunisan Petar Prvi Karađorđević i koje je gotovo 120 leta bilo skriveno od javnosti.

– Ova baldahinska konstrukcija izrađena je od crvenog brokata, bila je u lošem stanju i detaljno je restaurirana. Tu je ispisan tekst crkvene himne koja slavi Svetu Trojicu i ukazuje na božje prisustvo i na to da je kralj pomazanik božji na zemlji, te da ima božji blagoslov da vlada ljudima – priča Zeljković, koji nam potom u vitrini pokazuje pribor od pozlaćenog srebra, korišćen za krunisanje kralja Petra Prvog:

Saborna Crkva, Izložba
FOTO: ZORANA JEVTIĆ

– Pretpostavlja se da je najpre korišćen za krunisanje kralja Milana Obrenovića, a kasnije prilagođen krunisanju kralja Petra, čiji su inicijali i datum krunisanja ispisani na posudici.

JEVANĐELJE UMESTO NA SVETU GORU STIGLO U SABORNU CRKVU

Božija promisao je, veli Zeljković, bila i da se u Sabornoj crkvi nađe jevanđelje ruske kneginje Aleksandre Kurakine izrađeno još krajem 18. veka:

– Jevanđelje je okovano na molbu svetogorskog arhimandrita Ignjatija, a najverovatnije je trebalo da bude dar Svetoj Gori. Međutim, u nekom momentu se našlo u rukama Turaka, pa su ga srpski trgovci otkupili za Sabornu crkvu.

Tu je i kandilo – prilog čuvenog Tome Vučića Perišića, čoveka koji je odlučivao o životu i smrti, pa i vladarima i dinastijama, a koji je završio bedno.

Dikirije i trikirije – srebrni svećnjaci koje koristi episkop na liturgiji, a simbolizuju dve prirode – božansku i čovečansku, tj. Svetu Trojicu, rad su srpskog zlatara Nikole Stojisiljevića, a prilog su izvesne Katarine Pajović iz 1867. Dokaz više da predmete nisu prilagali samo vladari i episkopi nego svi slojevi društva. To je ta sabornost Saborne crkve.

Izložen je i krst čuvenog mitropolita Mihaila, izrađen u Rusiji 1887. povodom godišnjice njegovog ustoličenja.

Saborna Crkva, Izložba
FOTO: ZORANA JEVTIĆ

OVDE POČIVAJU I VLADARI i PATRIJARSI

Saborna crkva i grobno je mesto onih koji su ispisali našu istoriju – počev od prosvetitelja onih koji počivaju ispred, odnosno ispod crkve – Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića. Ovde zajedno leže otac i sin – kneževi Miloš i Mihailo Obrenović, a tu su sahranjena i dva patrijarha 20. veka – Gavrilo (Dožić), koji je, između ostalog, bio interniran u Dahau, i njegov naslednik Vikentije (Prodanov). U Sabornoj crkvi počivaju i dvojica značajnih mitropolita 19. veka, iz vremena kada Srbija nije imala patrijarha – Mihailo (Jovanović) i Inokentije (Pavlović).

Dva kivota ispred oltara baš su danas, kada slavimo Svetog Stefana Dečanskog, otvorena.

– Ovde je kivot s moštima Svetoga despota Stefana Štiljanovića, jednog od poslednjih srpskih vladara u Ugarskoj, koji je rođen krajem 15. veka, a s desne strane je kivot u kome su počivale mošti kneza Lazara. Kada su vraćene u njegovu zadužbinu Ravanicu, ostavljen je ovde mali deo, kao i deo moštiju cara Uroša – kazuje Zeljković.

– Postoji u tek izdatoj monografiji o Sabornoj crkvi i fotografija našeg patrijarha Porfirija s tim krstom i tu se upravo vidi taj važan kontinuitet – kaže Zeljković, te dok nas ispraća veli:

– Naše je sad da čuvamo ovo nasleđe za buduće generacije, da mogu da vide i budu svesni ko su i šta su…

Izvor : Jelena S. Spasić,kurir.rs

POGLED S BALKONAFOTO: ZORANA JEVTIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *