IZBOR 158 KRITIČARA

Prošla godina je bila veoma turbulentna za filmsku industriju. Dugotrajni štrajkovi pisaca i glumaca zaustavili su holivudsku produkciju i naterali da se jesenji festivali održe bez uobičajenog broja zvezda na crvenom tepihu.

Ali to ne znači da neki vrhunski filmovi nisu snimljeni 2023. godine, od kojih su neki, poput Barbiendhajmerovog marketinškog dvostrukog filma, vratili veru u moć bioskopa nad servisima za strimovanje.

Zbog toga je 158 filmskih kritičara iz celog sveta za Indiewire biralo najbolje filmove ove godine, od skupih blokbastera koji su zadivili gledaoce do skrivenih dragulja koji su oduševili publiku filmskih festivala.

5. Maj decembar

Potresno iskren film koji pravi ljudsku dramu izvlači iz tabloidnog senzacionalizma, Maj decembar reditelja Toda Hejnsa nastavlja svoju tradiciju snimanja filmova koji se oslanjaju na samosvest koja kao da izmiče njihovim likovima.

Zasnovan delom na uznemirujućoj istinitoj priči koja je dominirala naslovima 1990-ih, film prati Elizabet Beri (Natali Portman), holivudsku glumicu koja se priprema za svoju kontroverznu novu ulogu žene iz stvarnog života Grejsi Aterton-Ju (Džulijan Mur).

Kako bi što više istražila život žene za svoju ulogu, Elizabet dobija priliku da provede vreme sa Grejsi i njenom porodicom, koju čine njen mladi muž Džo Ju (Čarls Melton) i njihovo dete, koje su začeli kada je Džo imala samo trinaest godina.zbog čega je Grejsi rodila dete dok je bila u zatvoru zbog iskorišćavanja i doterivanja maloletnika koji joj na kraju postaje muž.

4. Prošli životi

Film rediteljke Selin Song prati Noru i Hae Sung i njihovu vezu tokom 24 godine, od prijateljstva iz detinjstva do odrasle dobi. Bili su zaljubljeni kao deca u Južnoj Koreji, ali ih je razdvojila vest da se Nora seli u Kanadu i da se više neće videti. Nakon 12 godina, Nora saznaje da ju je Hae Sung tražio i ponovo stupaju u kontakt. Sada su u 20-im godinama i studiraju.

Razgovaraju na skajpu svaki dan. Nora se preselila u Njujork, a Hae Sung je u Seul. Kada ponovo razviju osećanja jedno prema drugom, postaje teško da se ne vide. Nora odlučuje da treba da se odmore i da se neko vreme ne čuju, ali to se pretvara u još 12 godina, nakon čega se konačno vide.

Film donekle podseća na čuveni Pre izlaska sunca, koji zapadnim gledaocima predstavlja koncept In-Jun, koji sugeriše da je ljudima predodređeno da se sretnu ako im se duše preklapaju određeni broj puta.

3. Poor things

Film je režirao grčki čudak Jorgos Lantimos, a kao i svi njegovi filmovi i ovaj je pomalo uvrnut i čudan. Ema Stoun glumi Belu Bakster, koju je naučnik (Villem Defoe) vratio u život. Bela pokušava da razume restriktivnost patrijarhata oko sebe i pokušava da ga razbije. Sa advokatom Dankanom (Mark Rufalo) beži u veliku avanturu oslobođenja i jednakosti.

Poor things je verovatno najbolji film u Lantimosovoj karijeri i već se oseća kao klasik, smešan, ćudljiv i otkačen, neprocenjiv i nepretenciozan, ispunjen sa toliko toga…

2. Openhajmer

Drugi od dva filma o kojima se priča mesecima je Openhajmer reditelja Kristofera Nolana. Openhajmer je neortodoksni portret Džej Roberta Openhajmera, koga tumači rediteljev stari favorit Cilijan Marfi.

Trosatna drama o genijalnosti, aroganciji i grešci, individualnoj i kolektivnoj, briljantno prikazuje buran život američkog teoretskog fizičara, „oca atomske bombe“, koji je pomogao istraživanje i razvoj atomskih bombi bačenih na Hirošimu i Nagasaki tokom Drugog svetskog rata.

Snimljena na filmu od 65 mm, formatu koji se ranije koristio za stvaranje osećaja kinematografske monumentalnosti, priča prati Openhajmera tokom nekoliko decenija, od 1920-ih, kada je bio mladić koji je studirao fiziku, do njegovih poznih godina, kada je prosedi starac. a Nolan se bavi svojim životom iz svih uglova.

1. Killers of the Flower Moon

U svom novom filmu, kultni američki reditelj Martin Skorseze okupio je proverenu glumačku ekipu, predvođenu oskarovcima Leonardom Dikapriom i Robertom De Nirom. Film prati seriju ubistava unutar indijanskog plemena Osage u Oklahomi 1920-ih.

Osage su postali najbogatiji ljudi na svetu nakon što je na njihovoj teritoriji pronađena nafta. Kao rezultat toga, mnogi su ih iskoristili da bi dobili novac, što je dovelo do niza ubistava koja je The Guardian nazvao genocidom nad Indijancima. Ubistva se smatraju prvim velikim slučajem koji istražuje novoformirani FBI.

Film, snimljen po istoimenoj knjizi Dejvida Grana, proglašen je za remek-delo odmah po premijeri na Kanskom festivalu, a Skorseze je još jednom pokazao da ume da ispriča priču o pohlepi, korupciji i živopisnoj duši jedne zemlje…

Izvor : B92/index.hr

Foto: Profimedia

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *