NESUĐENO REMEK DELO

U čast izlaska novog Ridley Scott filma Napoleon, koji bi trebalo da predstavi život poznatog vojskovođe i francuskog vladara, prisećanja radi pišemo o projekta o velikom Bonaparti koji nikada nije ugledao svetlost dana.

Veliki reditelj Stanley Kubrick se smatra za jednog od najuticajnijih i najboljih filmadžija u istoriji svetske kinematografije. Kao i svi umetnici, imao je ambiciozne projekte koje nije uspeo da realizuje.

Jedan od njih je bila adaptacija J. R. R. Tolkin epske trilogije Lord of the Rings, u kojem je trebalo da glume članovi The Beatles.

Isto tako zanimljiv projekat je predstavljao Kubrickov pogled na Holokaust i užase počinjene od strane Nacista i njihovih saveznika za vreme Drugog svetskog rata.

Film bi se zvao Aryan Papers. Iako su ti projekti, a i mnogi drugi, bili blizu početka realizacije, Kubrick je ubedljivo najviše vremena proveo na pretprodukciji nesuđenog epskog spektakla, Napoleona.

Dok je završavao jedan od svojih najpoznatijih ostvarenja, 2001: A Space Odyssey, dobio je ideju za sledeći projekat.

Hteo je da napravi film o, kako je rekao jednom prilikom: „…Jednom od onih retkih ličnosti koja je promenila istoriju i isklesala sudbinu svog vremena i generacijama koje su nadolazile.“

Želeo je da snimi film o Napoleonu Bonaparti, jednim od najvećih vojskovođa u istoriji. Kubricka je fascinirala njegova ličnost, odnosno kako je jedna takva genijalna osoba postala vrlo lako žrtva lične nepromišljenosti i pohlepe. Hteo je da u tri sata filma prikaže Napoleonov život, od njegovih ranih dana i njegovog uzdizanja, pa sve do neminovnog pada i smrti. Kubrick je imao viziju prostranih bitki sa desetine hiljada statista koje bi podsećale na neku vrstu baleta.

Imao je na umu da stvori najbolji istorijski film ikada. Film koji ne bi samo bio grandiozan prikaz života istorijske ličnosti, već i prikaz jednog zapravo običnog čoveka i njegove aspiracije da postane velik. Kad je pretprodukcija zvanično počela, Kubrick je poslao na desetine asistenata i specijalizovanih istoričara u Evropu. Tokom dve godine su išli vojskovođinim stopama i na kraju su skupili oko 1000 lokacija i još više fotografija svih mesta gde Napoleon ratovao i živeo.

Kubrickova opsesija je u ovom projektu doživela vrhunac. Nastojao je da sakupi apsolutno sve moguće informacije o Napoleonovom životu. Od toga kako je provodio dane, sa kim se družio, šta je voleo da jede i pije, pa sve do toga kakvo je bilo vreme, kao i boja zemlje na bojištima. Apsolutno svaki detalj je bio bitan. Prema rečima njegovih najbližih saradnika, Kubrick je najviše uživao u istraživanju i montaži filma, dok je samo snimanje za njega predstavljalo suštu obavezu.

Izvor : B92, IGN ADRIA

Foto : Depositphotos/fergregory

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *