ZNATE LI KO JE ŽENA KOJA JE NAPISALA NAJČITANIJU KNJIGU U SFRJ?

Pulmolog, učesnica NOB-a, književnica, jedna od čelnika Crvenog krsta, zamenik načelnika VMA, načelnik Antituberkuloznog instituta, a pre svega neverovatna žena i majka bila je čuvena doktorka Saša Božović. Njenu najveću bol nakon gubitka ćerke Dolores u nezamislivim ratnim uslovima pretočila je u knjigu, koja je postala najčitanija u SFRJ. U tragediji ove nadljudski hrabre majke ogleda se stradanje čitavnog našeg naroda.

– Strašan udarac u scre majke. Osećala sam veliki pristisak, i on je morao negde da izađe. Tako je nastala knjiga. Beležila sa sva svoja osećanja, ja sam lekar i vojnik, nije mi bila početna ideja da je štampam. Danas imam divnu decu i unučiće, ali to je bol koji ne prolazi. Ovu knjigu nisam namenila istoričarima. Ova knjiga je namenjena samo onom običnom, poštenom, plemenitom i osećajnom čitaocu – govorila je Saša o gubitku ćerke Dolores.

Kćerka Dolores jedna je od mnogih nevinih fašističkih žrtava. Umrla je 7. marta 1943. godine, kada joj je bilo svega godinu i po dana, od posledica smrzavanja, iscrpljenosti i gladi, za vreme marša, tokom Četvrte neprijateljske ofanzive poznatije kao Bitka na Neretvi.

– Ona je bila dete svih partizana. Trčali su da joj nađu malo mleka, kako bi je nahranili, dok sam ja bila na zadatku – govorila je doktorka.

Ko je čuvena Saša Božović?

Dr Saša Božović rođena je 4. avgusta 1912. u uglednoj i bogatoj beogradskoj porodici Magazinović, završila je medicinu 1937.

Sudbonosno „da“ izgovorila je kolegi Borislavu Božoviću sa kojim je maštala o prelepoj budućnosti, nadajući se da rata neće biti.

– Dete koje nosim velika je radost i za Božoviće i za Magazinoviće. Bora sa braćom već pravi planove za veselje koje nas čeka. Majka svake zore peče palačinke da bi mi ih vruće donela za doručak. Iščekuje se prvo dete, prvo unuče, prvo sinovče između osam stričeva. Mada su vremena tmurna, ne mislimo na najgore, ne mislimo da će nas rat u svemu preteći – napisala je na početku kultne knjige.

Saša Božović
Saša Božovićfoto: Printscreen/Youtube/Duklja – Zeta – Crna Gora

Međutim, Sašine najcrnje misli su se obistinile, te je odmah posle aprilskog bombardovanja Beograda u drugom stanju sa suprugom otišla u njegovu rodnu Podgoricu. Mada, nada u bolje sutra je nije nikako napuštala.

Borislavje bio jedan od glavnih organizatora ustanka u Crnoj Gori. Nakon njegovog odlaska u partizane, jula 1941, Sašu hapse Italijani i odvode u logor u albanski grad Kavaju.

– Kavez mali. Ako sednem, udara glava gore pa se zgrčim ako legnem, kratak, pa se opet moram zgrčiti. To užasno zamara. Ne mogu da zaspim. Čas sednem, čas legnem. Noć smenjuje dan, a dan noć. Vreme prolazi ni u čemu. Zurim u prazno. Često je i glava prazna, bez misli, pokreta. Letve na kojima ležim počinju da se usecaju u telo. Ukucane su u razmaku a ivice oštre. Premećem se. Okrećem. Otvaraju se ranice. Boli. Ne mogu mesto da nađem. Da mi je ona buvljiva samica u „Kući Rogošića“. Bar bih šetala, stajala. Gledam Radulovićku. Spava. I deca spavaju. Razmišljam. Mršavi su, pa valjda i ne naležu dobro na neravne letve. A ja? Osmi mesec trudnoće! Brojim letve. Brojim čvorove na letvama – odlomak je njenog romana… u knjizi je njena muka opisana do detalja, počev od toga kako je koru suvog hleba žvakala da bi za bebu imala mleka, do toga da je toplinom svog tela sušila pelene za malenu Dolores.

https://www.instagram.com/p/CTfPy-NsX7d/?utm_source=ig_web_button_share_sheet

„Mala partizanka“

Pošto je bila pred porođajem, prebačena je u bolnicu u Tirani, gdje se 9. novembra porodila i dobila ćerku. Dala joj je ime Dolores, po učesnici Španskog građanskog rata i revolucionarki Dolores Ibaruri čuvenoj „La Pasionariji“. Krajem 1941. godine, zajedno sa ćerkicom je razmijenjena za italijanske oficire koje su zarobili partizani.

Potom je prešla na oslobođenu teritoriju Crne Gore u Pipere, gde je kao lekarka formirala prve seoske partizanske bolnice u Crnoj Gori. Danonoćno je brinula o povređenim i životno ugroženim ljudima bez adekvatnih sredstava.

Kćerka Dolores, „Mala partizanka“ (kako je jednom prilikom od milja nazvao narodni heroj Sava Kovačević), jedna od mnogih nevinih žrtava. Umrla je neposredno prije prelaska Centralne bolnice i ranjenika preko Neretve, u selu Šćitu, kod Prozora gde je u blizini zidina franjevačkog samostana i sahranjena.

Njen suprug akademik prof. dr Borislav Božović (1913—1987) iz rata je izašao sa činom general-majora i profesionalnu karijeru nastavio je kao predsednik medicinskog odeljenja SANU, internista-endokrinolog, direktor Interne B klinike i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu čiji je dekan bio u više mandata i lični lekar predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

Nakon Dolores, dobili su 3 naslednikaa – Ivana, Slavka i Ivu. Malo je poznata činjenica da su im sinovi bili članovi prve postave rok grupe „Crni Biseri“.

ćerka Iva (danas ginekolog u Arapskim Emiratima- Kataru). Od sina Ivana i snaje Nataše dobili su unuku Dolores, a danas žive i rade u Americi

Sa druge strane, Iva je krenula maminim i tatinim stopama, te radi kao ginekolog u Kataru.

Saša Božović je nosilac je Partizanske spomenice 1941. i više drugih jugoslovenskih odlikovanja, a preminula je 1995. godiine u Beogradu.

Izvor : Espreso / Stil/ Prenela M.L.

Foto: Printscreen Youtube – Dokumentarna Riznica

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *