Prošla sezona bila je turbulentna za fudbalski klub Borac sa Ušća. Izabranici Vladana Aničića, čuvenog „Murinja“, igrali su dobar fudbal, ali iskustva i sreće nedostajalo je za bolje rezultate. Ipak, od ovog leta neki novi vetrovi duvaju ispod elektrane. Pored brojnih infrastrukturnih radova – među kojima se izdvaja nova zgrada koja je danas ponos i mesto okupljanja mladih iz sela – značajno je ojačan i igrački kadar.
Pažljivo je ekipu selektirao pomenuti Vladan Aničić, a u prelaznom roku na Ušće su redom stizali provereni golman Nikola Jovanić, iskusni Miloš Vračarević, prekaljeni Bole Lilić, povratnik i brzonogi majstor Lazar Biševac, zatim David Vojvodić, Strahinja Sekulić, Stefan Savić, Aleksandar Dražić… Najbitnije od svega – okosnica ekipe je zadržana. Tu su i dalje braća Jošić, stameni štoper Nemanja Jovanović, borbeni Živko Jelenković, kao i Miloš Biševac, koji u dosadašnjem delu prvenstva igra fudbal života.
Da je Borac pogodio sa pojačanjima, potvrđuju i rezultati u prvih pet kola Prve Beogradske lige. Tim sa Ušća trenutno zauzima treće mesto na tabeli sa 10 osvojenih bodova i impresivnom gol-razlikom 15:4. U idealnoj su formi i u seriji od tri vezane pobede, a posebno se izdvaja trijumf na tradicionalno najtežem gostovanju – protiv Rojkovca, gde su slavili – 0:2.
Na Ušću je oduvek vladala posebna atmosfera. Druženje, zajedništvo i ljubav prema fudbalu uvek su bili u prvom planu, a kada se sve to spoji sa dobrim rezultatima, onda je jasno zašto u ovom selu trenutno vlada prava fudbalska euforija. Ljudi ovde zaista žive za fudbal – utakmice Borca nisu samo sportski događaj, već i prilika da se selo okupi, da se druži i da svi zajedno podele strast prema klubu.
A teren na kojem igra Borac priča posebnu priču. Jedan je od najlepših i najbolje održavanih u beogradskom fudbalu, prava mala oaza zelenila, u koje je utkano mnogo ljubavi, truda i volje meštana. Svaka utakmica na Ušću ima miris domaćinske dobrodošlice i toplinu fudbala kakav se nekada igrao – iz srca, za prijatelje i za kraj.
Borac je ove jeseni pokazao da nije samo klub, već simbol zajedništva i ponosa Ušća. Ako nastave ovim tempom, nema sumnje da će do kraja prvenstva biti u samom vrhu i da će fudbalska bajka Vladana Aničića i družine još dugo trajati.
