OBRENOVAČKI POLJOPRIVREDNICI PREDSTAVLJENI TOKOM BORAVKA KARAVANA „NAJDOMAĆIN 2024“

Proteklog vikenda Obrenovac je posetio karavan „NAJDOMAĆIN 2024“ u okviru kog su se okupljenima predstavili obrenovački poljoprivrednici koji su konkurisali za ovu prestižnu nagradu.

Na obrenovačkom „Vašarištu“ najviše pažnje privukao je veliki kavez sa tri praseta mangulice koje je pravo iz šume doneo Dragiša Pajić, poznati uzgajivač mangulica i proizvođač prerađevina od mesa ove stare sorte svinja koju on brižno čuva, neguje i umnožava.

– Autohtonu rasu svinja Mangulica već 18 godina gajim u selu Konatice kod Obrenovca. Tamo žive slobodno u šumi kod nas na imanju gde imaju veliki prostor i uz reku Peštanac. Mi ih malo dohranjujemo kukuruzom kako bi mogli prasiće da privodimo kući, zbog obeležavanja, jer moramo svaku svinju da obeležimo markicom. Trenutno u našem krdu imamo 102 čipovane krmače, a broj prasića i nazima, što je tekuće, ne možemo da znamo jer se svaki dan neka krmača oprasi, pa se broj stalno povećava – rekao je Dragiša.

Dragiša je naglasio da Mangulice prase 2 do 3, najviše 4 praseta. Žao mu je što na krdu od 102 krmače nije još uspeo da uhvati prosek od 4 praseta po prašenju, već je na 3,7.

Od mesa mangulica Pajići prave razne proizvode, pa se u toj proizvodnji našlo mesta i za Kosanu, Dragišinu ćerku koja radi na njihovoj farmi „Peštanski mir“ u Konaticama.

– Bavimo se uzgojem i preradom mesa, pa imamo čvarke, mast, slaninu, kobasice, kulen… Posao je težak ali je interesantno – rekla je ova devojka koja je sebe pronašla u porodičnom poslu.

Ivan Popović je vlasnik gazdinstva „Rasadnik Popović – cvetna bašta“ iz Obrenovca. Ne čudi što se oko njegovog štanda skupljao svet da uživa u prelepim biljkama, a izneo je samo delić onoga što uzgaja u svom rasadniku.

– Bavimo se hortikulturom od 97. godine. Proizvođači smo ukrasnog šiblja, sezonskog cveća i drugih biljaka za uređenje dvorišta. Imamo i ciklame, muškatle, sezonske begonije, lepog Jovu… Mislim da gajimo preko sto vrsta biljaka na godišnjem nivou – s ponosom je ispričao Popović.

Jovan Matić, iz sela Ratari kod Obrenovca na svom lepo uređenom štandu predstavio je samo delić onoga što sa porodicom radi na gazdinstvu.

– Osnova proizvodnje su nam začinsko i lekovito bilje, ali ima i nešto rezanog cveća. Gajimo sigurno više od 40 raznih vrsta ovih korisnih biljaka koje prodajemo na pijaci Kalenić u Beogradu. Uskoro ćemo početi sa prodajom na pijaci Vidikovac u Beogradu i na Obrenovčkoj pijaci – pohvalio se Jovan.

Porodično gazdinstvo Marijanović predstavila je mlada Tamara Marijanović iz Ušća. Našalili smo se sa Tamarom da je na štandu kroz spremljene domaće đakonije, projice, pite sa zelenišem, domaća jaja…, pokazala celu paletu konkretno primenjenih proizvoda.

– Moja porodice se fokusirala na poljoprivrednu proizvodnju u oblasti povrtarstva, ratarstva i stočarstva. Trenutno smo ovde plasirali samo mali deo ratarskih kultura, pšenicu i kukuruz, koji su i najaktuelniji u našoj zemlji. Što se tiče povrtarstva tu sada plasiramo spanać i kelj kao zimsko povrće, a leti proizvodimo paradajz, papriku, buraniju, tikvice i još mnogo toga.- rekla je Tamara.

Tamara je zadovoljna svojim poslom, ozbiljno ga shvata i jedino što u poljoprivredi ne voli je neizvesnost. Kaže da su trenutno zadovoljni, ali da zna da uvek može i bolje.

I Biljana Šošić iz Male Moštanice je pokazala veliku paletu proizvoda od meda sa svog gazdinstva.

– Radimo proizvodnju meda, vozimo pčele na pašu, proizvodimo matični mleč, matičnjak, matice i rojeve. To je porodična tradicija, ove godine je 40 godina pčelarstva u mojoj porodici – pohvalila se Biljana.

I tako redom, od štanda do štanda, mogli su se videti i upoznati ljudi koji znaju da je u poljoprivredi njihova budućnost.

Aleksandar Ljubojević se ozbiljno bavi proizvodnjom začinskog bilja pa sa gazdinstva „Začinsko bilje Ljubojević“ plasira mirisne začine u velike gradske markete. Miroslav Radović, se bavi voćarstvom, proizvodi jabuke koje prodaje, a kad pretekne onda iz njegovog kazana teče domaća jabukovača. I Slađana Radosavljević iz rasadnika „Teodora“ s ponosom je pokazala svoje biljke.

– Imamo zaista puno vrsta, a ljudi su posebno zainteresovani za drvca limuna i kumkvata, za patuljasti bor koji formira krošnju u obliku lopte, a obožavaju i sukulente kojih pored cvetnica imamamo mnogo vrsta.- rekao je Aleksandar.

Na kraju je lešnicima iz svoje proizvodnje prisutne počastio Zoran Stamenić iz sela Veliko Polje.

Svi su uživali u druženju, upoznavanju i razmeni iskustava i sa verom u to da će poljoprivredna proizvodnja sve više biti na ceni. Da će njihove proizvode umeti da cene i kupci i država.

Izvor: Blic

Foto: SNEŽANA KRSTIĆ / RINGIER

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *