POETSKO-PROZNO VEČE U BIBLIOTECI „VLADA AKSENTIJEVIĆ“

U novoj zgradi biblioteke „Vlada Aksentijević“ u okviru prozno – poetske večeri obrenovačka publika je imala prilike da se upozna sa delom Karla Astrahana „Karneval bola“ i uživa u monodrami „Patrlj“ u izvođenju Zorana Ćosića, poznatog glumca i člana Narodnog pozorišta.

Karlo Astrahan je urednik programa u Biblioteci „Milutin Bojić”, romansijer i pripovedač. Diplomirao je marketing na Ekonomskom fakultetu. Urednik redovnih programa biblioteke, „ Slobodno kod Bojića”, „Biblioteke u oblacima”, „Čajanka u 7 kod Bojića” i „Bojićev poetski kutak”. Objavio roman „ Paganska knjižara” 2009. godine za „ Evro đunti”, roman je imao tri izdanja i novelu „Pustolovine Stefana Hajdina” 2018. za Narodnu biblioteku Zvornik. Idejni je tvorac kultne organizacije „Klub 9”, nastale 2003. godnine, koja je izvršila ogroman uticaj na sve kasnije umetničke asocijacije multimedijalnog karaktera.Godine 2011. postao je predsednik Udruženja umetnika Srbije. Osnivač je tradicionalnih vajarskih kolonija u Prolom banji, Soko banji, Lukovskoj banji i Beogadu.Bio je urednik u „Književnoj reči” i časopisu „Kult”, a sada je jedan od urednika u Fokus vestima i Book & Roll magazinu.

„Karneval bola“ je drugi roman pisca Karla Astrahana za koji sam autor kaže da je težak i da nije za svakoga. Obiluje istorijskim činjenicama i tajnom koja se vešto krije unutar korica. Čitaocu ostaje da uvučen u priču delo pročita u dahu i da posle kritikuje ili veliča, kaže pisac i dodaje da kada imate činjenice ispred sebe, knjiga se sama piše.

„Iza tog naslova se krije jedna pseudoistorijska priča. Prvi deo romana se dešava u desetom veku, a drugi deo u ovom našem vremenu. Međutim, čitalac ne može da otkrije u kom gradu se dešava. Postoji ta istorijska podloga gde su se ti apokrifi izgubili na Dunavu. Nekada nisu postojale brane, pa je sveštenstvo putovalo brodom prema Pešti, koja je tada počela da se gradi. Oni su imali jedan apokrif koji je bio opasan za hrišćanstvo u smislu da je krio neke zakone na koje tadašnja hrišćanska crkva nije baš blagonaklono gledala. Međutim, on je potonuo zajedno sa ćerkom cara Vizantije i to je onda izazvalo čitav niz nekih neverovatnih dešavanja u sadašnjosti.“ – rekao je Astrahan o svom romanu „Karneval bola“.

Monodrama „Patrlj“ rađena je po istoimenoj poemi iz knjige „Iverje i okrajci“ Zorana Ćosića.

„„Iverje i okrajci“ su sastavljeni od pesama koje sam pisao još u srednjoj školi, potom u Novom Sadu na studijama, i nadalje kako su se u mom biću javljali ti poetski impulsi. Ispod svake pesme stoji i godina u kojoj je pesma nastala, a cela knjiga je više odraz mog ličnog sazrevanja nego li određenog umetničkog dometa. U toj knjizi ima raznih stilova, žanrova, raznih tema koje su pre svega više kao neki uvid u razvoj moje ličnosti kroz pisanje poezije. Patrlj još uvek nije monodrama, ja imam neku ideju da sa materijalom iz knjige napravim neku vrstu koncertnog izvođenja.“ – rekao je Ćosić.

Zoran Ćosić je studije glume završio na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Petra Banićevića. Kao student igrao je u Srpskom narodnom pozoristu u Novom Sadu, a nakon završetka studija i u Narodnom pozorištu u Somboru, Subotici, Nišu i Gradskom pozoristu u Valjevu. 1993. godine debitovao je u Narodnom pozorištu u Beogradu, a naredne 1994. godine dobio je stalni angažman. Osim Narodnog pozorista, u kom je odigrao do sada preko 40 uloga, igra i u Zvezdara Teatru i u Madlenijanumu. Snimio je dva igrana filma, i 10 tv serija.

Poetska zbirka „Iverje i okrajci“ je nastajala nekoliko decenija, ali nije prvi Ćosićev iskorak izvan prostora glume. Ovaj svestrani umetnik je do sada napisao dva pozorišna komada za decu „Uplakana Katarina“ i „Svetionik na kraju arhipelaga“, pozorišni komad „Janičar“, scenario za film i televizijsku seriju „Strašila za ptice“ i tekst za monodramu „Akt“.

Zahvaljujući izvanrednoj saradnji Karla Astrahana i Zorana Ćosića, ljubitelji književnosti su ove večeri uživali u poetsko proznoj večeri, kao i u prelepom ambijentu obrenovačke biblioteke.

Izvor: lokalnenovine.rs

Foto: GO Obrenovac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *