BEOGRADSKI IZBORI UČVRŠĆUJU TREND DVOPARTIZMA

Decembarski izbori potvrdili su trend stvaranja svojevrsnog dvopartizma koji je najvidljiviji u Beogradu, gde koalicija Srbija protiv nasilja nije uspela da namakne natpolovičnu većinu, ali ispostavilo se da to nije mogla da uradi ni lista Srpske napredne stranke. Novo glasanje u prestonici moglo bi čak i da učvrsti ovu situaciju, jer se već stvorila referendumska atmosfera, a izvesno je da dva suprotstavljena bloka šire još veći kišobran kako bi natkrili što više političkih, ali i nepolitičkih aktera, ocenjuju sagovornici Kurira.

Bez homogenosti

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za Kurir da su predstojeći izbori svojevrsni test za situaciju koja liči na dvopartizam. On napominje da to nije do kraja nastalo prirodnim putem, jer dve velike liste nisu toliko homogene iznutra, imaju različne ideologije i ličnosti i ne baš ista programska uverenja. Bez obzira na to, Klačar smatra da će dve dominantne liste diktirati ton i teme u kampanji.

– Srbija u tom smislu klizi ka dvopartizmu kada je reč o Beogradu. Na nivou Srbije je malo drugačije, može se reći da imamo neku vrstu dvoipopartizma. U Beogradu jedan od scenarija zaista može biti i taj dvopartizam, koji je zapravo iznuđen i isforsiran i mogao bi da rezultira ili nižom izlažnošću, ili nekakvim nestabilnostima posle izbora. Jer, stvari su se desile brže nego što bi to išlo prirodnim putem. Možda bi to bio prirodni put u nekom momentu, ali su ovi izbori to malo ubrzali. Kontekst je referendumska atmosfera i čini mi se da je ovde borba za to ko će ipak malo više da pridobije, ko ima veći rezervoar odmornijih birača – objašnjava naš sagovornik.

Bojan Klačar
FOTO: KURIR

Klačar procenjuje da rezultati na novim beogradskim izborima neće biti dramatično drugačiji u odnosu decembrske.

– Ključne promene koje mogu da se dese su izlaznost i pitanje da li je moguće da se klatno prebaci na jednu ili drugu stranu, sa dva ili tri mandata više. Izborna ponuda je spakovana drugačije. Već se u decembru videlo da ove dve velike liste guše sve ostale manje stranke koje su ostale izvan ta dva velika bloka. Kao u tuči, kada su dva velika i jaka i kada se oni između sebe konfrontiraju, mala je verovatnoća da neko treći, koji bi se umešao, ima neke šanse. Ima šanse samo neko ko će to posmatrati sa strane i ponuditi drugačiju politiku. To je bio pokret MI u decembru. On je ponudio neku drugačiju politiku i profitirao na tome. Ali ključna razlika na ovim izborima jeste to što je pitanje da li će ove dve liste biti zainteresovane da nekome dozvole taj treći put. Ove dve liste brane one rovove koje su osvojile. I branice ih veoma jako. I pitanje je da li će neko imati komfor kao što je Nestorović imao u decembru, da ga niko ne napada u kampanji – naglašava Klačar.

Lak izbor

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže za Kurir da je situacija u Srbiji značajno drugačija od dvopartizma i da je pre reč o izboru između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa.

Dejan Vuk Stanković
FOTO: KURIR TELEVIZIJA

– Taj izbor je jednostavan i lak, a rezultat predvidiv. Vučić pobeđuje bez obzira na Đilasov trud, upornost, novac i političko-medijske smicalice. Vučić je talentovaniji i veštiji u realpolitici i komunikaciji i to je epilog naših političkih borbi do sada. Nema dvopartizma u klasičnom smislu. To s jedne strane neće SNS koji pravi nekonvenionalni oblik asocijacije – pokret za narod i državu. Tu se spajaju razne stranke različitih profila, plus verovatno neke nevladine organizacije i istaknuti pojedinci, uz koliko sam shvatio dodatak Dodika i Andrije Mandića sa ciljem da podrže Vučićevu političku viziju i realnu politiku. S druge strane, imamo Đilasovu hibridnu ideološku sklameriju koja objedinjuje levo-zelene populiste, eks DS, neki famozni Proglas, uz dodatak konzervativne antievropske DSS i monarhističkog POKS. Dakle, nema ni govora o dvopartizmu. Ovo su hibridne političke forme, vrlo oskudnog ideološkog sadržaja, podložne različitim kontekstualnim varijacijama i agresivnom marketingu. Dvopartizam nije primeren Srbiji. To je američko-britanski model, primenjiv tamo i nigde drugo – smatra Stanković.

Izvor : kurir.rs/ Ivana Kljajić

Foto: Stefan Stojanović/ Mondo

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *