TANKA JE LINIJA IZMEĐU ŠPIJUNAŽE I DIPLOMATIJE

Diplomata Hrvoje Šnajder, bivši prvi sekretar ambasade Hrvatske u Beogradu, napustio je Srbiju nakon odluke o proterivanju.

U toku je i opsežna istraga koja treba da utvrdi na koji način je Šnajder vrbovao političare, novinare, NVO aktiviste i privrednike, kao i način razmene osetljivih informacija. A ovo pitanje jutros postavlja i reporter Nikola Vujović Radiši Roskiću, advokatu i to:

Na koji način je razbijena ova pažljivo građena špijunska mreža?

Roskić je naglasio da su obaveštajne aktivnosti starije od samih država, a isto važi i za kontraobaveštajne mere.

– Te aktivnosti su se s vremenom razvile i postale su nevidljive široj javnosti, ali su definitivno prisutne otkad postoje države – rekao je.

– Razlikujemo obaveštajne aktivnosti sprovedene kroz specijalna tehnička sredstva od operativnog prikupljanja obaveštajnih podataka – istakao je Roskić.

Dodao je da su „diplomatsko-konzularna predstavništva stranih zemalja, uprkos propisima Bečke konvencije, jedno od mesta gde se redovno vrše obaveštajne aktivnosti“.

– Linija između klasičnih diplomatskih aktivnosti i obaveštajnog rada je tanka – naglasio je Roskić.

Govoreći o konkretnom slučaju Republike Hrvatske, istakao je da su podaci i dokumentacija potvrdili obaveštajnu delatnost stranog diplomatskog predstavnika.

Izvor : Kurir.rs

Foto: Ilustracija

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *