Foto: nurfdesigns/shutterstock
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uručiće danas odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama povodom Vidovdana. Ceremonija uručivanja odlikovanja počeće u 10 časova u Palati Srbija, saopšteno je iz Kancelarije za saradnju sa medijima predsednika Republike.
Odlikovanja će biti uručena profesoru doktoru Patriku Dridu, dekanu i redovnom profesoru Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, profesoru doktoru Vladanu Petrovu, redovnom profesoru Pravnog fakulteta u Beogradu i sudiji Ustavnog suda, srpskom članu Venecijanske komisije pri Savetu Evrope, autoru brojnih monografija i udžbenika iz oblasti prava.
Među dobitnicima su i Vladimir Vuković iz sela Žitkovac kod Zvečana, a kako se navodi, uprkos teškim bezbednosnim uslovima u kojima živi srpski narod na Kosovu i Metohiji, porodica Vuković ostaje postojana i odlučna da opstane na svom ognjištu, svedočeći svojim životom hrabrost, svetlost nade, vere i budućnosti.
Vidovdanska odlikovanja će dobiti i Nenad Đorđević, rudar, palilac mina u Rudniku lignita „Lubnica“.
Takođe i Jovan Kolundžija, istaknuti srpski violinista sa zavidnom svetskom karijerom i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svetu, prof. dr Sefedin Šehović, redovni profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača, Beograd, Ljubomir Ljuba Manasijević, kompozitor, tekstopisac, autor brojnih pesama od kojih su najpoznatije „Sa Kosova zora sviće“ i „Vostani, Serbie“.
Takođe, odlikovanje će dobiti i Jelena Buhač Radojčić, koja je kao dete od sedam godina preživela golgotu jasenovačkog logora i po kojoj je snimljen film „Dara iz Jasenovca“, heroina kojoj su ustaše tokom Drugog svetskog rata ubile baku, dedu, oca, dva brata i još 80 rođaka.
Iz jasenovačkog logora spasila ju je Dijana Budisavljević. Predsednik će odlikovanje uručiti i Vaterpolo savezu Srbije, Branki Lazić i Dragani Ćendić, novinarkama Informer TV.
Odlikovanje će biti dodeljeno posthumno Vesni Stojaković iz Vranja.
Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, svojim telom zaštitila je kćerku time spasivši njen život, a istovremeno izgubivši obe noge.
Nažalost, iako se godinama nije predavala i borila sa svim nedaćama, prošle godine je preminula posle teške bolesti.
Takođe, posthumno će biti uručena i potporučniku Predragu Peđi Leovcu.
Nakon napada na Košare 9. aprila, Peđin vod je uveden u borbu 11. aprila.
Peđa je ostavio svoje mlade vojnike u pozadini, rekavši da ne želi da vodi svoje mlade vojnike u smrt i otišao na zadatak sa trideset iskusnijih rezervista, koji su tu pristigli.
Tri dana je bez hrane i vode vodio borbu za granični kamen C4. U sukobima sa albanskim teroristima, u rejonu karaule Košare, biva smrtno pogođen snajperom.
Preminuo je na putu do bolnice u Đakovici. Posthumno je odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti SR Jugoslavije.
Odlikovanja će dobiti i Nele Karajlić, Čeda Marković, pevač, Dušica i Nedeljko Bilkić, pevači, Dejan Nedić, profesor statistike, bivši međunarodni fudbalski sudija, sudijski analitičar i direktor Druge ekonomske škole u Beogradu.
OBELEŽAVANJE VIDOVDANA U KRUŠEVCU
Predsednik Vlade Srbije prof. dr Đuro Macut položiće danas u Kruševcu venac na Spomenik kosovskim junacima i održati govor u okviru državne ceremonije obeležavanja nacionalnog praznika Vidovdana i 636. godišnjice Kosovskog boja.
Macut će prethodno predsedavati svečanoj sednici Vlade Srbije, koja će početi u 11 časova, u Gradskoj kući u Kruševcu, najavljeno je iz vlade. Srpski narod danas obeležava Vidovdan – državni, verski i istorijski praznik ustanovljen u znak sećanja, poštovanja i zahvalnosti prema svim stradalima za otadžbinu, a značaj praznika kao simbola slobode, patriotizma i herojstva proističe i iz istorijskih događaja vezanih za taj datum.
Srpska pravoslavna crkva, njeni vernici i narod Vidovdan obeležavaju s posebnim poštovanjem, pre svega kao sećanje na svesnu žrtvu kneza Lazara i njegovih saboraca, u Boju na Kosovu protiv Turaka na Vidovdan 1389. godine.
Vidovdan je u Kruševcu na najvišem državnom nivou posebno prigodno obeležen u povodom 500 godina Boja na Kosovu – 1889.
Centralna manifestacija, bila je u Kruševcu odakle je knez Lazar sa saobrcima posle pričešćivanja u Lazarici krenuo put Kosova, u boj s Turcima.
Taj veliki jubilej bio je prilika i za niz prigodnih manifestacija, od miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića, preko ustanovljenja najvišeg Ordena Svetog kneza Lazara do gradnje, na centralnom gradskom trgu Kruševca, monumentalnog spomenika Kosovskim mučenicima.
