Obrenovac, 08.12.2022

DA LI VAŠIM VENAMA TEČE 'PLAVA KRV'?


Izvor: Espreso/Krstarica/Lokalne novine | Obrenovac, 27.08.2022.
Ovo su srpska prezimena plemi─çkog porekla

Foto:Dado ─Éilas


Poznajete li detaljno svoj rodoslov i da li ste se nekad zapitali ima li u vašim venama plave krvi? Ko zna, mo┼żda zaista vodite poreklo od neke naše plemic╠üke porodice, a da toga niste ni svesni. Pa, proverite.

Nastanak današnjih prezimena u Srbiji vezuje se za kneza Aleksandra Kara─Ĺor─Ĺevic╠üa koji je 1851. godine jednim aktom naredio uspostavljanje trajnih prezimena po najstarijim i najzna─Źajnijim precima.

Ipak, zahvaljujuc╠üi sa─Źuvanim manastirskim, carskim i kraljevskim poveljama i spisima iz prošlosti, pre svega iz Srednjeg veka, danas znamo da su se i naši preci prezivali sli─Źno kao i mi danas, prenosi portal „Dnevna doza lepog“.

Ovo su prezimena koja su nosile srpske srednjovekovne plemićke porodice i vladarske dinastije.

Branković

Brankovic╠üi su srpska vlastelinska i vladarska porodica iz 14. i 15. veka. Najpoznatiji predstavnik je svakako Vuk Brankovic╠ü, u─Źesnik boja na Kosovu, o┼żenjen Marom, c╠üerkom kneza Lazara i kneginje Milice.

Kasnije su nosili titulu despota, i samostalno, ali i kao turski vazali. Veruje se da danas nema direktnih potomaka ove porodice.

Balšic╠ü

Balšic╠üi su bili srednjovekovna srpska dinastija, koja je vladala Zetom od 1360. do 1421. godine. Posle smrti cara Dušana, Balšic╠üi postaju gospodari Zete, priznajuc╠üi samo formalno vlast srpskog cara Uroša.

Branivojević

Branivojevic╠üi su bili srpska vlastelinska porodica koja je u drugoj polovini 13. i prvoj trec╠üini 14. veka vladala Humom. Njen rodona─Źelnik bio je vlastelin Branivoje koji je od kralja Milutina dobio na upravu Ston i Pelješac.

Posle Milutinove smrti, oni su se prakti─Źno otcepili od kraljevine Srbije, posle ─Źega su otpo─Źeli širenje svojih poseda.

Vlastimirović

Vlastimirovic╠üi su prva srpska vladarska porodica o kojoj postoje istorijske beleške.

Naziv dinastije Vlastimirovic╠üi stvorili su istori─Źari prema prvom vladaru iz ove dinastije koji je stvorio nezavisnu dr┼żavu – knezu Vlastimiru, za razliku od Nemanjic╠üa, koji su tako nazivani još u svoje vreme. Ponekad, mada dosta retko, ova se vladarska porodica naziva Višeslavic╠üi ili Višeslavljevic╠üi, prema prvom vladaru ─Źije nam je ime poznato, knezu Višeslavu.

Vojinović

Vojinovic╠üi su bili srpska vlastelinska porodica koja je tokom 14. veka igrala zna─Źajnu ulogu u Nemanjic╠ükoj Srbiji, pogotovo nakon smrti cara Dušana kada su tokom raspada srpskog carstva njeni predstavnici veliki vojvoda Vojislav Vojinovic╠ü, a potom i njegov bratanac Nikola Altomanovic╠ü bili najja─Źe velmo┼że u Srbiji.

Vojislavljević

Vojislavljevic╠üi su srpska srednjovekovna dinastija, koja je nasledila vlast nad Dukljom preko Jovana Vladimira i srpske dinastije Vlastimirovic╠üa. Ova loza vladala je Dukljom i okolnim podru─Źjima, uklju─Źujuc╠üi i Zahumlje, Rašku i Bosnu.

 

Njihova vladavina je trajala od 1034. do 1186. godine, kada je dominaciju preuzela dinastija Nemanjić.

Vukanovic╠ü Vukanovic╠üi su bili srpska vladarska porodica koja je vladara Raškom od kraja 11. veka do po─Źetka druge polovine 12. veka. Samo ime dinastije je navedeno uslovno, odnosno predstavlja termin koji su moderni istori─Źari izveli iz imena prvog zna─Źajnijeg vladara ove porodice – raškog velikog ┼żupana Vukana.

Dejanovic╠ü Dejanovic╠üi ili Dragaši su bili srpska vlastelinska porodica koja je u drugoj polovini 14. veka upravljala prostorom oko trome─Ĺe današnjih republika Srbije, Bugarske i Makedonije.

Njen rodona─Źelnik je bio sevastokrator Dejan koji je bio o┼żenjen ro─Ĺenom sestrom cara Dušana – Teodorom.

Konstantin Dragaš je opevan u narodnoj epskoj poeziji kao drug Marka Kraljevic╠üa pod imenom beg Kostadin. Pored toga, njegovo ime se o─Źuvalo u današnjem nazivu Velbu┼żda kojim je upravljao, a koji se danas zove C╠üustendil što je izvedeno od turskog naziva Kjustendil, što zna─Źi Konstantinova Banja.

Dinji─Źic╠ü Dinji─Źic╠üi su srednjovekovna vlastelinska porodica koja je u doba kraljevine Bosne upravljala oblašc╠üu Jadara.

Prvi poznati predstavnik Dinji─Źic╠üa je ┼żupan Dinjica. On se pojavljuje u povelji kralja Stefana Tvrtka od 10. aprila 1378. godine, kojom srpski kralj potvr─Ĺuje povelje pre─Ĺašnjih banova Bosne i kraljeva Srbije.

Zlatonosovic╠ü Zlatonosovic╠üi su srednjovekovna vlastelinska porodica koja je u doba kraljevine Bosne upravljala oblašc╠üu Usore. Brac╠üa Vla─Ĺ i Stefan Zlatonosovic╠ü bili su u─Źesnici u Kosovskom boju 1389. godine u kojem su bili zarobljeni od strane Turaka.

Jakšic╠ü Jakšic╠üi su bili poznata plemic╠üka porodica iz vremena srpske despotovine. Jakšic╠üi su zadivili Ma─Ĺare svojim herojstvom u borbi s Turcima, tako da ih je kralj Matija nazvao „stubovima hrišc╠üanstva“ i dao im i ugarsku plemic╠üku titulu.

Kosa─Źe (Hercegovic╠ü, Kosa─Źic╠ü, Vukovic╠ü, Hranic╠ü) Kosa─Źe (od njih Hercegovic╠üi, Kosa─Źic╠üi, Vukovic╠üi, Hranic╠üi) su srpska srednjovekovna porodica koja je u doba Kraljevine Bosne bila najzna─Źajnija u njoj, posle vladajuc╠üih Kotromanic╠üa.

Njihov prvobitni posed se nalazio oko nastanka Drine i Fo─Źe, a kasnije se proširio na prostor Zahumlja odnosno današnje Hercegovine. Njihov pripadnik Vlatko Vukovic╠ü bio je vojskovo─Ĺa Tvrtka prvog i komandovao je levim krilom srpske vojske u Kosovskom boju.

Kotromanic╠ü Kotromanic╠üi su bili srpska vladarska dinastija u srednjovekovnoj Bosni, koja je vladala pribli┼żno od 1250. do 1463. godine. Glavni posedi nalazili su im se u srednjoj Bosni, u dolini reke Bosne do Vranduka i u ┼żupi Lašvi.

Od zna─Źajnijih gradova posedovali su Visoko, Sutjesku, Bobovac, Fojnicu i Kreševo kao i okolna rudarska naselja.

Lazarevic╠ü Lazarevic╠üi su srpska vlastelinska i vladarska porodica iz 14. i 15. veka. Rodona─Źelnik dinastije bio je Pribac Hrebeljanovic╠ü, logotet, a potom peharnik na dvoru cara Dušana. Njegov sin bio je Lazar Hrebeljanovic╠ü koji je predvodio vojsku u boju na Kosovu.

Smatra se da ova porodica nema direktnih potomaka pošto Lazarevi sinovi – Stefan i Vuk, nisu imali naslednika.

Mrnjav─Źevic╠ü Mrnjav─Źevic╠üi su srednjovekovna srpska vlastela koja je okvirno vladala prostorom današnje Makedonije. Najzna─Źajniji iz ove porodice bila su dva brata – Vukašin i Uglješa, obojica stradali tokom bitke protiv Turaka na Marici 1371. godine.

Nemanjic╠ü Nemanjic╠üi su srednjovekovna srpska dinastija koja je vladala Srbijom više od dva veka. U dinastiji ima jedanaest vladara, s tim što se dinastija mo┼żda nastavila, ┼żenskom linijom u dinastiju Lazarevic╠üa.

Obla─Źic╠ü Obla─Źic╠üi su srpska srednjovekovna vlastelinska porodica. Imali su posede na severu Šumadije. Rade Obla─Źic╠ü smatra se rodona─Źelnikom ove porodice, ali njegovo poreklo nije poznato. Zna se da je slu┼żio despote Stefana Lazarevic╠üa i ─Éur─Ĺa Brankovic╠üa.

Pavlovic╠ü (Jablanovic╠ü) Pavlovic╠üi ili Jablanic╠üi su srpska srednjovekovna porodica koja je u doba kraljevine Bosne upravljala isto─Źnim i jugoisto─Źnim delovima današnje Bosne i Hercegovine, zvanom Zemlje Pavlovic╠üa.

Njihov najpoznatiji predstavnik i rodona─Źelnik bio je Pavle Radenovic╠ü. Sa završetkom osmanlijskog osvajanja kraljevine Bosne 1463. godine Pavlovic╠üi nestaju sa istorijske scene.

Sanković Sankovići su srpska vastelinska porodica iz srednjovekovne Bosne. Bili su gospodari Humske zemlje.

Crnojevic╠ü (─Éuraševic╠ü, Goj─Źinovic╠ü i Kalo─Ĺur─Ĺevic╠ü) Crnojevic╠üi (plemenski oni se zovu još i ─Éuraševic╠üi, Goj─Źinovic╠üi i Kalo─Ĺur─Ĺevic╠üi) su srpska plemic╠üka dinastija iz Crne Gore. Vladavina dinastija Crnojevic╠ü Zetom i Crnom Gorom je trajala kontinualno do 1498. godine.

Osim kao vladari, Crnojevic╠üi su poznati po pribavljanju prve štamparije na ovim prostorima. Današnji Crnojevic╠üi su njihovi potomci.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE