Obrenovac, 28.11.2022

NAJIZVO─ÉENIJA SRPSKA PESMA U SVETU


Izvor: Espreso/Opanak/Lokalne novine | Obrenovac, 06.08.2022.
Zbog nje su Srbi prolili more suza

Foto:Printscreen


Pesma “Marš na Drinu” je, po mišljenju mnogih, više od muzi─Źkog dela. Smatra se ta je ta kompozicija neslu┼żbena himna srpskog naroda, kroz koju je protkana naša borbna, vera, sloboda, smelost, prkos i ─Źast. Ona je i ma─Ź i krst, ona je naša veza sa nebom, ali i sa sobom samima. U vreme kad nam je bila zabranjena nacionalna istorija, za nju smo se o─Źajni─Źki hvatali kao za retku preostalu kop─Źu sa svojom svetlom tradicijom. To veli─Źanstveno delo nastalo je u slavu jedne hrabre vojske, koja je usiljenim maršom hitala na Drinu, na granicu svoje zemlje napadnute od višestruko ja─Źeg neprijatelja, vojske koja je ┼żurila da zaštiti neja─Ź Ma─Źve, koju je nemilosrdno satirala zlo─Źina─Źka austrougarska solda─Źija, u kojoj se istakoše mnoge naše komšije, pa i sam Josip Broz.

Stanislav Bini─Źki je komponovao ovaj mo─çni “Marš” nadahnut junaštvom srpskih ratnika u Cerskoj bitki, koji tada izboriše i prvu pobedu za Antantu u Velikom ratu. Posvetio ga je legendarnom Gvozdenom puku, jednoj od najslavnijih srpskih jedinica, odnosno njenom neustrašivom komandantu, pukovniku Milivoju Stojanovi─çu zvanom Brko, koji je u odsudnom okršaju na Tekerišu predvodio svoje ratnike u jurišu do pobede.

U prisustvu vojvode Putnika, te visokih vojnih i dr┼żavnih li─Źnosti, uklju─Źuju─çi Ar─Źibalda Rajsa i strane diplomate, “Marš” je prvi put javno izveden u Kragujevcu 1915. i odmah se trajno naselio u srpska srca. Kasnije tokom rata ─Źesto je izvo─Ĺen me─Ĺu srpskim trupama, kod kojih je budio nevi─Ĺeno oduševljenje i borbeni polet. Tokom proboja Solunskog fronta svirali su ga rado i ─Źesto svi savezni─Źki vojni orkestri. Naravno, i u periodu izme─Ĺu dva rata bio je nevi─Ĺeno popularan i imao skoro kultni status kod Srba.

Me─Ĺutim, u komunisti─Źkoj Jugoslaviji na “Marš” se gledalo sa velikim podozrenjem, pa su ga razne ideološke komisije proglašavale za vid velikosrpskog delovanja. Kakve ustaše, balisti, kakvi bakra─Źi – “srpski nacionalizam je najopasniji po dr┼żavu i poredak”, bila je smišljeno i podlo nametnuta formula.

Pa, i kad od njega nema ni pomena, treba ga izmisliti u vidu sumnjivih pesama poput onih o vojvodi Sin─Ĺeli─çu i “Marša na Drinu”, ali i kroz sve drugo što bi moglo poslu┼żiti da se Srbima “utera vera u ─Źuturu”. A onda se, po njima, desio jedan skoro pa incident.

Naime, kada je Ivo Andri─ç 1961. pošao u Stokholm da primi Nobelovu nagradu i u─Ĺe u klub besmrtnika, sa sobom je poneo jednu predratnu gramofonsku plo─Źu kako bi “Marš na Drinu” tom prilikom bio izveden. Autenti─Źni taktovi ove kompozicije silno su oduševili prisutnu publiku na gala priredbi dodele nagrade srpskom knji┼żevniku.

Nekoliko prisutnih velikodostojnika Švedske akademije odmah je zatra┼żilo da im Andri─ç pokloni ovu plo─Źu. On je u─Źtivo odbio, obe─çavši da ─çe im je poslati naknadno, što je uskoro i u─Źinio.

Potom je 1964. na 50. godišnjicu Cerske bitke na Pulskom festivalu premierno prikazan film ┼Żike Mitrovi─ça “Marš na Drinu” sa istoimenom muzi─Źkom temom. Iako se “objektivna” kritika obrušila na film tobo┼ż iz umetni─Źkih razloga, on je do┼żivio ogromnu popularnost i gledanost, a pravo je ─Źudo kako je prošao ispod radara tadašnje cenzure.

Dobar deo srpskog naroda, koji se ose─çao poni┼żenim i nacionalno poga┼żenim, svi oni koji nisu fanati─Źno klicali Titu i partiji, film su do┼żiveli kao melem na ranjenu dušu. Za njih je bio neverovatan do┼żivljaj da u izuzetnoj fotografiji Milorada Markovi─ça, uz zvuke “Marša na Drinu”, gledaju srpsku vojsku i oficire u akciji, pre svih holivudsku pojavu stasitog kapetana Koste (Aleksandar Gavri─ç).

Pomenuti doga─Ĺaji bili su od presudne va┼żnosti da se odškrinu vrata povratku “Marša” u javni ┼żivot, ali daleko od toga da su vlastodršci cupkali uz njegove taktove. No, bilo kako bilo, pesma je sve ─Źeš─çe izvo─Ĺena po kafanama, svadbama i drugde, izuzev na javnim manifestacijama. Iste 1964. kompozicija je dobila i tekst iz pera novinara i publiciste Miloja Popovi─ça Kavaje.

Tih godina kre─çe novi ┼żivot “Marša” i to ne jedan, ve─ç dva, pri ─Źemu je onaj u inostranstvu potpuno neo─Źekivano dobio svetske razmere, mada je to za našu javnost bilo skoro nepoznato. Naime, odmah poslije Andri─çevog gesta u Stokholmu ta muzi─Źka tema je postala neverovatno popularna u celoj Skandinaviji.

Prvo ─çe je objaviti jedan švedski gitarista, a potom i Švedska kraljevska garda, uvrstivši je u svoj redovni program. A onda je to nezadr┼żivo krenulo da se širi i o─Ĺednom je “Marš” postao svetski hit sa brojnim obradama koje su visoko kotirale na top-listama. Snimljeno je više od 25 plo─Źa u raznim adaptacijama, od roka do tvista i hali-galija.

Sve te kompozicije pod nazivom “Drina Marš” ili samo “Drina” izvodili su neki od najpoznatijih svetskih solista, muzi─Źkih sastava i orkestara to­g vremena, kao što su prete─Źe “Bitlsa” – britanski “Šedousi”, “D┼żokersi” iz Belgije, švedski “Spotniks”, Jirgen Ingman, te D┼żejms Last. Potom ga snima megazvezda Klif Ri─Źards i ─îet Etkins, pa Frank Sicilijano i ─Źuvena Meri Lafort. Oprobao se i virtuoz orgulja ─îeri Vajner, a muzi─Źka ikona SAD Peti Pejd┼ż s njim je napravila ogroman uspjeh. I kona─Źno, tu nedavno svirali su ga “Lajbah” i Kapetan Harp.

Naravno, i mnogi doma─çi muzi─Źari nisu odoleli taktovima neponovljivog “Marša”, donose─çi svoje obrade poput: R. M. To─Źka i grupe “Smak”, D┼żonija Štuli─ça i “Azre”, Bore Dugi─ça, Mome Stanojevi─ça, Dušana Jakši─ça, Cuneta i mnogih drugih. Najizvo─Ĺeniju verziju snimio je ─Źuveni Carevac, i sam vojnik Velikog rata, uz ─Źiju violinu ─Źujemo mu┼żevni bariton Ljubivoja Vidosavljevi─ça.

Mnogi ─çe danas re─çi da je “Marš” najskuplja srpska pesma. Naravno, nije to ono kad ga u kafani naru─Źite od ciganske pleh-muzike, a frontmen sa srebrnim zubom vam ka┼że: “U bre, kume, ‘de baš tu najskuplju.” Šalu na stranu, te prepoznatljive note su “sveti gral” naše patriotske muzike, ona je naprosto postala sastavni dio našeg bi─ça, skoro pa genetska stvar.

Napadi i klevete

Na┼żalost, kao što i mnoge druge vredne stvari u balkanskoj kaljuzi nisu mogle ostati po strani od primitivne mr┼żnje i zavisti, tako je i ─Źuveni “Marš” bio izvrgnut napadima i kleveti. Naime, ve─ç decenijama unazad kod nekih u našem regionu se uobi─Źajilo brutalno omalova┼żavanje svega što je srpsko, pa se to ponovilo i 14. januara 2013. povodom izvo─Ĺenja “Marša” u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Tada su razni pojedinci i grupe nadigli pravu medijsku halabuku u nameri da se od jedne slobodarske pesme koja slavi herojsku odbranu svoje zemlje na─Źini ono što ona nije. To je bila još jedna u nizu propagandnih ujdurmi da bi se zapadna javnost iznova nahuškala protiv tih zlo─Źestih Srba. Ra─Źunalo se na poslovi─Źno slabu upu─çenost stanovnika zapadne hemisfere.

Me─Ĺutim, ni tamo nisu baš svi neupu─çeni, pa su sa tih strana uskoro došli glasovi da je ova kampanja potpuno neosnovana i da je po sredi “old patriotic, libertian, Serbian song from World War I”, koja nema nikakve veze sa poslednjim ratovima. Iako ovakve harange nanose odre─Ĺenu štetu i seju dodatnu mr┼żnju, one su dugoro─Źno neodr┼żive i njenim autorima se vra─çaju kao bumerang. Valjda ─çe nekima nekad do─çi iz Kaknja u Zenicu pa ─çe shvatiti da tako posti┼żu suprotan efekat, jer se na ovaj na─Źin samo ja─Źa srpsko jedinstvo, ali i odlu─Źnost u borbi za o─Źuvanje svojih nacionalnih vrijednosti i dostojanstva.

Da se mi, ipak, vratimo na po─Źetak ove pri─Źe, na glavnog krivca za nastanak ovog genijalnog ─Ĺela. Stanislav Bini─Źki je jedan od utemeljiva─Źa srpske klasi─Źne muzike i muzi─Źke scene uopšte. Uzmemo li u obzir njegovo pregalaštvo i rezultate na širokom polju ─Ĺelovanja, bi─çe jasno o kakvom autoritetu je rije─Ź.

Rodio se u porodici srpskog oficira u mestu Jasika kod Kruševca 27. jula 1872. godine, dakle pre ravno 150 godina. Ve─ç u ranoj fazi školovanja svira flautu i violinu, pomalo komponuje i diriguje ─Ĺa─Źkim horom. Još kao student na Velikoj školi osniva Akademsko muzi─Źko društvo. Aktivan je kao pedagog, horovo─Ĺa i kompozitor. Završio je Prirodno-matemati─Źki fakultet u Beogradu, a potom 1899. i Muzi─Źku akademiju u Minhenu.

Ministarstvo vojno postavlja ga za kapelnika i muzi─Źkog referenta. Tada osniva veliki simfonijski orkestar pod imenom Beogradski vojni orkestar, ─Źiji je upravnik i dirigent. Iste 1899. zajedno sa Mokranjcem i Cvetkom Manojlovi─çem osniva i Srpsku muzi─Źku školu, a 1903. komponuje prvu srpsku operu “Na uranku”, za koju je libreto napisao Branislav Nuši─ç. Naredne godine formira Muziku kraljeve garde koja ─çe prerasti u Beogradsku filharmoniju, kojom rukovodi narednih 16 godina.

Bio je simbol ─Źasti

Po─Źetkom Velikog rata na slu┼żbi je u Vrhovnoj komandi, a kasnije ─çe sa trupama pro─çi stradalni put Albanske golgote. Na Krfu na brzu ruku okuplja ostatke svog vojnog orkestra i stavlja ga u funkciju. Dr┼że ─Źeste koncerte našoj i savezni─Źkoj vojsci, a naj─Źeš─çe ranjenicima u poljskim bolnicama. Vrhovna komanda orkestar s njim na ─Źelu 1916. šalje na turneju po Francuskoj, g─Ĺe dr┼że zapa┼żena tri koncerta u Parizu, zatim Lionu, Bordou, Montabanu, Oran┼żu, Marselju, Tulonu i Nici.

Bio je to pravi trijumf, a kritika i mediji nisu šte─Ĺeli re─Źi hvale. Po okon─Źanju rata ovaj pregalac i dalje neumorno radi. Tako 1920. ostvaruje davnašnji san, osniva samostalnu Beogradsku operu i postaje njen prvi direktor. Njegov opus ─Źine, pored opere, solo i horske pjesme, muzika za pozorišne komade, više marševa i mnoštvo drugih kompozicija.

U prvim decenijama 20. veka on je bio spiritus-muvens celokupne muzi─Źke scene u Srbiji i za─Źetnik mnogih pionirskih poduhvata kao neumorni kompozitor, dirigent, izvo─Ĺa─Ź, pedagog i pokreta─Ź. Bini─Źki se upokojio 15. februara 1942, prije osam decenija. U ratnom mete┼żu njegova smrt prošla je skoro nezapa┼żeno, a kada je ta vest doprla do srpskih oficira i vojnika u nacisti─Źkim zarobljeni─Źkim logorima, svirali su “Marš na Drinu” umesto nekrologa velikom stvaraocu.

─îesto se dešava da jedno umetni─Źko delo potpuno baci u zasenak ─Źitav opus odre─Ĺenog autora, kao što je Servantesov “Don Kihot”, Munkov “Krik” ili Bizeova “Karmen”, tako je i sa “Maršom na Drinu” Bini─Źkog. On je njegova li─Źna karta, kad se pomene “Marš”, pomislite na Bini─Źkog i obratno. To je najizvo─Ĺenija srpska kompozicija kod nas i u svetu.

Mada je s “Maršom na Drinu” u slobodarsku istoriju sveta odmarširala jedna slavna vojska, on je za Srbe postao svevremenska vrednost, simbol ─Źasti i viteštva. ─îini se da samo uz njegove taktove mo┼żemo ─Źvrsto slo┼żiti naš zajedni─Źki ritam koraka u bolju budu─çnost, jer on ─çe uvek ─Źeli─Źiti naš pobedni─Źki duh i slogu.





Lokalne Novine Obrenovac


Vuk Ili─ç PR Agencija za izradu i odr┼żavanje WEB portala LOKALNE NOVINE Obrenovac
Portal LOKALNE NOVINE je javno internet glasilo registrovano pod brojem : IN 000333
Upotreba autorskog materijala objavljenog na stranicama ovog portala dozvoljena je uz obavezno navo─Ĺenje izvora
Ostale uslove kori┼í─çenja portala pro─Źitajte OVDE